Italijanski za početnike

Sperlonga, gradić na obali Tirenskog mora između Rima i Napulja, je bila deo mog plana krajem leta 2017. iz jednog jedinog razloga: da ostanem verna tradiciji koju sam stvorila sa klinkom tokom njenog odrastanja. Sâma tradicija se nije rodila kompletno oformljena iz školjke kao Venera, ali nije bila daleko od savršenstva. Plan je uvek bio prilično jednostavan: naša putovanja u Evropu su imala dve varijante. Jedina razlika među njima je bila poseta Srbiji i familiji, koja se uglavnom dešavala svake druge godine. Onaj drugi deo, daleko najuzbudljiviji i za planiranje i kao iskustvo, se sastojao od dve komponente: 1) boravak na moru i kupanje u Mediteranu u okruženju šarmantnog starog gradića; 2) eksploracija jednog od čuvenih evropskih gradova, sa lutanjima, muzejima, poslastičarnicama, parkovima, i svim drugim krasotama. Plan je bio vrlo transparentan, i uspešan, međugeneracijski kompromis. Klinka je obožavala more i sunce, ja lutanja po gradovima, i obe smo imale dovoljno interesovanja ili tolerancije za onu drugu aktivnost. I dan-danas verujem da je ova porodična tradicija najbolja stvar koju sam uradila kao roditelj.

Kako je klinka rasla, organizacija naših letnjih avantura je postajala komplikovanija i ja sam bila pripremljena da će ona jednog leta prestati i planirati sopstvene avanture. Tog leta plan je bio da putujemo – možda poslednji put na taj način -ali ne bez komplikacija: klinka je imala letnji posao tokom raspusta sa univerziteta. Dugo je premišljala i na kraju odlučila da neće putovati. Mislila je da bi to bilo neodgovorno. Jer nije obavestila poslodavca unapred da ima planove za kraj avgusta. Poslodavac je bio i moj, i ja nisam mislila da bi to bilo problem, ali odluka je bila njena, i ja sam i razumela i krišom bila ponosna da je ona tako odgovorna sa jedva 20 godina.
(Rekla mi je bila kasnije da je to bila vrlo teška odluka, jer ja sam otputovala, i dečko koji joj se sviđao je imao svoju avanturu po svetu, pa je crv sumnje da odgovornost nije najbolji vodič u životu grizao tog leta vrlo uporno, ali kocka je bila bačena i ona se držala svog dela ugovora).

Tako sam se našla u Evropi sredinom avgusta. Provela nekoliko dana u Srbiji i zatim sletela u Rim. Pripremila sam se bila za putovanje sama koliko sam mogla. Nije mi to bio prvi put, i sa takvim iskustvima iza sebe i sa godinama koje sam provela sa klinkom, koja je prosto idealan partner za putovanja, ovo je bila budućnost i ja ću se prilagoditi, jer putovanja će se nastaviti. Sve je imalo pomalo gorak ukus melanholije, ali na način koji daje dimenziju recimo ukusu crne čokolade. Ovo je moj život, i osama je jedini pouzdani partner koji me je pratio kroz sve ove godine. To nije ni dobro ni loše, prosto jeste. U okviru tog ukusa, ja sam otkrila bila, i nastaviću da otkrivam, bogate nijanse ljudskog iskustva. Jedini problem, u suštini, sam ja. Tu konverzaciju smo Ana i ja započele davno. Nema smisla, niti mesta, za negativne emocije kad si u Rimu.

Tradicija opisana na početku se sada svela na osnovne elemente: kako Mediteran nije daleko, naći zgodno mesto i plažu na kome ću zbaciti odeću i ući u more je bio esencijalni deo mog putovanja. Mediteran izleči sve naše tuge i rastvori sve mizerije, je još jedna od naših porodičmih mudrosti. Tako sam se našla u Sperlongi na par sati jednog vrelog letnjeg dana.

Ušla bila u more, prosušila se malo, prolutala tesnim ulicama na vrhu hridi, i sve je to bilo dovoljno za jedan vrlo zadovoljan dan. Čekala sam bila voz za Rim na stanici Fondi-Sperlonga sa kasnim suncem iza leđa kad sam spazila jednog postarijeg muškarca kako mi prilazi. On, kao i par drugih ljudi, je bio u vozu kad sam dolazila bila ovde, i sada smo se svi vraćali u grad. Izgledao je kao dobroćudni berberin iz brojnih italijanskih komedija, sed, dežmekast, osmeh na licu. Započeo je bio sa temom koja nas je sve dovela tu tog dana – ’Mare e bello’. Zaista jeste. Kako on nije znao engleski, ni ja italijanski, nadala sam se da će odustati. Bilo je očigledno da nemam načina da mu kažem da ne želim njegovo društvo, on je odbijao da razume nemušte signale, i kad je voz stigao seo je naspram mene i gledao me sve intenzivnijim i frustriranim pogledom uz povremeni kompliment koje je bilo nemoguće ne razumeti. Kad smo konačno stigli na Roma Termini stanicu, skočila sam sa sedišta uz naglašeno ’Goodbye’ i ostavila ga za sobom. Pomislila sam bila da se okrenem u jednom trenutku za slučaj da me je pratio, ali sada sam imala svoj ritam i Rim oko sebe, i završila bih bila sa njime, bilo na engleskom ili italijanskom.

Gužva na stanici je bila haotična kao i uvek sa brzim česticama koje su se kretale u svim mogućim pravcma, svaka sa svojim ciljem. Ja sam sa svakim korakom gubila teret koji me je malo ulubio bio tokom vožnje nazad, i bila vrlo zadovoljna da sam uspela da plivam u moru tog dana. ’Ciao’ prekinuo je tok misli glas ispred mene. Mlad muškarac, ne više od 22, lep, izgubljen čak i na svom terenu železničke stanice. Nisam ni usporila. U sledeća dva koraka razumela da je to jedan od Pazolinijevih dečaka koju generaciju kasnije. Možda je mislio da sam Amerikanka. Mrs Stoun?

Kad sam se zavalila na zadnjem sedištu taksija i on krenuo put mog hotela uz Via Namontana, taksista me je obavestio da je saobraćaj gori nego inače zbog demonstracija ispred stanice. Običan dan u Rimu, zaključila sam.

Stigla sam bila nazad u moj mali hotel Relais6 gladna i na vreme za koktele ili vino uz koje se besplatno služili male ukusne porcije. Dobila dve porcije uz čašu rozea i sela pozadi u baštu, umorna nakon dugog vrelog dana. Za stolom blizu mene sedeo je bio par sa dve devojčice, jedna tinejdžerka, druga oko deset godina. Razgovor je odmah krenuo. On je Italijan, ona Kolombijanka. Ona je ubrzo krenula nazad u sobu, imali su tamo treću sasvim malecnu devojčicu koja je spavala. Sa njom je krenula mlađa devojčica i razgovor sa mnom su nastavili otac i mlada devojka. Prekrasno mlado biće, kretala je na fakultet u Švajcarskoj za koju nedelju; otvorena, radoznala, zanimljiva i podsećala me je na klinku toliko da sam se raspričala o njoj i našim putovanjima, sentimentalna i očarana susretom. Naišla je bila i jedna mačka, mršavica, tipična Rimljanka. Razgovor je tekao i preskakao rečenice i utiske. Lepa Kolombijanka se pojavila par puta na prozoru i razmenila par reči, zatim se vratila unutra. On je odrastao bio u Rimu ali je rođen na Siciliji blizu Palerma, u Cefalu, i počeće da predaje na univerzitetu u Milanu ove školske godine… Mi smo bile u Cefalu nekoliko godina unazad! Zatim su mi preporučili da pogledam multimedijalni spektakl o Forumu. Bilo je to moje poslednje veče u Rimu. Pozdravila sam se bila sa njima i poželelea sve najbolje, brzo se istuširala i presvukla u sobi i krenula put Foruma da stignem za projekciju.

Sedišta su se punila različitim ljudima, porodicama italijanskim i drugim, i blizu mene je niz sedišta zauzela italijanska porodica sa mnoštvom dece. Svako od njih, od najmlađeg do nastarijeg, obučen sa stilom koji se svuda prepoznaje kao italijanski, i lep, što se očekuje, ali najbolji deo je bo razgovor koji je tekao među njima. Nisam ništa razumela, ali bilo je jasno da su oni najmlađi postavljali pitanja, i dobijali odgovore od starijih, i svi su učestvovali. To im verovatno čak nije bio prvi put na tom mestu, i oni su svejedno svi uživali.

Nakon projekcije naišla sam bila na festivalski bučan deo jednog trga sa puno bašti, opet gladna, i mada je bilo kasno našli su mi nešto da pojedem i ja sam bila zahvalna. I za tim stolom, dok se buka sporo gasila oko mene i sat je već prešao ponoć, razmišljala sam bila o tom danu. O ispunjenom obećanju o Mediteranu, o tri arhetipa muškarca koje sam srela u jednom popodnevu, o arhetipu kome ja pripadam… Bilo je vreme da se dan završi.

Recimo da ću živeti sto godina, i ne sumnjam da će me za moj stoti rođendan proglasiti za najmudriju osobu na svetu (što je pretpostavljam tradicija poštovana svuda), ali ja ću i tada misliti o stvarima koje ne razumem, među njima neke osnovne. Pretpostavljam da ću naučiti italijanski.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s