Naucila sam novu rec od jednog mog prijatelja veceras: automagically. Mnogo mi se dopada! Neocekivana je. I jos je najbolja kad se izgovori. A i znacenje joj je bas potaman. Treba je i u bajke smestiti. U zivot pod obavezno. Treba nesto sa ovom reci uraditi.
Dosla mi je danas jedna misao. Naime, zlopatim se sa svetskim bolom i svakakvim drugim otkad znam za sebe, duga je to prica. Idem i sebi na nerve svakodnevno. I to je duga prica. Da skratim (spremam se za izlazak) – pomislim danas kako ja imam second best deal u zivotu.
Najbolji je onaj opisan bezbroj puta obicno sa ‘ever after’ recima jer je tesko nacrtati ga, a o maketi i realizaciji i da ne pocinjem. Ova varijanta je… recimo da je varijanta. Izuzetno retka nakon slova ‘a’.
Najgori je onaj sa dvoje ljudi (i svima ostalima koje su rodili ili usvojili, kao i kucnim ljubimcima) u malom prostoru ali je izmedju njih, i oko njih, jedno ruzno prisustvo sa bezbroj lica. Nacicemo to prisustvo pod ‘p’ – ‘prinuda’. Takvih ima najvise, a najvise na svetu sa sedam milijardi ljudi je zastrasujuce puno.
Moj second best je vrlo prost – ja ne moram nista iz asortimana ovog poslednjeg ‘p’. Ono prvo…pustimo ono prvo – JA NE MORAM NISTA od one bede iz poslednjeg ‘p’.
Reci da mi je ta misao danas prijala je sasvim omasiti sustinu. Ja sam se osetila tako srecnom, i laksom od pera, i sirom od mora, i visom od visokog vrha, i levitiram vec celo popodne a i vece odmice slicno, i ne mogu da verujem da se ne budim svakog jutra i ljubim sopstveni lik u ogledalu iz zahvalnosti sto NE MORAM NISTA od one bede iz poslednjeg ‘p’. A kakva je to beda, i ja NE MORAM NISTA!
Ahhhhh, automagically.
