Debela stopala

Sinoc u bioskopu, na programu su bile reklame, i posetioci. Na projekciju najnovijeg filma iz serije Bond, J. Bond, dolaze najrazlicitiji ljudi. Mladi, stari, muskarci, zene, u drustvu ili sami, u invalidskim kolicima, Kineskinje u godinama, decaci iz parka, osedeli intelektualci… Da sam pokusala da zamislim predstavu na koju bi dobrovoljno dosli predstavnici tako raznorodnih grupa zalutala bih verovatno u neku sentimentalnost, i ne bih izasla ni blizu ovakve jedne produkcije. I sve to u ponedeljak. Kopka me da li je scena od sinoc konkretno vezana za najnovijeg Bonda, ili je to tako bilo i sa svakim prethodnim. Meni je ovo prvi put da ga gledam u bioskopu. Glumci iz ranijih izdanja su svi odreda bili eye candy u macho omotu – moja mama je mislila i za Sean Connery-ja i za Roger Moore-a da su maksimalno koncentrovana muskost, ali nikad mi ne bi rekla, takve stvari se nisu govorile pred decom u ranijim generacijama – sto je meni i kao klinki bilo komicno u najboljem slucaju, medjutim desilo se ono sto se obicno desava: pocnemo da licimo na svoje roditelje kada se tome najmanje nadamo. I tako se pojavio Mr. Craig bas u trenutku kad mi je bio neophodan. Drugim recima: on je neobicno, neverovatno, neocekivano i prosto nemoguce seksi. Za to nemam nikakvo objasnjenje osim onoga sto sam vec pomenula iznad, koje mozda vazi a mozda i ne vazi, u kom slucaju ostaje i dalje na snazi da je on neobicno, neverovatno, neocekivano… Taj neocekivani seksepil me niti raduje niti rastuzuje, iako je sveukupno vrlo pozitivan, kao i svaki seksepil uostalom. To je u stvari daleko kompleksnije i ima eksponencijalne veze sa faktorom vremena. Do jutros je seksepil imao vrlo pozitivan efekat, cak bi se moglo reci i euforican. Od jutros stvari stoje puno drugacije, i postaju sve gore.

Ne poricem da susret sa seksepilom ima na ljude uglavnom slicne efekte, ali uvek se nadje mesta i za anomalicne idiosinkrazije. Konkretno, u poslednje vreme cim se sretnem sa seksepilom ja otrcim do ogledala, skinem se i umesto da odigram neki divlji ples, ja zagledam sebe vrlo detaljno. Stvari stoje vrlo lose, kao sto sam pomenula. Usamljena, nezainteresovana, nemotivisana, seksepil mi sluzi samo za merenje otudjenja. Boli na izvesnim mestima, ne poricem, samo sto je otudjenje kao debela stopala za trcanje na duge staze – korisno je imati debela stopala kod trcanja ali zasto za ime Gospino trcati kad vreme leti. I planeta leti. I nigde se ne stize! Tako je i otudjenje promasaj cilja, ili cele trke. Steta za onakav seksepil.

Kasnije u toku dana naisla sam na clanak koji sam nedavno procitala, i ostavila ga otvorenog bas na toj strani, o neobicnom koreografu iz Montreala, koji od svoje 17-te godine zivi sa cisticnom fibrozom. To nije bilo sve – govorna mana kao dete, nizak rastom. Napada ga zivot, napada i on njega. Sada u svojim 30-tim on verovatno zivi svoje poslednje godine ili deceniju, po zvanicnim statistikama.  Na sceni njegove predstave i koreografije prelaze granice, uvlace unutra, pobedjuju, predaju se, i dovode publiku do suza i smeha otuznim, ekstremnim, lepim, ruznim, niskim, visokim, tragicnim, svakodnevnim. Tako kazu u clanku. U Montrealu idu na njegove predstave kao na misu. Ljudi vole spektakle u kojima neko strada, neko pobedjuje…univerzalni seksepil valjda. Ali onda on kaze svojoj publici: Bojim se da necu ostaviti traga. Bojim se da se nikad vise necu zaljubiti. Bojim se da se zaljubim. Bojim se da ne zaboravim, ili budem zaboravljen. Bojim se da nikada vise nikoga necu drzati u rukama, nikada vise voditi ljubav, samo obican seks. Bojim se bola, bojim se nanesenog bola. Bojim se tuge. Bojim se da cu umreti pre moje majke, pre mog oca. Bojim se da ce mi nestati inspiracije, da mi nikad vise nece zasijati oci. Ali ono cega se najvise bojim je da ne budem voljen.
Oh, darling, neki od nas se boje jos vise.

Advertisements

5 mišljenja na „Debela stopala

  1. Sta reci…prvo da je taj Mr. Craig na samo stotinak metara udaljenosti od moje kuce snimao film, da sam ga videla na nekoliko sekundi, i potvrdim sve tvoje reci i dodam neverovatno seksi…

    Kao drugo: jos jednom da podvucem…

    a ti si majstor paralela…. 😀

    pozz

    *
    (vec znam za prvi sneg kod tebe, a ja ga ocekujem u subotu…)

  2. sarah, bilo mi je bas drago da vidim da Bregenz nije statirao nekom drugom mestu (kao sto obicno Toronto radi u filmskim produkcijama), i jos imate impresivnu operu, i jezero se videlo 🙂

    Drago mi je da mozes da potvrdis to o seksepilu, vec sam se pitala da li sam malo…well..

    A sneg nije pao. Malo je leprsao ovde visoko, i to je bilo sve. Pao je u predgradju. Ali je napolju jako hladno.

    Hvala.
    Pozdrav za tebe i zelenu.

  3. Opera je prelepa leti otvorim prozore i slusam kako vetar donosi arije …
    Karte za film su vec danima rasprodate….pogledacu ga kada se malo stisa ova euforija….
    Lako je nama sa njegovim seksipilom, sta cemo sa nasim…..hihihi 😉
    u svakom slucaju bolje je imati debela stopala nego nesto drugo…hihihiii…

  4. I veceras pada sneg. Beli se sve.

    Idilicno ti je to mesto. Film je nastavak prethodnog, pa ako si ga davno gledala, treba opet videti pre upustanja u ovo izdanje.

    Slazem se, nije njegov seksepil neki nepremostiv problem 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s