Ples kao metafora, recimo

Kad imas ritam ne postoji pogresan korak.
I kad vodis ili si vodjen, ti imas kontrolu.
U plesu verujes svom partneru. I racunas na njega.
Radost se ne stidi nicega. You only wish you were there.
Korak napred ili nazad je samo figura. Ne mozemo svi istovremeno napred, onda je to marsiranje.
Dobar plesac ima bolje reflekse i koordinaciju od ratnika.
Deca vole da plesu, bez izuzetka.
Modern dance je zanimljiv, ili nije, ali je najcesce kao dosadna proza, ili losa poezija. Bez ritma ne vredi. Nista.

Advertisements

6 thoughts on “Ples kao metafora, recimo

  1. Kao klinac nisam nešto voleo da plešem. U stvari, bilo mi je glupo. U stvari, stideo sam se, a onda sam to racionalisao u prva dva razloga. I zaista, izlasci na plesni podijum su mi u jednom trenutku bili bezmalo ravni izlasku na gubilište. Onda su godine krenule da teku nekim svojim tokom, i nemam pojma u kom mi je tačno trenutku prestalo da bude glupo, ali znam da sam ubrzo počeo zaista da uživam u svim vrstama plesa. Čak i u kolu, što sam nekada prezirao iz dna duše. Pa ipak, ples u dvoje je najlepši. I za igranje i za gledanje.
    Ovo dvoje (skoro da nije bitno, ali, ako sam dobro video, radi se o dva mladića?) to rade sjajno. Uh, što bih voleo da umem tako da plešem!

  2. Jeste, ovde su dvojica mladica u pitanju. Ja sam uzivo isto videla dvojicu kako plesu, bas ovaj still – lindy hop, tj. swing, i bilo je apsolutno fenomenalno. Kao i ova dvojica, i jedan i drugi su bili izvrsni plesaci i to je bila cista egzibicija. Lindy je otvoren za improvizacije. Ono sto je retko u plesu je da ovde mogu da se smenjuju u ‘vodjenju’, i tako moze stalno nesto novo da se uci i eksperimentise. A uskladjenost, i kako klize naizgled bez truda… uzivanje!
    Secam se da je u dokumentarcu ‘Jazz’ Ken Burns-a to bilo tako upecatljivo, gde u Harlemu, u ‘Apollo“ klubu i na drugim mestima, svi plesu kao pomamljeni u svim mogucim kombinacijama, i crni sa belima. Dok muzika traje, a posle bi izasli u svet sa svim njegovim podelama i pravilima. Retko sta ume tako da oslobodi radost u pojedincu kao ples.
    Bas mi je drago da si odbacio tu sputanost iz mladjih dana i sada pleses.

  3. Vazi onda, sledeci put kad se vidimo.
    Ja sam odrasla uz roditelje koji su oboje bili izvrsni plesaci. Uz razlicite prekide, mrzovolje i razne druge prepreke, plesem celog zivota. Uglavnom u dnevnoj sobi. Dokazano leci sve nevolje.
    Inace, ne znam da li toga ima kod nas, ali ovde postoji nesto sto se zove ‘social dancing’, i odnosi se na ples sa partnerima. Kao u stara vremena. Sve moguce uzraste ljudi ces tamo naci, i postoji kod ponasanja, menjaju se partneri, i svi su uvek lepo vaspitani i vrlo ljubazni.
    Javlja se u razlicitim vidovima, i nije nesto izuzetno popularno, niti glamurozno, ali zivi i opstaje.

    Iako sada ima dosta komercijalnih filmova koji promovisu poruku da ples uci mlade ljude onome sto je obicno duznost roditelja i okoline, i to jeste tacno makar i tako zasladjeno, preporucujem dokumentarac ‘Mad, Hot Ballroom’. U njemu prate kratkotrajni program u nekoliko javnih skola u Njujorku, gde su uveli ples kao deo nastave, mislim u sestom razredu. Lepo i inspirativno.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s