Crveni balon

Mislim da je bilo početkom oktobra:  petak predveče, stigla sam bila kući s posla kasno. Nisam bila gladna, ni do čega mi nije bilo. Klinka se spremala  za izlazak, neće večerati kod kuće. Pao mi je pogled na mail u Inbox-u, na obaveštenje o jednom performansu. Razmišljala sam bila prethodno da odem, ali odustala, naročito sa takvom nedeljom iza sebe. Bilo je skoro 7 sati. Performans je počinjao u 8. Skočila sa stolice, potrčala hodnikom i dobacila klinki: ‘Idem na predstavu!’ Ona se jako obradovala. Znam da brine kad me vidi tako iznurenu.

Deset minuta kasnije bila sam na ulici. Napolju je bilo mokro od kiše. Ulica je išla malo nizbrdo i vodila u drugu ulicu koja je isto išla malo nizbrdo, i ja sam potrčala. Od radosti tako silne i neočekivane, zaletela sam se i podigla ruke sa strane da balansiram na štiklama i nisam verovala da je tako lepo trčati na štiklama – mnogo lepše nego hodati – i nosila sam bluzu koju sam kupila nedavno i koja je neutralne ružičaste boje, kao meko raspoloženje, pitko i pitomo, i smejala se, i gubila dah, i bila ludački srećna. Zastajala kad sam morala (često), koračala sporo kao kornjača pa opet potrčala čim bih povratila dah. Dok sam hodala bila sam normalne veličine (uvećane štiklama) ali dok sam trčala… – sa svakim korakom postajala sam sve veća. Do kraja ulice sam bila visoka kao kuća. I nastavila da rastem. Da ću poleteti nisam sumnjala.

Kako sam se ugurala u podzemlje metroa, ne znam.  Kad sam izronila na King Street-u, imala sam još  20 minuta do početka predstave. Tramvaja nigde, ulice zakrčene. Ušla u taksi, koji je ubrzo zaglavio u saobraćaju. Trebala sam da nastavim da trčim, premišljala sam, ali ovde su ulice bile horizontalne a meni su pogodovale nagnute. Nagnula se ka vozaču: ‘Pokušavam da stignem na početak predstave, jako mi je važno.’ Cupkala na zadnjem sedištu, nervozna da on ne razume, ali u jednom trenutku je skrenuo neočekivano i odjednom se sve raščistilo pred nama. Kakav dobar čovek, smešila se u polumraku.

Stigla pet minuta pred početak. Kupila kartu, izula se kad su objasnili da se to traži za predstavu, uzela piće i sela na pod. Videla nekoliko poznatih lica (iz kulturnog života), i poznato društvo (Sajmon, Amanda et al) koje će se ubrzo svući skroz i odigrati predstavu unutar kruga stvorenog od publike. Ja sam skinula čarape i osećala linoleum pod stopalima. Malo gledala predstavu malo gledala u mrak pun i gust i lep.

Pomislim povremeno na to veče. Na berzi svakodnevice, takvo iskustvo iskače kao veliki crveni balon iz neoprezne ruke.

Mizerija je težak namet. I zima je težak namet. Leđa i ramena bole od zgrčenog hoda napolju, kad se skupim da izbegnem hladnoći što bolje mogu. Povrh toga, nosim punu težinu depresije i razdražljivosti. U gradskom prevozu se skupim na sedištu i sklopim oči da ne gledam u svet oko sebe. Onaj van prozora se i ne vidi. Zamrljani su od snega i sive zimske prljavštine.  Nikad ružnijeg sveta. Nikad ružnijih dana.   Klinka me obraduje na kratko. Mislim da brine. Ja mislim da je greška želeti bilo šta. Otkad sam napravila spisak želja, sve o čemu razmišljam su druge želje. One koje sam imala ranije. Ona brine zašto uvek odgovorim negativno kad mi kaže nešto lepo. ‘Nije tačno’, branim se. ‘Ne može da bude tačno, pa ja sam najveći svetski ljubitelj lepih stvari!’ ‘Jeste, jeste, ti to uvek radiš’, insistira, i navodi primere. Razumem. U pravu je.  Shvatila sam bila i sama nedavno da je sistem izgubio crveni balon, poslednji put viđen jednog dana u oktobru.

Advertisements

6 thoughts on “Crveni balon

  1. .. и моментална асоцијација на велики поп хит из друге половине 1960-тих, тешко да може бити ближе твојој теми:

    • Nije zvuk najbolji, Gorane, ali meni ne krci.
      A pesmica je super! Kao marching band ili tako neki, htela da skocim sa stolice i napravim paradu u dnevnoj sobi. Flojd bi se pridruzio, na svoj nacin (da grize, ili gleda mamuran). Klinka uvek uziva u takvim situacijama.
      Hvala za ovo. Nisam ni obratila paznju o cemu pevaju 🙂

      p.s. ako i dalje ne valja zvuk sa one strane, javi pa cu obrisati.

  2. U dubokom zimskom snu dok cekamo da prodje, a proci ce 😉 otvaramo plodove toplih nasmijanih dana. Lijepa prica Ivana.

  3. Sta bih dala da sam stvarno u zimskom snu! I ne pamtim kad sam poslednji put dobro spavala. To bi mi resilo dva poveca problema 🙂

    Ali i topli komentari zagreju 🙂

    Lep pozdrav,

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s