Recimo, sreda

Danas sam tokom ‘brain-storming’ sesije čula o britanskim paru koji je uradio nešto što sam ja pokušavala. Ja nisam uspela, oni jesu. Lepo izgledaju, a i njihov proizvod. Malo zavisti, malo podgrejanog entuzijazma. Ovo drugo muči više. Pritiska obaveza da promenim sopstveni život; pritiskaju i druge stvari. Moja realnost je vrlo pritisnuta.

Kivna sam na sebe što ne praštam. Drugima manje-više ali sebi teško. Portable inkvizicija prati svuda. Kakav shit. Zaista, zaista veliki shit naći sebe u duelu sa takvim protivnikom. Pretpostavljam da moja teška narav vuče od Kneževića. Tu ima više nego dovoljno primera; ja sam, realno, još uvek početnik. Ali ovo sa nepraštanjem nije njihovo. Nesrećna kombinacija, slučajem. Uz malo neočekivanog optimizma, pokušala sam da ubedim sebe nedavno da je to moguće promeniti. (Još jedan unos za listu promena pomenutu u prvom pasusu. Jesus. Ivana!)

Well. Promenu imena smislim svakih nedelju-dve. I promenu života smislim jednako često. Ne poznajem nikoga ko živi toliko paralelnih mogućih života, svaki nepostojeći osim jednog. Ima u tome nečeg bestežinskog, i van očiglednog. Možda je pravo zanimanje za mene dželat. Dželat zapetljanih konaca. Padaju kao podmazani; skliznu iz neželjene koagulacije lako i prirodno. Ne mogu da zamislim da nekome ponudim svoje usluge. Ni ja ne volim da mi iko išta nudi.

Nepotrebna.
To nije uloga, možda definicija.

8 thoughts on “Recimo, sreda

  1. Pritiska obaveza da promenim sopstveni život..

    ..то, по мени, значи само и једно: и даље си веома млада духом
    (ја сам се том темом бавио до своје 40-те, а сада када сам начео седму деценију – гледам како да НЕ променим сопствени живот).
    И Ђорђе је лепо рекао о томе да се живе паралелни животи; из својих снова понекад се једва пробудим и дођем себи.

    Keep on trying, Кнежевићева 🙂

  2. Nezadovoljstvo je jak motivator, Gorane. Puno bih radije da me goni entuzijazam, roj ideja… – ta kombinacija se desi samo povremeno, uglavnom je koktel puno drugacijeg ukusa.

    I will 🙂

  3. Mene su takve srede obicno prebacivale na nove kolosjeke. Kad posmatram put unazad mogu slobodno reci ono sto je tog momenta izgledalo kao propast svijeta kasnije je ipak bio preporod. Svojevrsna kontrola nad kolosjecima je i da covjek nauci da ga nose srede 😉

  4. Lepa primena srede, Jovana 🙂

    Preporod, kazes… retko se javlja u ovim predelima kao pojam. Mnogo mi se dopada. Tako pun obecanja, zanosa, konkretnih rezultata… Hvala 🙂

  5. Iskren da budem, ni sebi, a Boga mi, ni drugima. Nekada mi se ucini da to i nije tako los stav, sve dok me kao lopata u crtacu ne tresne po nosu, ali opet „neka“zdrava pamet i ono nesto „unutra“ mi ne da da odstupim…

  6. Verovatno svaki stav pre ili kasnije saceka kao ta lopata, dule. Valjda kad se nosi dovoljno dugo, sagledaju se i pozitivne i negativne strane. Sta drugo kad se nema izbora.

    Mozda se sve svodi na nauk o tome kako ziveti sa sopstvenim karakterom. Blizancem koga nisi ocekivao da imas, izvor svakakvih cuda, zala… toxic twin, i drug.

    Ta zdrava pamet… na nesto se moramo osloniti.Pa kako bilo.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s