Suprotno lice straha

Retko se zagledam dublje u suprotnu stranu straha. Onu koja blista od tihog zadovoljstva kad se deponuje plata na račun u banci; ili kad platim račune i bilans ima jednu ne jasno definisanu zonu komfora iznad bazičnog, ali ja znam koja je njena veličina i definicije nisu neophodne. Taj osećaj, kad je prisutan, je približan neopisivom. Šta bi drugo kratki predah od straha impregniranog u jedno postojanje mogao da bude.

Lova je izvor zadovoljstva približan najpotentnijem neurotransmiteru; adrenalin , endorfin i serotonin koktel, samo puno jači, i adiktivniji. Klopa i seks su počasni članovi tog izabranog kluba na vrhu, ali lova neprikosnoveno vlada. Svet nije zaista ništa drugo do niz ilustracija jedne iste teme, ili motiva. Američka istorija, na primer, naročito ona na filmu koja je doprla do krajnjih granica sveta, nije puno više od mizansena, često vulgarnog doduše, za psihološke studije ovog efekta.

Ja sam nesumnjivo samo jedna minijaturna tačka na velikom platnu koje dobije novi sloj farbe svake godine. Ali za mene je lova samo drugo lice straha. Verovatno nisam stvarno znala šta je strah dok nisam došla ovde, sâma. Prvi utisci novog sveta su izbledeli, ali ne i susret sa strahom. On nije pokazao bio svoje pravo lice, kao svaki dobro razrađeni dramatični lik u jednoj priči, ali se njegovo prisustvo osetilo svuda, i u tkiviima koja nisam znala da posedujem.

Moja egzistencija od tada nije ništa više od neravnopravnih pregovora sa njim. Njegova slatka rođaka, lova, je nagrada i mamac, koja celu stvar čini prilično vulgarnom, ako bih se ja pitala. Jer, moram da priznam, ja sam zamišljala bila priču sa puno više stila. Bilo je ideja, snova, ambicija, i dosta hrabrosti, što su česte pikanterije samo ja nisam znala. Priče bez sporednih karaktera ne bi bile priče već establišment.

Strahovi i brige oko klinke su naneli dosta štete, i ne znam da ću ikada naći objašnjenje i približno razumno za njih, ali moja lična, nemarna egzistencija ne poznaje druge osim tog jednog straha – da nemam nikoga na koga mogu da računam, i da moja relativna nesposobnost i nesnalažljivost da obezbedim za sebe osnovno preživljavanje će me sačekati iza nekog ugla pre ili kasnije. Jer ne sumnjam da je jasno vidljivo i sa Meseca ko sam, i sve što jesam a naročito ono što nisam. U ovoj priči nikad nije bilo prevare, uostalom ja im nisam naročito sklona. Tanki sloj utehe koji pročitam u broju na mom bankovnom računu je jedna od retkih iluzija koje samo pomognu da završim dan.

One thought on “Suprotno lice straha

  1. Povratni ping: Suprotno lice straha — Proza neuroza | milanioliva/ olivera kovacevic jankovic

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s