Romanticni filmovi

Mario & Aneta je moj omiljeni romantican film. Njih dvoje nisu nista narocito, ne sigurno u onom smislu savrsenih protagonista jedne lepe price, jer priznajmo, sve te lepe price sa savrsenim zavrsecima imaju izrazitu naklonost ka savrsenom i savrseno slepilo prema svemu ostalom, ali ovo dvoje igraju na onu suprotnu kartu: tako nesavrseni, vagabondi sudbine takoreci, oni dobiju ono sto zele, i jos bolje – ono sto zasluzuju. To je poenta price. Da se ljudi zasluzuju, uz happy end. Imam neizrecivu slabost ka takvom konceptu. Sve slabosti koje sam ikada srela bi se podvrgle dobrovoljnoj lobotomiji samo da stignu do audicije za taj koncept, pa i moja sa njima. Postoje i razlicite vrste sitnih idiosinkrazija u trazenju koncepta, ili audicije, ili premijere, ili billboard-a, bilo cega ali neko sigurno zna o cemu govorim – neko uvek zna i tu se krije ogromna kriska utehe kao zrela lubenica pobednica takmicenja medju lubenicama – jer na kraju tog trazenja ceka jedno zadovoljstvo, ili armija zgodnih zadovoljstava u zgodnim uniformama, i zbog svih njih vredi traziti.  Neophodno je naci u publici nekoga zbog koga vredi proci kroz celu predstavu svake veceri. Ili svakog zivota. Ista stvar vazi za romanticne filmove.

Iz male kolekcije u mom DVD-orijumu, svake veceri premisljam da li medju njima lezi spas za jos jedan dan koji sam mogla da poklonim onima koji nemaju vise od jednog ili dva pa bi i takav umeli da cene, cakstavise napravili bi od njega celebration, ali to je jedan intiman ples i iza njega treba zatvoriti vrata. Srecnim slucajnostima, neki reditelji jos uvek umeju – neki ljudi bi bilo lepse reci – jos uvek umeju da napisu romanticnu pricu i od nje naprave romantican film, i ja se tome neizmerno radujem.

Nedavno, iz necije riznice dobre volje naisao je film ‘Sibirski berberin’. Nemoguce je naci ga u Severnoj Americi, bar meni nije uspelo, ali ga je neko iz iste vrste slabih ljudi kao ja postavio na google video, koji ima svojih izazova, medju njima losu rezoluciju, ili je prosto moj monitor mali medju divovima sadasnjice, i slika je bila ocajna. Od onih koje se u razlomcima pravougaonim i kvadratnim preklapaju jedne preko drugih, lome se – otud razlomci – i slazu kao puzzle na licima i predelu koje su kamere daleko vernije snimile, ali nije smetalo. Nije bilo ni titlova za ruski, a pola filma prica meko, slovenski – i nista nije smetalo. Sve sam razumela. Feelings, you know. Nije smetalo.

Posle mnogo romanticnih filmova, i jednog od koga sam samo pola razumela, ustala sam sa stolice ukrucenih ledja, i vrat mi je davao signale, ali desilo se nesto. Nisam razumela ruski, uz sve simpaticne srodnosti sa mojim jezikom, ali jesam nesto daleko vaznije. O ovome niko ne pise, i niko se tako necemu ne bi smejao, kao sto se redovno smeju zenama koje vole romanticne filmove. Ne, ovo nije smesno.

Zasto zene vole romanticne filmove? Zato sto su u njima muskarci dobri. Sa izuzetkom Hitklifa, romanticni filmovi donesu na platno muskarca koji ako i nije znao na pocetku, do kraja dvosatne price pronadje pravi put i pravi nacin, ne samo do srca junakinje, koja je njegova jer je zasluzuje, sto nije mala stvar jer vecina muskaraca ne zasluzuje svoje junakinje, i jednom kad ih je pronasao – put, nacin i srce svoje junakinje – on zna da su to prava kozha i pravo odelo za njega, do nedavno poslednjeg bednika bez igde icega i bez krpe na sebi u hladnom svetu. Zato zene vole romanticne filmove. A mi, marioanete svakodnevice, ustanemo kad muzika svira, romanticna muzika naravno, i osetimo na tren da je ovo koreografija koju je napravio neko ko nas poznaje, ali bas nas, i bas poznaje, i na tren ili cak nekoliko minuta, uzivamo u predstavi kao svako ko zna pravu stvar kad se sa njom susretne.

Za sve daleko vaznije ljude od slicnih meni sa ukrucenim ledjima i vratom koji zhiga ostaje pitanje na koje odgovaraju vec nekoliko milenijuma i nije neophodno odglumiti dramu i veliku neizvesnost, ni sleganje ramenima – za sta zaista ne treba narocita ni gluma ni kurs u ucenju iste – ali pitanje nije malo i cak bi se moglo reci da mu je ceo ovaj svet mali: zasto je tako malo dobrih muskaraca?

14 thoughts on “Romanticni filmovi

  1. Страст. Мислим да се ради о страсти и мислим да овде у Србији нема превише страсних мушкараца уколико бисмо из самог појма ‘страст’ изузели новац и све што новац омогућава: нпр.секс за новац, осећај моћи&власти над неким за новац, бесомучно банчење које укључује секс&моћ&власт за новац, истицање себе уз деградирање других које укључује секс&моћ&власт&бесомучно банчење&понижавање других, и тако у недоглед. Не
    Jezikom kontinenta na kome si sada, Ivana, jezikom civilizacije kristala (remember Živojin Pavlović? 🙂 radi se o Greed. Onako kako je u vreme reganizma to Majkl Daglas formulisao u ulozi Gordona Geka u Stounovom ‘Volstritu’: Greed is good!! Radilo se o novcu.
    Михалков је аутентични Рус, дакле представник аморфне цивилизације, и ево чини ми се да заједно долазимо ближе схватању Павловићеве дистинкције – лик Андреја Толстоја из Сибирског берберина јесте без имало сумње страстан момак, у свему: страсно маршира, мачује, риба под, стоји на једној нози, страсно воли – он не врши секс, он води љубав.
    А код Руса, чини ми се, страст подразумева и патњу у оном смислу кад се каже ‘Пасија по Матеји’.. Са страшћу и пију, додуше, па сутрадан пате 🙂
    Hell of a text, Ivana, уживао сам у читању.. Then again, вођен закључним питањем, и сам се упитах зашто је тако мало добрих мушкараца и жена?
    Овдашњи мангупи би рекли: ако је неко добар, треба га ****ти да се размножава 🙂

  2. Ima par godina mislim otkad sam procitala intervju sa Martin Amisom, popularnim engleskim piscem, od koga nisam nista citala a kad sam mislila da procitam ispostavilo se, bar po opisu, da on uglavnom pise o muskarcima i seksu, sto i vecina drugih muskih pisaca istrazuje kao temu vec ko zna koliko dugo a meni postaje sve manje zanimljiva, jer vrlo je verovatno da iza svakog pisca – velikog ili malog – stoji ili je stajala ta namera da pisanjem dodje do seksa, sto je okay ali prosto mi se neke knjige i teme dopadaju a neke ne – e pa taj Martin Amis je glasan u svom govoru protiv islamizma i terorizma, i svi ga zbog toga nesto kude, krive i cude se zasto je tako politicki nekorektan umesto da krivi sve ostale, i on je u tom intervjuu rekao jednu sjajnu stvar: da je odgovornost islamskih zemalja da odgoje svoje mlade muskarce kako treba. To ‘kako treba’ je kombinacija svacega, ali u globalnom selu, u interesu je svih a narocito tih mladica, da im se pruzi nesto bolje od umiranja za Oga i u procesu unistavaju sve koji ih popreko pogledaju. On je vest sa recima, i sve je to islo vrlo pitko, i rekao je pravu stvar po mom misljenju.

    Svako drustvo odgaja svoje mlade da mu sluze. Cesto puta to i nije neki konkretan plan, i nema se puno kontrole – kako je sve ociglednije na zapadu, bar ovom ovde – ali cesto puta je itekako kontrolisano. Mladi muskarci su najagresivnija i najeksplozivnija grupa unutar jednog drustva. Ako se ne odgoje kako treba, ili se prepuste kome god da ih odgaja, ukljucujuci trziste – shit continues to happen. Generaciju za generacijom. Slicno je sa mladim zenama, ali njih ce pre ili kasnije zaskociti biologija u obliku materinstva, i tu ce one vecinom prestati da budu bilo nada ili buducnost/opasnost za bilo koga. Osim svoje bliznje.

    Greed je uzasna stvar, koja uvek mnogostruko vise kosta svakoga uvucenog. Institucionalizovana je vec dugo, i vlada nad svima.

    Dopada mi se kako uvodis kristalne i amorfne ljude opet. Strast drugacije kanalisu ovde, jer su drustvene norme drugacije. Ali nasilje nad zenama nije retko, na primer, tu i takve podele padaju. Nesto je bolje regulisano i efektniji su u reagovanju, medjutim ekonomija sve to svede na robove ovakve ili onakve vrste, kako i jeste.

    Ali u romanticnim filmovima su likovi ipak slicni, sa jednog kraja na drugi sveta i kinematografija. Ono sto je vredno u ljudima se dosta univerzalno priznaje, iako ne treba upadati u generalizacije. Ponizavanje svi prepoznaju bez greske. A postovanje je magicna stvar.

    I zaista mislim da je to to, prisustvo dobrih likova uopste, ali dobrih muskaraca prvenstveno. Toga prosto ima jako malo u zivotima, vestima, pa i literaturi. I tu su mangupi iz kraja u pravu – sanse su dosta velike da ce dobri ljudi podici druge dobre ljude.
    Cudno je kako sam istovremeno kad sam dosla do ovog zakljucka osetila kao da je kompletirano nesto, a posle me je drmnuo zesci ocaj. Crappy, sve u svemu.

  3. Помало је то са Жиком Павловићем и кристалном и аморфном цивилизацијом и играрија са моје стране, Ивана. Зашто? Па зато што ни сам нисам за некакве генерализације, посебно на широке теме народа и континената, али изнад свега зато што за читав тај његов концепт, који он јесте озбиљно износио, знам само из пар интервјуа НИН-у. А његов опус је исувише обиман да бих га савладао, мада негде то има код њега сигурно – више сам волео његове романе; ништа у њима нема посебног, у књижевном смислу новог: осмислио је и измислио један део источне Србије као Фокнер своју Јокнапатофу; писао је о једној породици у више романа, натуралистичким стилом, као и многи писци пре њега.
    Реч је о томе да је он све што ради радио добро, те ће остати забележено да је најугледнију књижевну награду за роман године 2х добио неко ко је по основној вокацији филмски режисер. А ‘Задах тела’ је прво био опако добар роман, потом ништа мање добар филм. Долазимо до закључка да је важна добра прича, а од ње се може свашта направити – ко уме.
    Интересантна ми је теза да се и писањем може доћи до секса 🙂 – то ми је ОК за рок и остале музичаре, можда и сликаре и остале celebrities – али гледе писаца, кхм, паде ми на памет преозбиљно забринути Отац Нације и слични 😦 ха ха, извињавам се, опет шала.
    Али хајде и да се уозбиљим, пошто готово намерно промашујем насловну тему: веома ми је драго што си начела тему романтике, посебно романтичних филмова, које оЖобавам – ваљда је за бечаце срамота да то признају 🙂 Па и онај Рет Батлер пред другима изиграва жешћег циника а овамо заљубљен, пати, чека је између бракова и мужева; па мелодраме Дагласа Сирка – ако о њима нема књиге, морала би се написати!
    Опет мало на шалу, корекција: она мангупска констатација подразумева добрицама упозорење шта ће их снаћи ако су добри, тј. наравоученије да ће их казна која следи болети 🙂
    Али НЕ будимо очајни. Поштовање јесте магична ствар, надајмо се да није изумрло. Сигуран сам да није.

  4. Pa zanimljivo je i kao igra, i drago mi je sto si koncept uopste pomenuo, jer je meni nepoznat. Generalizacije su klopka bez dna, jer su u mnogo cemu tacne, i ima bar toliko izuzetaka. Mislim, lepo je drzati se van i iznad njih, ali je to i nemoguce. A ne moze se bas svako ni upoznavati 🙂
    Moracu da potrazim nesto do Zike Pavlovica kad dodjem.
    Pisanje i seks – pa da. Secam se (opet) jednog intervjua sa onim francuskim trenutnim enfant terrible, Houllebeq-om, i kako tip koji opisuje situaciju i razgovor, a bilo ih je vise prisutnih, govori o tome kako je pisac popio nenormalne kolicine alkohola, nije zvucao ni duhovito i zanimljivo, a da nije lep to se da videti, i na kraju – kad je on jedva i stajao na nogama – ode sa njim u njegovu hotelsku sobu zgodna mlada novinarka. Znam da jedan primer nije dovoljan, ali ima primera bezbroj 🙂
    A moram i da priznam da za jednu feministkinju ja vrlo malo razumem zene 🙂

    Drago mi je da volis romanticne filmove. Kad su dobri, nema boljih. Po mom misljenju.
    Dobro da si mi pojasnio te mangupe, nista nisam ukapirala :))

  5. Презентација нај-нај умова са ових простора је Н.у.л.а, Ивана, док на енгл. и УСА Википедији сваки серијски убица који иоле држи до себе има своју одредницу са биографијом из раних дана и све по реду надаље..
    Тако је и са Ж.Павловићем, те ћу видети да нешто препоручим по своме укусу а ти ћеш после, уколико ти се допадне, тражити даље – да више са њиме не досађујем ни теби ни аудиторијуму овде.
    А око лепих филмова мало сам потражио и нашао једну селекцију која по мени није тако лоша, иако сам сајт делује сладуњкаво. Наравно да бих на битно више место поставио ‘Енглеског пацијента’ који је не само једна љубавна прича већ и вероватно жешћа проза о судбинама људи, и тако..
    ..веома се слабо разбирам у постављање линкова а нажалост нимало у постављање фотографија 😦 Чисто реда ради, покушаћу да поставим тај линк о романтичним филмовима:
    http://www.couplescompany.com/Features/CT/Movies/Love.htm
    Али упадљиво недостају ‘Див’ са Џ.Дином, Гетсби, ‘Мале лисице’, ‘Мостови округа Медисон’ па Даглас Сирк, али добро, све је ствар укуса 🙂

  6. Prvi pasus u komentaru gore je pravi izliv amorfne strasti, ja bih rekla, i bas mi se dopada – elokventan, zestok i ritmican 🙂
    Dok je nazalost ono o cemu govori, tuzno.
    Ja cu biti zahvalna za preporuku.

    I onda promena tona.
    Evo, priznacu da sam na kraju ipak morala da pogledam na toj istoj Vikipediji, jer nisam mogla da se setim ko je Daglas Sirk. I kopkalo me je, i kopkalo, da bih na kraju priznala sebi da sam neznalica. A mogu i vama koji ovo citate. I jos gore, nisam sigurna da znam njegove filmove, sigurno ne kao odrasla osoba, a moju mamu sam vec pomenula bezbroj puta. Sta sve jos treba uraditi u zivotu… Isto tako: sve dok je lepih stvari…
    Ali cu zato sa zadovoljstvom preporuciti nekoliko modernih koji su mi postali pravi ljubimci, i cak si me podsetio sada da sam jednom nameravala da napisem tekst sa mojim preporukama romanticnih filmova – i zaboravila. Iako nikad nije kasno.

    ‘Le housard sur le toit’, u engleskom prevodu ‘Horseman on the Roof’ – Juliette Binoche i Olivier Martinez. Ovo je apsolutno prekrasan film.

    ‘Firelight’ – Sophie Marceau i Stephan Dillane. I ovaj.

    ‘Chocolat’ – Juliette Binoche i Johnny Depp. I ovaj.

    Dok sam trazila francuski naziv za prvi gore, kod liste La Binoche sam se setila jos jednog (i shvatila da se ona pojavljuje u vecem broju mojih savremenih favorita), iako je film vrlo naporan jer se radi o Juznoj Africi, neposredno nakon ukidanja aparthejda, i govori o njihovom procesu pomirenja koji je uveo Nelson Mendela. Film je baziran na knjizi njihove spisateljice, i ona je glumi a muski lik je Samuel L. Jackson. Bez ikakvih amerikanizama. Film se zove ‘Country of My Skull’.

    ‘Engleski pacijent’ je i meni izuzetan film, i mrzim sto i danas nailazim ponegde na kritike koje ga omalovazavaju ovako ili onako, i narocito mrzim sto svi opisuju Kristen Thomas Scott kao hladnu i neemotivnu. To dolazi od onih verovatno koji misle da su emocije samo kad ti neko razbije stolicu o glavu.

    Nedavno sam gledala najnoviju (ili jednu od) britansku adaptaciju ‘Jane Eyre’. Fantasticna je. Uradjena koa mini serija u dva nastavka, 4 sata sve skupa, i svi likovi su odlicni ali dvoje glavnih su bas ono na sta je Charlotte cekala vekovima.

    Dakle, volim istorijske romanticne price 🙂

    ‘Dangerous Beauty’ – Catherine McCormack i Rufus Sewell.

    ‘Notebook’ – vrlo lepa americka romanticna prica. Ne uspeva im puno ovih dana da takve naprave.

    ‘Mostove okruga Medison’ sam tek pre par godina gledala. Imala sam jako velika ocekivanja i bila sam vrlo nervozna. Vrlo, vrlo lep film.

    ‘Out of Africa’ – Meryl Streep i Robert Redford. Ne secam se jasno, ali mislim da se kod nas film zvao ‘Moja Afrika’.

    ‘The Way We Were’ – Barbra Streisend, Robert Redford. (Meni se svidja i njen film ‘Yentl’).

    Dosta za sada 🙂

    I treba od ovoga napraviti temu. Da sacuva Google, zatrebace nekome mozda jednog dana.

  7. До пре пар година сам био прилично загрижен филмофил, сада их ређе гледам (осим енглеских), тако да сам за Д.Сирка сазнао поодавно читајући Богдана Тирнанића, који је скренуо пажњу на сам (под?)жанр мелодраме – отприлике баш као што су описали и у Викију. И заиста; под романтичне филмове спада пуно тога, па и романтичне љубавне комедије за једнократну употребу какве је снимала Мег Рајан.. али мелодрама је нешто друго, без обзира има ли или нема хепиенд.
    Примера ради, класична и најпознатија Сиркова мелодрама ‘Имитација живота’ ипак има хепиенд у смислу помирења мајке и кћери. Међутим, сцена у цркви – опроштај од преминуле црнкиње, служавке, расплакала је све у Кинотеци, а како и не би – над одром Махалија Џексон пева ‘Trouble of the world’ (послушајте само песму и биће јасно) :-).
    Веома си лепо рекла за Кристин Томас Скот. После онаквих улога у ‘пацијенту’ њу, Фајнса и Ж.Бинош бих са уживањем гледао и у 55-том наставку филма ‘Петак, 13’ (а нисам гледао ниједан) :-).
    ‘Моја Африка’у праву си – читао и књигу, нема никакве везе са филмом. Али прва реченица из овог филма ми је остала антологијска: ‘Једном давно, у Африци смо имали плантажу кафе’.. то је нешто лично и писаћу о томе код једне судбине.
    Мерил Стрип је изванредно глумила са Де Ниром у ‘Falling in Love’, (мислим да је то омаж старијем филму Силије Џонсон ‘Кратак сусрет’) а ‘Мостове..’ сам више пута гледао како због фине камере, тако и због идеје да сви имају право на мало слободе и парче личне, само своје среће – да не спомињем да сам слепи поштовалац лика и дела Клинт Иствуда 🙂
    Редфорда сам скорије гледао у ‘Horse Whisperer’ са уживањем, а има и интересантна дебата негде о више завршетака овог филма, ако се добро сећам књига/предложак има другачији крај. Па Барбра са Нолтијем у ‘Prince of Tide’ – моћно. Ове друге филмове које помињеш не знам, осим ‘Чоколаде’.
    Одужих, поздрав

  8. A kako da se ne oglasim 😀
    Konzument i ovisnik romanticnih filmova, sto se moglo i naslutiti 🙂
    Prporucujem film Non ti Muovere, uradjen po knjizi ‘Ostani tu’, zaboravih ime pisca.
    Nije toliko romantican, ali je jak i…pogledajte!

  9. Po pitanju starih filmova sam u totalnoj magli, jer ono sto sam gledala kao mala se sve stopilo, ili izbrisalo, a retko mi se desava da naidjem na neki od njih ovih dana, ili ako naidjem nisam sigurna koji je, sta, zasto, i onda preskocim. Treba napraviti plan, izgleda.

    U stvari nisam nikad razmisljala koliko tu zanrova ima, ili podzanrova. Ja sam uvek isla na to da ‘prepoznam’ romantican film, a to verovatno ima veze sa time koji mi se dopada. Volim kad se osecam kao ljudsko bice posle filma, a ne besna ili sokirana ili…
    Romanticne komedije isto volim, ali one su vec nekoliko godina postale uvreda i za zene i za opstu inteligenciju. U stvari su nista drugo nego propaganda onoga sto bi se zvalo ‘our way of life’. Iako kazu da trziste diktira proizvod. Da, da, svakako.

    Mislim da sam nekoliko puta bila na ivici da gledam ‘Falling in Love’ i nisam, ali rado bih. Uvek sam ocekivala da bude dobar.
    U ‘Mojoj Africi’ mi se mnogo toga dopada. Sinematografija je naravno prekrasna, njih dvoje su na vrhuncu svoje lepote, i oboje su likovi koji istupaju iz uobicajenog. To nije retko za muske likove, ali za zenske itekako.

    ‘Horse Wisperer’ me nije tako dirnuo. Sve je dobro uradjeno, gluma je odlicna, ali nije presao u orbitu onih koji su fantasticni, za mene.

    ‘Mostovi…’ su vrlo kompleksan film, i da, to sto pominjes je mocna poruka. Tako po strani svega u toj nedodjiji sa visokom travom je to jos lepse naslikano.

    ‘Prince of Tides’ me je jako potresao. Ne volim kad bilo koji medijum na takav nacin manipulise mojim emocijama i psihickim stanjima.

    One filmove sa moje liste koje nisi gledao – preporucujem od srca. Ja bih volela da sada mogu opet da ih otkrijem, kao da ih prvi put gledam 🙂

    zelena, hvala na preporuci i dobrodosla u drustvo ljubitelja romanticnog filma 🙂
    Taj film sam mislim videla u prolazu, ali ga nisam gledala. Verovatno se moze naci. Obraticu paznju.

    Pozdravljam vas.

  10. Hm, nisam bas siguran da ima nesrazmerno vise dobrih zena od muskaraca. A ne bih sad pokusavao da se bavim uzrocima zasto ih je tako malo.

    Sibirskog berberina je greota gledati u losoj rezoluciji, a ako nisi omirisala skidanje filmova sneta (rapidshare, torrent itakoto), pa, mozda je vreme da se upustis u isprobavanje, na netu ima masa filmova koje je jako tesko naci na drugi nacin, bar u Srbiji (stariji, nezavisna produkcija, generalno sve sto nije mejnstrim). Ako treba pomoc oko toga, kako skinuti, uvezati, naci dobar titl, budi slobodna.

    Evo jedan od prvih linkova koje gugl daje za Berberina:

    http://yuforum.net/strani-filmovi/barber-siberia-19896/

    Kasmo kod nesavrsenosti i romantike, meni je ovo bio simpatican filmcic (od onih koje odgledah u relativno skorije vreme):

    http://www.imdb.com/title/tt0944101/

  11. Tesko je meriti. Mozda nije ni u redu. Uslovi koji stvaraju lose muskarce verovatno daju i lose zene. Ali nije na odmet baviti se uzrocima. Od necega treba krenuti.

    Nije ni ovde lako naci gomilu filmova. Cim su stariji od nekoliko godina, treba ici po ko zna kojim mestima da bi se nasli, a Berberina uopste i nema. Imaju i neki zanimljiv novi razvoj ovde gde se pretplatis mesecno i zavisi od plana koji izaberes, salju ti postom filmove po izboru, i ti ih vratis postom uredno kad odgledas, postarina placena. Nisam jos krenula ali je odlicna biznis ideja: http://www.zip.ca
    Ovo sa torentom mi se svidja, samo sto veze nemam kako (svratila jednom, probala, pa odustala). Ali bas sam nedavno kupila extra hard drive, pa mi je pravo vreme da probam. trebace mi pomoc, toliko znam. A ako je lako…uh, to ce biti bas lepo gubljenje vremena 🙂

    Ja sam u google ubacila bila naslov na engleskom. Nisam se ni setila valjda da probam na srpskom.

    Za ovaj film na kraju nisam ni cula. Volim i kad naletim tako na neke sasvim po strani promocione galame, i oni su dobri. Hvala na preporuci.

  12. Nis ne brini, i sam sam potrosio (jebomemis, kad volim da budem samouk) u pocetku par sati enebili nekako pustio da se skida moj prvenac (a sramota me i da priznam sta sam prvo skinuo, testirao sam snekim teskim sranjem, hitom koje je pretendovalo da bude komedija, a pri tom uneznanju&prirodnoglup izabrao ful dvd, pa je skidanje trajalo danima) storenta. Vrlo brzo sam presao na rapidshare i slicne servise, zbog brzine skidanja. U osnovi je sve to boza, i rado cu ti pomoci.
    Nego, meni licno je mnogo vaznije sto postoji citav okean muzike koja se da naci tako.
    Kasmo kod ove teme, usput, stidim se i ko coek i ko Komunista, ima dva meseca da skoro nista nisam skinuo, cakstavise ni pornografiju. Popravicu se, casna Pionirska.

    (Khm, Ivana, bruko, i ja sam ubacio naslov na engleskom, pa ispade „domaci“ link pri vrhu)

    Toplo preporucujem Good Dick, namerno sam ga nazvao simpaticnim filmcicem, u stvari, odlican je film. Tebi ce se verovatno posebno dopasti sto iza njega autorski stoji jedna mlada zena.
    A kasam ga preporucio jednoj prijateljici, neposredno posle gledanja, zamalo nisam izeo batine.
    Naime, tad je prolazila kroz krizu zbog izlaska iz emotivne veze i tako rastrojena nije obratila paznju sta link ka filmu kaze, vec je samo pogled na ime bio dovoljan da mi svasta kaze. 🙂

    To bi, ukratko, bilo to.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s