U metrou

U metrou jutros stojim kraj dvoje ljudi koji su mogli samo da glume ljude jer im je neko tako rekao, ili im za to platio, mozda ih cak doneo tamo u kamionu punom slicnih njima kao i svakog jutra i napunio njima vagon – ko zna, sa ljudima i onima koji ih glume ili ih razvoze okolo u kamionima nikad nisu cista posla. Kako bi inace neko opravdao sebi svoju egzistenciju, pitam se tako kod mnogih zivota na koje naidjem. A pitam se zato sto je to fundamentalna ljudska delatnost – postavljanje pitanja, narocito o smislu, a sva pitanja o smislu su besmislena po definiciji i smisla i odgovora i tako ljudi nastavljaju da delaju, fundamentalno, i besmisleno. To dvoje mogucih glumaca kraj mene se nisu gurali, disali su svoj vazduh, i pricali. Posto sam usla na pola price i moje usi, dosta mrzovoljne izjutra, nisu odmah registrovale pricu svi smo propustili uvod. U razradi je zenski deo glumackog tandema postavio neko pitanje (o smislu, kako ce se kasnije ispostaviti) i muski deo je na njeno, a moguce i svoje, iznenadjenje na pitanje odgovorio. I opet odgovorio. Pa jos jednom…  
Pitanje je bilo o tome sta da zenska osoba radi sa sobom. Premisa se oslanjala na dobre pocetne uslove – ona nije morala nista da radi, njoj je samo trebala nova profesija, pa shodno tome i novi zivot, tj. svrha. Momak je bio posve neosetljiv na retoriku tako jednog pitanja o smislu, pa je rekao: Otvori restoran. Ona je tu nesto promrljala, nezadovoljna bilo predlogom ili sto on odstupa od skripta. Pravi filmove, nastavio je. Produciraj ploce.
Jednom kad je krenuo on nije umeo da stane. Prvo se zagrejao, pa se onda upustio u brze improvizacije. Jedan za drugim, predlozi su sipali kao masina za zetone u Vegasu koja je pljuvala metalne plocice, tako je on otvarao vrata njenih mogucih zivota pred tom zenom koju nisam videla negde iza mojih ledja, i koja, sasvim moguce, uopste nije bila zena nego ko zna sta, tako jednog ranog jutra u metrou. Upisi se opet u skolu i postani maser (ovde je za profesionalnog masera potreban fakultet), zavrsi medicinu (za ovo su potrebna dva fakulteta) – na to je ona promrmljala da joj se ne postaje lekar kao sto joj se ne postaje ni pekar, po glasu sudeci da joj vec ide na nerve, ali nista on nije uocio, tako jedno neosetljivo gumeno nista rano ujutro glumeci bolje nego sto bi smeo – advertising, predlozio je sledece kad je odustala od medicine, modni dizajn, graficki dizajn… I glas je postajao sve veseliji, decacki dok je slao svoje odgovore u rashladjeni vazduh vagona, iznad glava i u lica i usi drugih ljudi za slucaj da i oni traze odgovor na tako jedno fundamentalno pitanje o smislu, i meni je poceo da se smesi brk, jedan pa jos jedan, i obrve jedna za drugom, i obrazi su se bas zadebljali i zubi su vec poceli da se pojavljuju kao jedine gole kosti koje se pojavljuju za zivota i svi vole da ih vide, i svoje i tudje, kad on rece: zasto ne pocnes da pises?  I ona na to odgovori: vec pisem. Po glasu joj se moglo zakljuciti da je konacno zadovoljna da je rekao nesto pametno. Ostatak vise nisam cula jer mi se smrklo i u usima i po zubima, i stegla sam slobodnu ruku u pesnicu a onu kojom sam se drzala za metalnu sipku stegla jako, jako, da ne skinem sopstvenu glavu sa ramena i sutnem je  po gusto napunjenom vagonu glumcima i pogodim mrezu po sredini, jer i ja pisem. A pisanjem se bave lenje mrcine kojima ne lezi da rade produktivne stvari, ili ucenje korisnih vestina – ne, nikako, nije to za njih.
Polumrtva, izasla sam na stanici odjednom bez smisla, i takvu su me pronasli radnici metroa.

6 thoughts on “U metrou

  1. Slazem se sa time, i dobro je imati izbora, ali.. Mislim da je vazno cuti zvuke grada, druge ljude, posmatrati ih. Saren je svet, i koliko je dobro pobeci od njega, to je dobro samo povremeno, ne kao redovna stvar.
    Razgovor ovo dvoje je bio jako zanimljiv, narocito sto sam bukvalno prisluskivala. A to stvarno nije lepo :))

  2. Ni to nije bilo sve. Onako s kraja, bacila sam bila pogled na tog tipa punog predloga. Morala sam da vidim kako izgleda. Onako, nista narocito :))

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s