Stolicu za jedan početak

U kafeteriji se uvek nađu u isto vreme. Redovi stolova i redovi stolica, samo sa jedne strane. Ako neko baš želi, može da okrene stolicu, i leđa TV monitoru na zidu. Dešava se, ali ne često – ljudi se drže nametnutog reda. Ona ima svoj red i stolicu. On je prvo sedeo u redu iza, više s desna. Zatim su počeli da pričaju, tako sa daljine. Ona bi se poluokrenula, on je gledao napred. Pričali su o nečemu što nisam razumela. Jezik je jedan od istočnih, sa potkontinenta. Zatim se on premestio bliže, i dalje u redu iza. Sada je njen poluokret dobio još četvrtinu okreta. Videlo se da joj to odgovara. Kad se razgovor završi, ona može da se vrati svom pravcu gledanja napred. Može da se okrene i pre nego što se razgovor završi. Iako je on bio taj koji se premeštao stolicu po stolicu bliže, oboje su imali držanje dostojanstva. Oboje su u braku. Istih godina, slično atraktivni, možda im i supružnici liče. U godinama su kad su njihovi vršnjaci u njihovoj kulturi svi u brakovima, uglavnom unapred uređenim. Možda nema izuzetaka. Oni su svi ponosni na tu tradiciju, kao i na druge. Pravo je čudo psihologija imigranata, koji su pobegli iz svojih zemalja da bi o njima pričali sve najbolje. Danas nema više prisilnih brakova, možda ih nikada nije bilo. Kome verovati, zašto upšte pitati, oni svi deluju srećno. Da bi se čuli sa te distance od nekoliko metara, pričaju glasno. I pričaju dugo, bar deset minuta od mojih petnaest za pauzu, nekad i celih 15. Oni uvek ostanu duže.

Zatim sam ih videla da sede u istom redu. Ona uvek na istom mestu, on kraj nje. Razdvaja ih jedna stolica. Ona nije tu zbog posmatrača, ili ne najpre. Stolica je među njima iz respekta. Prema njihovim brakovima, prema tradiciji. Važno im je da ne sede skupa. To govori o njima, i za njih. I ne znaju koliko.

6 thoughts on “Stolicu za jedan početak

  1. Misliš li da se kod takvih ljudi može javiti prepuštanje strasti koja guta čitave redove stolica, tradiciju i potkontinente? Ili je mehanizam negiranja kao jedna velika tropska šuma koja je odavno progutala strast i koja kao neka magličasta avet sada luta u njima?

  2. Ovo je pocetak identicne price koja je svoj epilog dobila prosle godine u glavnom gradu Kanade. Ta stolica izmedju njih je jednog dana nestala i desilo se ono sto je jace i od tradicije i samog mehanizma negiranja. Strast i ljubav.
    Kad su pomjerili stolicu shvatili su da je lista puno veca. Na red je dosla njegova od porodice izabrana zena. Ubili su je tako nevjesto da je sve navodilo na strast i ljubav.
    Kriva je stolica.

  3. … одлични су ми коментари изнад, а и ова твоја реченица:
    Pravo je čudo psihologija imigranata, koji su pobegli iz svojih zemalja da bi o njima pričali sve najbolje.

  4. Dunja je navela primer, Djordje, koji bi okrenuo ne samo stolicu naopacke vec i celu dugovekovnu tradiciju. Ali ne daju, tradiciju, i to nesto znaci, bez sumnje. A koliko efekta ima…

    Najzanimljivije kod ovo dvoje je njihova ubedjenost da se tako nesto njima ne moze desiti. Oni ne flertuju, samo pricaju, i misle da su sigurni. Obicni ljudi, udobno tapacirani tradicijom, ne bi se pronasli u tvom opisu. Cak ni u ovom iz price koju je Dunja prenela, iako je iz njihovog sveta.
    I mozda se nista vise od ovoga nece desiti. Ali oni su otvorili vrata, i sada stolica ceka.

    Dunja, prica je tako tragicna, a opet, zvuci kao klasika, osvezena za svako novo doba, ili generaciju.

    Posmatrati ljude iz drugih kultura je fascinantno, privlacno, odbojno… Ljudi su toliko isti da to i nasmeje i prestrasi, a istovremeno preko njih lezi sloj razlicitosti…- lazni 3D efekat.

    Gorane, imigranti su mozda najcudnija vrsta medju ljudima. Nagutaju se ideja i vazduha, pritisnuti strahovima, uvek u pretvaranju, a kad govore istinu niko im ne veruje, ili ih uopste ne cuju. Jednom kad su izasli sa jedne scene, I da se nadju na drugoj, uloga vise ne pristaje, ili kostim, ili nesto drugo fali.

  5. Tako si to divno rezimirala Ivana!! Ti si jedan pravo dobar, iskren i poseban bloger kojeg para ne moze kupiti. Pozdravlja te citav Dunjaluk.

  6. Hvala, Dunja, Ovo me je bas dirnulo.
    Provela dan sa mojom klinkom, otisla sam bila da je posetim, i evo me sada nazad. Bilo je lepo i vrlo emotivno. Ali takav bogat zivot jeste – lep i emotivan.
    U to ime… – ziveli!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s