Promašena tema

Klinka je imala debatu u školi za koju se nije zdušno pripremala ali je pomenula bila prethodne nedelje. Choosing Career vs. Choosing Love. Ja sam se odmah iznervirala kad sam čula temu, i začudila se zašto zadati tako odraslu temu klincima od 16 i 17 godina. Ako su i čuli za te rivalne timove (ko nije), premladi su da nešto smisleno kažu. Tema je za odrasle, iako ih (odrasle) tretira kao imbecile. I nastavnica iz engleskog joj se jako sviđa, ja sam je srela jednom i ostavlja utisak vrlo kul osobe, pa je tema kvarila celokupni utisak. No, debata se približavala, i ja sam se ponudila da napišem par stvari koje će joj možda biti od koristi.
Neizbežno se debata baš približila, u međuvremenu smo i klinka i ja bile jako zauzete socijalnim aktivnostima (nismo se ni videle nekoliko dana, svaka na svojoj strani angažmana) i tako sam u ponedeljak na poslu rešila bila da ukradem pola sata i zapišem nekoliko stvari jer ako ostavim sve za to veče… – imala sam previse posla, a i klinka previse zadataka.
Koja je to sreća bila da sam izvela tu akciju dok su oko mene zujali i zviždali korporativni pritisci, jer nakon što sam poslala tekst na svoj i njen e-mail, za vreme ručka u školi klinka je zvala u panici – ona i njen par su trebale da idu u sredu, ali je nastavnica rešila da ih pogura napred i debata je bila prvi čas posle pauze za ručak. Mama, pomoć!
Ah, pa ja sam ti već poslala svoje beleške, obavestila sam je jako zadovoljna, jer kad god čujem paniku u njenom glasu, moja naraste bar tri puta veća. U ponedejak oko podneva to je prosto previše. Proveri mail, rekla sam joj, sve je tu.
Posle dva minuta klinka opet zove_ mama, pa ovo uopšte nije tema! (Sada je već zvučala kompletno očajno).
Kako nije tema? bunila sam se. Ti ne znaš o tim stvarima, ali svuda se guraju u medijima takve besmislice…
Ma nije tema. Ti pričaš o ženama, ravnopravnosti, ili neravnopravnosti… moram da priznam da ne razumem u većem delu o čemu pričaš…
A ja sam morala da priznam, ali u sebi, da sam tu bila malo uvređena. Kako nije tema, kad jeste tema? Da sam ja promašila takvu temu?
Pa… ništa onda, ljubimac, nadam se da će ti nešto od toga koristiti – i srećno! je bilo sve što sam mogla da kažem u tom trenutku i ne traćim njeno vreme.

Debata je ispala vrlo uspešna. Dve devojčice protiv dvojice dečaka. Razred je na kraju izabrao pobednike – njih dve.
Tema je, ispostavilo se, bila vezana za knjigu kratkih priča koju obrađuju i koja se dotakla ambicioznih mladih ljudi koji su toliko posvećeni studiranju i svojim budućim karijerama, da ne samo žrtvuju ljubav, već ne znaju ni kad su kraj nje prošli. Jedino što ih možda podseti mirisom, ili drugačijom bojom spektra pa ih zaustavi na trenutak, zbuni, ali oni uglavnom nastave dalje sledeći svoje planove i krvavo stečene prednosti. Kako su mladi lekari u pitanju, za koju karijeru je potrebno iszifovsko zalaganje a na kraju koga ih čeka prestiž, lova, i etabliran život, stvorila se i dilema za koju se verovatno nije znalo ranije i sa kojom većina njih ne znaju šta da rade, uprkos izuzetnoj bistrini i sposobnosti dedukcije.
Dečaci koji su se držali stubova karijere i stabilnosti nisu imali šanse protiv nadahnutih devojčica koje su od panike dobile krila pa su bacale argumente na njih kao tople kolače, i pobeda je bila tako laka da im je prosto bilo žao. To mi se dopalo. A i njoj.

Kompletno beskorisne, evo mojih beleški niže, da se ne bace.
Uspela sam i da se nasmejem. što je kompletno neočekivan efekat kod ovakvih tema. Ima nade za mene, zaključila sam. Do sledeće promašene teme.

Choosing Career vs. Choosing Love

The division is artificial. It implies that career women reject love and stay-at-home moms don’t value education and careers for women. It is complete opposite. Stay-at-home moms want their daughters educated and to have great careers, if they choose so – that is how they are raising them. No woman today is raising her daughter with a message – don’t get education, don’t work.

The choice is sexist. There are fathers who stay at home and raise the kids, by choice or because their wives are higher earners, and they are considered great dads. The fathers who work hard and support their families are also considered great dads (or great dudes), but women don’t get respect either way – not as career women (too cold, uncaring) and not as stay-at-home moms (spoiled, don’t want to work, etc.).

Whether having a career or staying at home, women work. Raising her children, a woman doesn’t earn income or a pension, but raising children and taking care of the home is a full-time job. Love has nothing to do with it. If the woman also has a career, she has two full-time jobs. The benefits to society from children raised well and in a loving home are incalculable yet the mothers behind those children rarely even get mentioned.  If the time involved in raising kids by their mothers gets evaluated even at the minimum wage level, it would cost a huge amount per child. The society gets this for free. The women might get a ‘thank you’ occasionally.

Women have always worked. Until recently women had very limited access to education and were not allowed to enter into well-paid careers, but throughout history, majority of women had to both work and raise their children. They worked as house maids and house-keepers, governesses, in factories, later on in other service industries, and they were poorly paid. It was when women from higher classes who obtained education but were still limited to marrying and quitting their jobs (mid-20th century) became dissatisfied and wanted more choices that things changed. Slowly, but they changed.

The choice is not really a choice. Only a small percentage of women can choose ‘career or love’. Most women have to work. The economy today is based on two-income families, if they are to prosper. With so many single-parent families, conditions are even harder. Only very well-to-do families can offer a woman the choice of deciding if she wants to pursue a career or raise a family without bringing her family to the verge of poverty.

It is not a ‘passionate’ but an educated choice. Women who have the luxury of choosing to stay at home and dedicate themselves to their families are without exception well educated women who understand the market place today. They know that high-earning careers require huge dedication in time and effort (you have to work 50+ hours per week) and that their kids will have to be placed in daycare or raised by nannies. Those who choose to stay at home, especially while their children are young, are motivated by the desire to participate more in the lives of their children, but they are also aware that they are sacrificing a lot. Being away from the work force for a number of years, they will lose skills and contacts and if they want to join in later – as many of them do – it becomes even harder.

Any way you look at it, and whatever choice is presented to them, it is still much harder for women. The real question should be: why is it still so different for women and men?

Advertisements

4 thoughts on “Promašena tema

  1. Какав бре промашај – обрадила си тему за уџбеник, колико год она у старту била погрешно задата (можда се наставница поиграла, провоцирала, али ипак није фер).

  2. U stvari mi je drago da sam promasila temu i klinka je uradila svoju stvar. Nezavisna je i uci na ovakvim primerima.

    Inace sam uocila i ranije da nemam uspeha sa pricom koja je nekad dobra i za udzbenik. Zavisi sve od toga kako je ona primi. Ja sam bila drugacija. Izmedju nas dve ima puno vise tenzije nego izmedju moje majke i mene. Otkad je bila jako mala, i bilo je perioda kad mi je to jako tesko padalo. Sada mislim da razumem da je polarizacija pitanje odnosa izmedju roditelja. Ja sam oduvek bila na strani moje mame, klinka je vise na strani svog oca. To su kompleksne stvari, i retko ko ih je svestan naravno. Fina dama iz Otave kaze da je to zato sto obe imamo jak karakter pa je ta polarizacija izmedju nas dve. Nije to. Slicnosti medju nama su velike i dobre za kompatibilnost, ali su uslovi drugaciji. Moja mama je bila slabija u svojoj prici, njen otac u ovoj.
    Tek sada sam dosla do toga da ne mogu nista i donekle prihvatila. Jadna deca, kako god pogledas.

    Ja bih naravno da ona ima koristi od onoga sto je najbolje u njenim rodiiteljima, ali to ne ide tako, zar ne. Svako mora da prodje kroz iskustva i nauci sta nauci usput. Ako je tako, onda bih radije da imaju sto manje od roditelja, ali ni tu se ne pitam 🙂
    Da sam shvatila sve to ranije mozda bi bilo bolje i za nju i za mene, ali ima i dobrih stvari, pa se to racuna.
    I tako, deca, zivot, i pregazenost.

  3. strani svog oca. To su kompleksne stvari, i retko ko ih je svestan naravno.
    .. напротив, мислим да смо их сви прилично свесни, али је то свима најтеже да признају: прво самима себи, а посебно једни другима.
    Родитељи не воле подједнако свако дете (наравно ако их је више од 1) нити деца воле подједнако оба родитеља, мада и једни и други то не би признали. На мом примеру, отац је на мени тренирао строго васпитање прве деценије, када сам био јединац, а када сам добио брата – потрудио се да исправи све грешке које је направио, па га је претерано размазио. Тако се током деценија између њих двојице створила блискост која ће трајати до краја, а какву сам ја пак имао са пок.мајком.
    Не тврдим овиме да се волумен родитељске љубави према деци дели са бројем деце, напротив – једино се ради о неким нијансама, некаквим лимесима: секунд пажње више, осмех секунд дужи.. али деца то региструју инстиктом чак и када су још у укаканим пеленама.
    После – па, све зависи од свакодневног односа. У случају мојих троје, када су поодрасли, веома се то некако лепо ускладило, мада никада нећу знати шта у својој души мисле – можда баш нешто онако како ја мислим о својим родитељима?
    Неће ни они нама никада то рећи, можда и боље.
    Ипак, не желим да уз децу и живот прихватим прегаженост (само ако се мора 🙂

  4. Sve to stoji, Gorane, ali nisam na to mislila. Ja sam jedinica, imam samo klinku… pa mi je to ipak strano.
    Nisam sigurna da sam i razmisljala o tome da li voli oca vise, i ne mislim da je to slucaj. Voli nas na razlicite nacine, i imala je svega 4 godine kad smo se razisli pa je odrasla sa razdvojenim roditeljima. Ima razlicitu dinamiku sa njim i sa mnom, sto je normalno. Ali ne znam da sam ikada ranije videla tu paralelu (do juce) koju sam pomenula prethodno. Moja mama je imala situaciju u kojoj su bila takva vremena i ona u njima ulovljena, i njen duh je posustao, i razbolela se…
    OMD ima puno dobrih osobina, ali je stvorio sebi dosta problema slabostima na pogresnim mestima, kojecime jos, i to je onda druga vrsta situacije. Ako sam ja uspela da razumem losu poziciju moje majke ne kao razlog da je ona bila slaba vec da nije puno mogla u datoj situaciji, mnogo sam brinula da ce klinka osetiti da mora da stiti svog oca i bude jaka za njega a to je pogresno. Jer deca ce verovatno prerasti svoje roditelje u nekom trenutku, ali to ne treba – ne sme – da bude vrlo rano.
    Opet, mozda sam samo brinula nepotrebno. Oni imaju svoj odnos, i to nema mnogo veze sa mnom. A i lakse je otkad je porasla. Svima je lakse.
    Ne znam kako joj je bilo da odrasta na takav nacin. Odnos je bio vise nego pristojan u mnogo cemu, ali i pun tenzije, i ponekad strasno naporan, sto je sigurno za nju bilo tesko. Meni je ta tenzija sa njom bila najteza. Ali najgore je za nama (nadam se. sigurna sam).
    I tako… nesto me je poguralo u tom pravcu sinoc pa otud i razmisljanja.

    Ne prihvatiti nista nepozeljno, cak i kad se mora, je pristojan moto, rekla bih 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s