Devojka sa mojim imenom

Ja sam bila obična devojka
sa crtom karaktera
koji nije umeo da se smesti
unutar linija
Niti je mislio
da je u redu štrčati
bez većeg razloga ili okvira
Tek crta
ne jednom je bila skoro obrisana
praktično zaboravljena
I devojka je sledila sličnu
liniju
Danas
sve što je od nje ostalo
je portret
nacrtan upravo tom nestalnom
neodlučnom rukom
Zamisli, promrmljam u prazninu godina
da te je vodila sigurnost
Ili jača ubeđenja?
I osetim visoki zid stida
kako naraste instantno
da je zaštiti
kao sveto tlo

Bizarno je nadživeti svoju mladost
sedeti nad otvorenim grobom
u koji padaju sećanja
i ostaci dana, i
čekati posete duhova
kao male praznike

Advertisements