Malo izbora

Mr. Ughl’ness nikako da nas ostavi. Neizbežno je bilo, ili nije, ali uočila sam da počinjem sve više da ličim na njega. (Nikad ne znaš koga sve imaš u familiji). Nepravde i prevare kojima sam žrtva duboko tište, razorni efekat ljudske egzistencije savija leđa i ona bole. Probala i iscrpla zalihe odbrane. Teret na leđima sve teži. Jad i bes dolivaju koroziju. Kad me ogole do kostiju valjda će se setiti da okreče. Da ne ostanem tako ružna i bezbojna.
U međuvremenu

dala sam se u potragu za romantičnim filmovima. Kad će mi se ukazati bolja prilika?
Amazon mi je prvi pao na pamet, ali on tj. ljudi koji vode tako jednu visoko profitabilnu korporaciju, tretiraju ljude koji rade posao pakovanja i slanja robe kao roblje. Rob i roba. Čudesan je jezik u svojim iznenađenjima smislom, zar ne? Što ne obraćamo pažnju, niko nam nije kriv.
I tako sam se uputila u jedan megastore, a preko puta njega je strateški pozicioniran još jedan, isti takav. I oni verovatno imaju tretman ljudi kao Amazon, ali o njima nisam još čitala, i oprostiće mi robovi što do svoje robe dolazim nemarno gazeći po tuđem znoju. I moj je zalepljen na neku drugu robu.
U jednoj radnji malo izbora, u drugoj sve to isto, i po istoj ceni, pa sam podelila – pola potrošila na jednom mestu, pola na drugom. Ako drugi neće, ne znači da ne treba probati biti fer.

U povratku kući svratila do radnje u kraju da vidim da li mogu da iznajmim nešto, jer ovo što sam nosila u kesi nije bilo dovoljno. U uglu radnje, nagurani filmovi su često strave i užasa, ili posvećeni ozbiljnim likovima koji spašavaju svet uglavnom uz pucnjavu i krš automobila, vrlo su pametni i sve im je jasno iako se redovno late rešavanja problema uz pucnjavu i krš automobila – uvek mislila da je to nespojivo – a bilo je i nekoliko romantičnih komedija. Redovna produkcija. Da volim romantične filmove, i drame i one sa humorom, je kao tvrditi da danju sunce plovi nebom a noću spava – pa naravno. Ko ne voli.
Problem je da dobrih ima malo, ali dobrog svega ima malo. A filmova sigurno previše, ali kako sam ja i sa onim u rukama tražila dalje, jasno je da je usred izobilja malo izbora i dalje redovna pojava. I ne samo među filmovima.
Pravim čudom sam u tako malom izboru naišla na jedan za koji nisam čula ranije iako ima glumce koje produkcijske kuće uvek promovišu (jer ih skupo plaćaju, i na njima uvek zarade – najbliže što će jedna industrija učiniti po pitanju fer odnosa). How do you know, kaže naslov. Bilo je to prilično jasno objašnjenje priče i pre ubacivanja u DVD plejer, ali dok sam uopšte stigla do male metalne kutije, pitanje sam primenila na niz životnih situacija, i stvarno – kako znaš? Pravu stvar, pravi izbor, pravu reč? I sve to opet u sledećem krugu, i sledećem… iz dana u dan?

Pitanje je bilo odgurnuto u stranu početkom filma. Film je simpatičan i likovi u njemu su simpatični. Sa malo izbora oni su se nosili ubacivanjem srca. Lepo je kad filmska formula ima i dalje primenu za univerzalni začin protiv ljudske bljutavosti, ali film je postigao ono što mi je trebalo, najpre time da je u njemu bilo inteligencije (i glupog ponašanja, ali to dvoje su neizbežan spoj) i nije bio mizogin. Među mizoginistima nisu samo muškarci, ne znam da li sam to pominjala ranije. Prosto je to jedan od onih nezapisanih oprobanih recepata, kao recimo kako nalakirati nokte a da se ne umažeš, ili kako pokvariti dobru priču, ili… I kad sam već kod dobrih priča, one zaista ne traže puno, samo dobro pripovedanje. Da to nije lako, i ima ga malo, well… o tome se priča danas, darlings.

Dok sam gledala svoj fino izabran film svet nije bio na pauzi. Desilo mi se još jedno poniženje, pa se bes razmahao i drao se kao blesav – kaži mi samo gde su, Ivana, da ih sve razbijem – da sam morala da ga zaključam u plakar i još uvek se duri tamo, a u međuvremenu se desilo i pola poniženja, ali ja sam velikodušna pa svakome dodajem još pola… i tako, kad se film završio, nije mi bilo dovoljno. Prošla sam kroz celokupnu selekciju filmova na external drive-u (što sam uradila bila bar još tri puta ranije tog dana) i zaustavila se kod naslova Harold & Maude. Hm. Nisam ga dugo gledala. I pritisla na ‘počni’.

Prilično je paradoksalno kako sa tako malo izbora, mi svi putujemo sve više natovareni, i preteški. Zar ne?
Zar malo izbora ne bi trebalo da učini izbore koje imamo lakšim?
Ako tako malo imamo zašto se svako upinje da doda više? Redovno se ljudi teše, i nadmeću jedni sa drugima, da je to što imaju puno. Nije. Malo je malo, a puno je puno. Ovo što ljudi imaju nije puno. Može da im bude dovoljno, ali to je rastegljiv koncept na koji ne može uvek da se računa. Svejedno, lep je koncept, ne prigovaram, samo ističem da je daleko bolje zvati stvari pravim imenom. Malo izbora nudi malo robe. To je što je. Ako izborom nisi zadovoljna, i dalje imaš malo, samo si ga još više umanjila. A ako uspeš da malo uvećaš to svoje malo, zahvali Gospi za svoju sreću i pamet; njoj je svejedno ali je važno reći ‘hvala’.

Ona univerzalna fantazija o odlasku na aerodrom praznih ruku i samo sa kreditnom karticom (može i keš, ali tako se prilično uvećavaju šanse da ćeš probuditi još veću sumnju i završiti u zatvoru i pod istragom nego na nekom egzotičnom mestu) upravo o tome govori, samo je nisam razumela prethodno kako treba. Malo izbora je dovoljno izbora. Putovati bez prtljaga, jer ga i nemaš. A to što vučeš ne postoji, sigurno ne nigde drugo osim u tvojoj glavi. 
Ako baš moraš, prevari sebe gledanjem u tablu na kojoj je izlistano na desetine destinacija.

Harold & Maude ne propuštati bar jednom u deceniji.
Odlazak na aerodrom obučena samo u plastičnu karticu izvesti što pre.

11 thoughts on “Malo izbora

  1. Malo je malo, ipak, i uvek fali još samo malo . . još malo etimologije . .

    Uvek sam se pitala kako je to sesti u auto, u avion i poći na drugi kraj zemlje ili Sveta ( kao što je to na Zapadu ), u potragu za novim prilikama, drukčijim izborima. Izgleda mi kao mogućnost, svakako.

    Da, vrlo često razmišljam o tome kako bi to bilo . .

  2. Par puta sam osetila nagoveštaj tog osećaja: odoh samo s plastičnom karticom :-). Što više vežbam, više mi se svidja. Šta je prtljag do teret, većinom nepotreban. Ali mi nedostaje hrabrosti, one prave hrabrosti za odlazak dlaje, bez osvrtanja. Divim se hrabrima, mene vezaše pupčanom vrpcom podosta za zemlju.

  3. Da, etimologija ume da navede na razne misli.

    Nisam ni ja izvela takvu avanturu jos uvek, iako ovde ispada da je norma, ili se tako zamislja. Ja nisam tako mobilna sto se tice road-tripa, ali klinka nije vise mala i danas smo malo pricale na tu temu… koliko toga jos treba videti.
    Medjutim, ovo o cemu vas dve pricate je drugacije, ili sam tkao razumela: odlazak. Bez okretanja, konacni… To je mnogo komplikovanije. Kao pitanje trenutka… da, uzbudljivo i strasno, i ako neko dodje do te tacke, iz bilo kog razloga, uvek ima moju podrsku – ja sam velika pristalica bekstva.

    Lepi pozdravi za obe 🙂

    • Ja pričam o obe varijante. Ruke u džepove, karta u ruci i doručak u Parizu, Lisabonu, Napulju, ma gde bilo – to mi je san. Za sad sam stigla do ručnog prtljaga 🙂 🙂 🙂 . Neočekivana putovanja budu više vozom ili busom, avio-karte je mudro pecati ranije. Ali jeste bilo kao prstom po globusu: „Hajde da vidimo za gde mogu da uzmem dve najpovoljnije“ 🙂 .

      A taj odlazak bez okretanja, ma nije to ni bekstvo, to je šetanje po svetu. Cela planeta je ejdna palanka, ali samo pojedini imaju dovoljno hrabrosti ili premalo pameti da bi prosto išli. Znam ih par hrabrih (one bez pameti nekako ne ljubim previše) i gledam u njih širom otvorenih očiju. Ispade tako jednostavno: rešiš i stvore ti se mogućnosti. Ja probala: kao rešila i – ništa. Onda sam pustila film u glavi, uživela se u glavnu ulogu i shvatila da u dubini duše ne želim d aidem zauvek, ne želim opet oznova, a i bojim se – priznajem. I ne čudim se više što mi onda polazi za rukom :-). E, onda valja raditi na kvalitetnom ostanku :-).

  4. Uh. retko se ovde desava da mi nestane komentar, i bas sada jeste, i stvarno ali stvarno mi je krivo.
    Potrudila sam se bila, inspirisana vasim komenatrima, i sada sam bas bezveze 😦
    Mozda cu se vratiti malo kasnije i probati opet, ili sutra… – izvinite, ali prosto sam rekla bila prave stvari i sad je prazno.
    Puno vas pozdravljam,

  5. Fair enough – мени та врста блокаде траје одавно и такође се осећам више него испразно.
    Take your easy, dear Ivana 🙂

  6. Hvala 🙂
    Vas troje ste to tako fino izveli bili juce, svako na svoj nacin, i skupa ste me inspirisali.

    Puno toga sto si rekla, pb, je dotaklo dobra mesta, ali onaj deo da je cela planeta jedna palanka, je stvar koju dobro pamtim jer kad sam to shvatila je bilo kao da sam razumela da je nebo umesto plavog – sivo. Nije lako pregurati takve stvari, iako mi, snalazljive kakve jesmo, imamo mehanizme.
    Nameravala sam u vise navrata da o tome pisme, verovatno i jesam, i tako…

    Ovaj video koji si ostavio, Gorane, je divan. Setila se ovog filma u nekom trenutku, ne secam se tacno kada, valjda procitala nesto, i nisam mogla da nadjem. Nikad se ne setim da proverim youtube 🙂

    I za agro e… samo putuj 🙂

    Lep pozdrav svima,

  7. Филм и јесте диван, чини ми се зато што је непретенциозан – све делује могуће и животно, сасвим.
    И мада нисам никада нешто волео етаблиране глумачке величине, морам да признам да ми је улога Мерил Стрип у овом филму једнако добра као и улога Франческе у ‘Мостовима округа Медисон’.. можда није све у глумцима, можда има нека фора и у добром режисеру 🙂
    Филм је једна од мојих пасија, протеклих недеља сам на Викију прегледао биографије многих и у томе уживао – мада се уочи веома брзо да је код свих постојао и некакав тужни pattern, modus operandi

  8. Jeste, nepretencioznost je tkao jedna fina melodija. Moze da se desi, i lepo je zamisliti. Uvek je lepo naici na tako nesto.

    ovog vikenda je praznik ovde – Thanskgiving (ne poklapa se sa americkim) i dobija se jedan dan viska, pa sam vec napravila listu stvari u kojima cu uzivati, ovaj film medju njima.

    A ti nastavi da gajis svoje pasije 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s