O doziranju, izokola

Njen otac je jednom prilikom rekao mom detetu da sam volela seriju ‘Sex and the City’. Ne znam zasto joj je to rekao. On se (u principu) trudi da me ne ocrnjuje (kao i ja njega, u principu), postuje me zbog mojih dobrih osobina i vrlo verovatno me jos uvek voli, u pauzama kad me ne mrzi. Ja sam pokusala da objasnim da mi je u pocetku program bio zanimljiv, i da se nasla koja dobra recenica ili misao, ali da mi je vrlo brzo sve to postalo dosadno jer je serijal bio uzasno prazan i nije nikakve granice pomerio osim onih o dobrom ukusu. Na kraju su me ozbiljno nervirali. „Ali on kaze da si ga redovno gledala!'“ brani dete svoga oca. Jesam, jedno vreme. To je sudbina svakoga ko poseduje televizor i kablovsku pretplatu, pretpostavljam. Ali to je vec psihologija odraslih i preterana doza savremenog zivota.
Sledeci put kad je pomenula ‘S&C’ nije me pitala vec je samo potvrdila da ona zna da ja taj program volim. Doslo mi je bilo da vrisnem: „Ja imam prava da promenim misljenje!“ ali sam samo ponovila ono sto sam rekla prethodnog puta. I tako je ispalo da je njen otac nacrtao zensku figuru koju ja popunjavam kako znam i umem. Ona mozda lici na mene pomalo kakva sam bila pre vise godina, ili kakva sam bila u njegovoj masti, sto bi trebalo da mi laska, pretpostavljam, ali mene najcesce nervira. Iako ne umem da crtam, ja bih radije da sam je sama crtala. U stvari bih nasla nekog pravog umetnika, pa da joj pokazem ponosno – evo, ljubavi, ovo je tvoja mama – ali sada je za to prekasno.

Nedavno me je pitala da li cu ici da gledam film ‘Sex and the City’. Necu, odgovorila sam. Ali zasto, zacudila se, kad mi je tata rekao da ti taj serijal volis. Ja sam ovog puta resila da odcutim. To sto ona ne obraca paznju na moje reci je verovatno prirodna reakcija dece kojima roditelji ne zive zajedno, i koja zbog dobrote svog srca brane i uzimaju stranu onom slabijem. U stvari, zaista nisam sigurna zasto je bilo sta tako kako jeste u tom trouglu izmedju dvoje roditelja i jednog deteta, znam samo da mi vrlo cesto dodje da mu razbijem nos. Posto je on veci od mene do toga nece doci, ali vazno je da svi znamo ko je jak a ko nije.

Procitala sam danas kritiku filma od strane Anthony Lane-a u Njujorkeru, i uzivala. Nije me kritika interesovala – vec sam cula da je film los, kao sto se i ocekivalo – nego sam je procitala zato sto Anthony odlicno pise, sto je osobina koju jako cenim kod bilo kog kriticara, ima duha, sto je jos jedan veliki plus, i ozbiljno koristi privilegiju koju ima: reci sta mislis jasno, precizno i beskompromisno, ali ne zaboravi da si ljudsko bice. (Ako sledimo postulat da su ljudska bica u osnovi pristojna). Post-efekat njegove kritike je bio da sam se odjednom setila kako moj feminizam dozivljava pravi revival poslednjih nedelja. Moguce je da je u pitanju obicna koincidencija, jer sam uocila da mi je i neuroza bas procvetala, ali – kakve to veze ima? Neuroza je neizbezni zacin danasnjice, nesto kao „shake ‘n’ bake“, recimo.

Anthony pominje ono sto sam i sama uocila pre vise godina kad sam upisala dete u baletsku skolu za klinceze koje su tek koji dan pre toga prohodale. Jeste, zrtva sam i licim na majke koje bi svom detetu dale sve najbolje sto mogu, ukljucujuci poslednju kap svoje krvi. Nadam se da mi je nece zaista i iscediti, ali nikad se ne zna. Elem, u tom okruzenju sam uocila prvi put ono sto se kasnije sve vise potvrdjivalo: model zivota ovde se nije mnogo promenio u odnosu na 50te, kada je valjda dosegao vrhunac idealnog porodicnog americkog sna, sa neizbeznim izletima u nocne more. Naime, u visoj srednjoj klasi (koja je ovde pocetak i kraj svakog sna) vrlo cesto zene ne rade vec se posvecuju deci i njihovim aktivnostima i uzdizanju ili necem slicnom a mozda i neslicnom, a muzevi rade vrlo, ali zaista vrlo dobro placene poslove da bi sve to obezbedili. Ove zene koje ne rade su isto vrlo, ali zaista vrlo dobro obrazovane, medjutim sve je to deo velikog plana. U plan ne bih ulazila, jer meni licno planiranje nije jaca strana, ali sok je bio ogroman. Za ime Gospino, zene se zalazu toliko dugo da imaju karijeru i izbore, i svaka koja je i jedan dan zavisila finansijski od muskarca zna da to nije dobra ideja, a ovde je to masovna pojava! Medjutim, ja dobro znam da ne znam sve, i kako su sve te zene pametne, mozda one znaju ono sto ja ne znam. To mi nije mnogo pomoglo. Ja se po prirodi svog karaktera ne petljam ljudima u njihove zivote, pa sam na kraju zakljucila da ja izgleda bolje pasujem za neku drugu planetu. Bolje je da njima budem alien nego svojima. I zaista ne bih imala nista protiv da me smeste u neki kavez i posmatraju, sve dok je hrana dobra, i klima pristojna. I entertaiment, molim vas da ne zaboravite entertainment.

U svakom slucaju, bilo mi je drago da vidim da Anthony razmislja slicno kao i ja. Shit je shit, i kad se prodaje na TV-u ili u filmovima onda to postane kataklizmicni shit, jer u tolikoj dozi dolazi do over-doze. Naravno, relativitet je tu da ubije svaku dobru ideju, pa opet, olaksanje je da postoje los skript i losa gluma. Evo Anthony-ija za one koji to vole:
http://www.newyorker.com/arts/critics/cinema/2008/06/09/080609crci_cinema_lane/?currentPage=all

Posle njega naisla sam na ovo:
http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2008/06/05/AR2008060504257.html
Michael Dirda je knjizevni kriticar koga volim da citam iz vrlo slicnih razloga kao Anthony-ija i jos par drugih. Nemam osecaj da se folira. To nije mala stvar na kontinentu koji je toliko duboko zagazio u hipokriziju da cak i svoje najdublje emocije prodaje na eBay-u. Naravno, one najdublje emocije dolaze uz mahanje prstima: „najdublje emocije“. Ko ne zna o cemu pricam – blago njemu.
Germaine de Staël je karakter o kome sam citala tu ili tamo, vise puta, uvek impresionirana, ali nakon predoziranja na kvartetu ispraznih likova, ona, iako mrtva vec sto godina, je dosla kao inekcija adrenalina. Yes! Pokusavam to da kazem i na drugaciji nacin, ali danas jedino sto mogu da uradim je:

Come out, come out
Where ever you are
You women of wisdom
Courage and heart

The world needs you

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s