Univerzalno sareno

Dok nisam u cetvrtak popodne videla jednu minijaturnu kinesku devojcicu od oko 4 godine, sa kosom u repicima, u sarenoj bluzi i jos sarenijim pantalonama, nisam shvatila kolika zelja zivi u meni: zelim takve jedne pantalone – iste takve! Zeleno-belo-magenta-aqua-plava i jos toga, sve psihodelicno zamesano u stilu sare-vijuge-cvetici-leptiri i jos neki oblici koji se vrte, i sve je to stalo na malo platna preko malih nogu, a na dnu je svaka nogavica imala po jedan karner. Kad sam spazila te pantalone zastao mi je dah, ili mi je uzletela dusa, ona koja se smestila u prostoru izmedju grla i stomaka,  podigla se sa sedista da radi neku smesnu akrobatiku u vazduhu od radosti i srece, ali nisam puno obracala paznje jer sam sve vreme gledala u pantalone i zamisljala jedan veci model na sebi, sa sirokim nogavicama kroz koje duva vetar, i pri svakom koraku shumi kao more. Ispred svakog izloga i ogledala bih zastala, da imam takve jedne pantalone, i kao sto zedni automobili i nezasite masine na pumpnim stanicama napune svoje masine, tako bih i ja svoju tim urnebesnim bogatstvom boja. Shvatila sam – zivopisne pantalone za sitnu decu su kodirane razglednice dobre volje. Rekla bih da celokupna sitna deca nose neki kod, i to ne onaj prenosni, genetski, koji im nece mnogo dobrog doneti. Jer nije lako shvatiti gde lezi problem dok umorni pogledi ne padnu na kratke noge u sarenim pantalonama. U monohromatskom svetu monohromatskih zivota, vremenom sve dobije prefiks ‘mono’. Mono-volja, mono-bezvolja, mono-voli-me, mono-ne-voli-me, mono-cinizam-kao-posledica-zivota, mono-ne-mogu-vise, mono-nemas-izbora, mono-garantovano-pravo-izbora, mono-hronicna-nezadovoljstva, mono-uzajamno-nerazumevanje, mono-tonija-eksplicitne-dosade, mono-distorzija-realnosti, mono-vakumiranje-praznine, mono-zarada/mono-karijera blizanci, mono-teizam-licnih-interesa, mono-litno-neverovanje-u-bolje-sutra, mono-samo-jednom-se-zivi… mono-who-cares!

Naocare bi verovatno bile prakticnije od pantalona, jer bi se vrlo brzo zakrcili trotoari ispred izloga i svih drugih reflektivnih povrsina, a i druga mesta gde bi se ljudi previjali i gledali u svoje pantalone, citali polako, sricali sa njih poruke dobre volje. I ne razumem kako se niko u manufakturi sociva nije dosetio tako proste stvari i ubacio negde unutra – mora da je prosto, ako su napravili onaj teleskop (kome treba baciti krpu preko ociju) koji lovi druge budale po Svemiru, sa kojima ce nase budale ratovati nakon sto im prvo posalju lepe slike nase lepe Zemlje, ali ostavimo to buducnosti – elem, ne razumem kako se niko nije dosetio da ubaci obican kaleidoskop u sociva i onda ih deli po ulicama, i obrisu jednom za svagda monohromaticne tendencije kod ljudi koje ih neizbezno vode ka slepilu.

Advertisements

13 mišljenja na „Univerzalno sareno

  1. Постоје таква сочива, поодавно: пре неколико година седнем да се издоговарам нешто са сарадницом, погледам је и забезекнем се: откуд теби одједном плаве очи??- она се самозадовољно смешка.. аа, добро, немам даљих питања, то су ваша женска вештичија посла – те ако је она, иначе претерано озбиљна и вазда помало сетна мајка два поодрасла сина могла (хтела) да себи приушти задовољство промене, можемо сви. Лако ћете пронаћи шарене панталоне и нашити карнере, мало теже пак ону црвену хаљину на којој сте давно позавидели комшиници. Радо бих поново носио звонцарице, овде су чак недавно биле у моди али само женске, и тако.. А моно је мени лепо једино када слушам неку добру стару мелодију, иначе сам за стерео, дефинитивно.
    Видим, Ивана, нове читаоце, ета так харашо 🙂
    И само да знате, протеклих дана смо се интензивно дружили – Ваши текстови и ја; прочитао сам читаву архиву ‘Прозе..’и треба ли рећи, веома уживао у томе.

  2. Nasmejali ste me sa tim plavookim socivima, znam i ja za njih. Spadaju u onu grupu stvari za koje se obicno kaze (po mom misljenju) – svasta ljudima pada na pamet. Samo nisu lek za ovaj smuseni sarenis od teksta. A ni za ljude. Ali su bezopasna zadovoljstva ako nekome prijaju.

    U pravu ste za tu crvenu haljinu. Bas nedavno sam pomenula toj komsinici iznebuha u liftu kako se secam jedne njene crvene haljine, i kako joj lepo stoji crveno. Ona se malo iznenadila, nasmesila i rekla da voli crveno i puno ga nosi. I dalje je lepa. A ja sam precutala svoje aspiracije po pitanju te konkretne haljine 🙂

    Za ove komentare mislim da su spam. Otkad sam ono u vezi portosa svratila u spam folder, ima takvih slicnih tamo puno, i zbunjuju me, jer izgledaju pristojni (iako polusmisleni, ili je u pitanju google prevod) pa ne znam da li sam nepristojna ako ne odgovorim ili ispadam glupa ako odgovaram nekom tamo serveru 🙂

    Procitali ste arhivu! Ne znam koliko Vam je trebalo. Nisu tekstovi dugi ali to nadoknade brojem. Preko 300 sve skupa. Drago mi je ako su prijali.

    Mislim da sam se u vezi tog mono sistema dotakla neceg vaznog, ali ne mogu da mu posvecujem dublju paznju. Posla preko glave. A u vezi tako nekih sarenih zelja… znate, mislim da ih treba ispunjavati, pa makar i samo kod kuce, za sebe 🙂

  3. Spam – možda ste u pravu; evo pređoh i ja na latinicu, ko zna šta njih privlači 🙂
    Po mome nekom iskustvu sa više sl.putovanja Rusi ne znaju latinicu a govorni srpski tek onoliko koliko i mi kapiramo govorni ruski – e sad, uzjamno razumevanje značajno raste posle svake dodatne votke 🙂 – jednom sam tako u jednoj od tunguzija mučio kolegu da prevodi zdravice, moralo se zbog posla, i taman kada mi je posle 7+ ponestalo ideja čemu više da nazdravljam, domaćini su mi velikodušno saopštili da prevod nije potreban pošto me sasvim dobro razumeju, hik, te u to ime ‘da zdravstvujet’ – ni ja više ne pamtim šta 🙂
    Arhivu sam krenuo onako redom (i con amore!) lagano da iščitavam prošlog vikenda, svakog sledećeg dana po par sati, a u petak završio sve počev od najstarijeg posta (Oscar Wilde) pa do ‘Ave Maria’ – to i sve posle pratio i pratim redom kako objavljujete, ali pre toga i sva Vaša ranija gostovanja na VIP-u.
    Treba li reći koliko je to bilo jedno prekrasno iskustvo?

  4. Ne znam da li treba, ali to sto ste rekli, pa i opisali u stvari, kako ste krenuli i napredovali svakog dana, kao jedno putovanje…dirnuli ste me. Jako. I hvala Vam.
    Previse toga se nakupilo poslednjih dana, godina.. mozda zato ovakve stvari znace puno, ali nije ni do zivotne mizerije. Prosto je lepo. Zaista mi je jako, jako drago ako je to bilo prekrasno iskustvo.

    O Rusima sam pisala wordpress-u da mi objasne da li treba da budem fina (uvek se raznezim kad se pojavi odnekud ruski, i ne znam zasto kad su poslednjih godina glavni negativci u holivudskim filmovima) ili da ignorisem. Oni to tamo fino vode, i stalno nesto unapredjuju i kad nista ne fali, ali valjda se tako mora.

    Kako rekoh Sari nedavno, moracu da izdam jos jedno obavestenje za javnost: bas ste faca!
    🙂

  5. ..ovoga puta nisam pocrveneo na pohvalu da sam faca, već porastao bar za inč, sav ponosan: every good boy deserves a favour 🙂 🙂
    Arhivu sam čitao iz sebičnih razloga: uživanje, učenje i zabava 🙂 ali i da bih mogao i ponešto da dodam na neku lepu temu koju sam ranije propustio, ako ne zamerate (ne zameraš?)
    Hvala zaista i pozdrav

  6. Ma jeste (jesi 🙂 faca, i nego sta nego good boys zasluzuju nagrade i pohvale i lepe reci. Kazem ja klinki nedavno oko neke tuzne price – ljubavi, jako je vazno da shvatis da nisu svi muskarci takvi. I ona – znam, mama. Ne zna, ali pravi se velika.
    To da nisu svi takvi, naravno, problem je sto nije puno onih koji nisu takvi. Nikako nije dovoljno. Treba to zasaditi, pa uzgajati, eto sta treba.
    Ne zameram, Gorane(moze?) i drago ce mi biti da pricamo i o propustenim i prethodnim temama, ja sam ih taman lepo zaboravila 🙂

  7. Nikada ne znamo šta na kraju ispadne od zasađenih dečaka & devojčica: ti se svojoj klinki naravno obraćaš sa ‘ljubavi’, ja svoje devojke i dandanas (imaju 22) zovem -bebe: smeju se tome i ne ljute se. I svi se pravimo da sve znamo.
    Da, naravno, Goran – mama je otišla iz bgd kod svoje mame da me rodi sa idejom da me nazove Dubravko 😦 , (ovo spada u one tajne koje, ako ti otkrijem, moram da te ubijem) pa joj zgranuti lekar spomenu ovo novo ime, tada aktuelno.. U ona surova vremena, kao Dubravko do danas valjda ne bih bio živ, kao onaj, kod Džoni Keša, ‘Boy Named Sue’ 🙂

  8. Shel Silverstein koji je napisao reci za pesmu ‘Boy Named Sue’ je isto faca! Moja klinka ga je jedno vreme obozavala, a i danas se seti tako neke njegove blesave pesmice. Za ovu pesmu nije jos cula.
    Ne znam da li bi Dubravko bio tako los. Mada su ta starinska imena izasla iz mode jos pre rata, verovatno. Ja sam dobila ime po mojoj crnogorskoj babi, a na insistiranje moje makedonske, po kojoj su se vec zvale neke klinke pa je ona umela da ceni vaznost takvog gesta. A inace su bile dobre sanse da budem Tanja, ili cak dobijem i neko holivudsko ime, jer u Makedoniji se nisu uopste ustezali po pitanju tradicije sa zenskim imenima, nakon sto bi ispostovali babe i dede sa prvim klincima. Ta moja crnogorska baba Ivana se ustezala i nikad nije priznala koliko joj je bilo milo sto jedna malecna klinka Ivana trci po dvoristu pa bi svakog leta pregovarala sa mnom da me mozda ona zove nekim lepim imenom kao sto je Smilja. Sta ce ti takvo jedno starinsko, insistirala je, a brk joj se samo smesi. To je trebala da bude nasa tajna, samo ja nisam imala smisla za humor kad su u pitanju bile takve stvari kao Smilja 🙂
    Imala je puno smeka ta moja baka, samo sto nije nikome bila omiljena. Mislim da su joj se svi vec bili popeli na glavu kad je ostarila 🙂

    Sto se tice toga sta ce izrasti iz zasadjenog – da, tu nikad ne znamo.
    A moja klinka dobija uglavnom ‘baby’ ali kad joj se obratim na srpskom, onda se svuda gura ljubav.

  9. Love is all we need, indeed..
    Po rođenju žena je htela da se devojke zovu Iva i Vanja: rekao sam da je u pitanju jedno isto ime, te smo ostali na Vanja i Sonja (dozivao sam ih, kao bebe, na NJA – i obe bi galopom dopuzale 🙂
    Lepo podsećanje: tada nam je u svemu pomagala načelnica GAK-a, divna jedna gospođa koja je sugerisala da bi bilo lepo jednu nazvati Smilja, pominjala je ‘smilje i bosilje’..
    Mislim da je ‘beba’ sasvim dovoljno da ukapiraju ljubav, jeltakotakoje 🙂

  10. Sigurno da vam je trebala pomoc. Nije lako ni sa jednom bebom a sa dve… mada je jako lepo kako ostanu samo lepe uspomene 🙂
    Stvarno su lepa podsecanja, i te dve male sto se obe odazivaju na ‘nja’ su imale puno paznje. Moja klinka najvise voli price o sebi :))

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s