Le vikend

Iznenadio me je bio jednom neko koga poznajem i ko mene poznaje i to bas poznavanjem. Gde je tu iznenadjenje? U mojoj glavi, ocigledno, i to na istom mestu gde se svakodnevno susrecu razlicite vrste iznenadjenja, cudjenja, i slicne neprilagodjenje vrste. Nije on nikako los karakter u mojoj zivotnoj prici, ali ja cu ga zapamtiti po primerima koje on nikako ne bi sam izabrao. Ne bih ni ja da sam na njegovom mestu. Ali zivot je saren, i u opstem sarenilu izgube se neke nijanse, nadam se.

Bio je to jedan los dan – kraj jednog loseg dana – kad smo se sreli i meni nije uspevalo da se otresem loseg dana, ni jutra a o popodnevu i da ne pocinjem, i on je bio pazljiv (kakav obicno jeste), i ja sam mu rekla par opstih stvari da bih objasnila mizernu facu u koju je gledao, i – on me je razumeo. Zaista razumeo. Mnogo me je time iznenadio. Ne fali mu sposobnosti za tako jednu prostu, ljudsku delatnost – razumevanje – ali eto, iznenadio me je. Ja sam bila ponizena, i on je razumeo. Ne kao neko ko je bezbroj puta bio ponizen – jer svako jeste, bezbroj +1 put – ne, on je mene razumeo. To je dodatno tesko za nekoga tako ponosnog kao ti, rekao je. Na tom mestu sam zasuzila. Valjda mi je bilo zao mene same, tako lepo ponosne a ponizene. Od tih suza (tri-cetiri sve skupa) bar je jedna otisla njemu za takvu preceptivnost.  Razumeo me je. Poznavao. Vec godinama me poznaje. On ume da bude naporan, ali i ja, i ja! Teska sam kao da sam od zlata napravljena. I nista od toga nije bilo vazno. Razumeo me je!

Iako ne vidim sta je tu bilo tesko razumeti. Ponizavanje drugih ljudi je najcesci i najomiljeniji sport medju ljudima. Svi ekonomski sistemi od pocetka pisanog sveta se zasnivaju na ponizavanju ljudi (ne racunaju se ovi pateticni socijalisticko/komunisticki pokusaji). Kapitalizam, tako glorifikovano narkoticki predan svom narcisizmu/samoinicijativi i drugim oblicima deifikacije me-myself-I, je apsolutni zenit tog principa: ponizi drugoga da tebi bude bolje, mnogo bolje.
Ponizenje samo po sebi bi bilo daleko podnosljivije kad bi islo u tandemu sa osvetom – ko tebe ponizenjem ti njemu razbijes nos, i svet se fino vrati u normalu. Ali nije ponizenje od juce, naprotiv, kako je vec pomenuto iznad, starije je od Biblije. I vrlo je, vrlo pazljivo – kako bi inace prezivelo silne revolucije i izlive idealizma. Ponizenje iskljucivo putuje u probranom drustvu. Svuda ga prati verni sidekick: bespomocnost. Bez bespomocnosti ponizenje bi bilo samo pokusaj da napravis vetar od kijanja.
I tako dalje. Naporan vikend.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s