T.F.A.

Prvi put sam cula za knjigu ‘Things Fall Apart’ pre nekoliko meseci, citajuci kritiku onog istog Dirde koga cesto pominjem u poslednje vreme. Knjiga ove godine slavi pola veka svog prvog stampanja, i autor je Nigerijac Chinua Achebe. Spada, po navodjenju ovog kriticara, u najomiljenije i najcitanije knjige naseg doba; na ovom kontinentu, ili bar u Americi, je dozivela nebrojena izdanja i predaje se kao redovna lektira u srednjim skolama. To da sam neobrazovana po pitanju tako neceg vaznog me je malo iznenadilo, ali prijalo je da procitam kritiku i pribelezila sam sebi da knjigu nabavim nekom prilikom.
Onda sam opet naisla na pomen iste knjige pre nekoliko nedelja. Ovog puta se radilo bas o tako jednoj prilici opisanoj iznad i sto sam poverovala na rec Mr. Dirdi, gde se knjiga obradjuje kao lektira u srednjoj skoli. Sam naslov knjige je vec ostavio bio jak utisak na mene. Things fall apart. Tacka. Pun impakt postignut.
Nekome things fall apart oko 30-te godine zivota, nekome pre 20-te a nekome i pre 10-te. Mnogima vise puta. Svako zna sta to znaci, a voleo bi da ne zna. Neizbezno je, ali lepo bi bilo izbeci. Ili ih pridrzati, te delove zivota, celine, srca, ili tela kad pocnu da padaju svuda okolo. I nema sastavljanja, a sastavljati se mora.
Naslov me je ostavio bio bez reci svojim elokventnim i prostim sumiranjem zivota; clanak koji je napisala mlada zena o svojim djacima u srednjoj skoli u delti Misisipija me je obradio na drugaciji nacin. Prvi clanak je pisao covek koji istinski voli knjige, i o kojima, i njihovim autorima, pise vrlo humano. Drugi je napisala uciteljica-entuzijasta koja predaje knjizevnost deci u jednom od najsiromasnijih i najzaostalijih regiona Amerike. Siromastvo u Americi je brutalno kao i svako siromastvo, ali ima jednu narocitu crtu koja mu je docrtana sa paznjom i poruznjuje ga vise od bilo cijeg drugog siromastva. Mozda mi se samo tako cini, kao sto se mnogo toga meni cini i moguce nikom drugom, ali biti siromasan u Americi je teze nego biti siromasan bilo gde drugo. Ne govorim o siromasnima koji su ovde pobegli od siromastva na drugim mestima – oni su nesto sasvim drugo, i zovu se uglavnom imigranti – fascinantna sorta – ne, siromasni o kojima govorim kao i taj clanak i vecina tekstova i govora, ukaza, prikaza i poklica su oni rodjeni ovde, oni koji su unazad mnogo generacija Amerikanci. Melting pot & klin corba.  

I tako je mlada Anna Morrison angazovala svoje studente da procitaju i analiziraju knjigu o africkom plemenu u africkoj zemlji koju bi oni tesko nasli i na mapi, ali nema u Africi na hiljade zemalja pa bi uz malo strpljenja kad-tad naisli na Nigeriju. O tome je onda napisala clanak koji me je dirnuo i pojavio se jutros iz guste mozdane mase kao glasnik onog naslova ‘things fall apart’ koji je vukao sa sobom kao mekano cebence.
I to je bio samo pocetak. Na dnu teksta je pisalo da je Anna clan Mississippi Teaching Corps organizacije. MTC je organizovan po modelu na Peace Corps, koji je opet zapoceo govorom tadasnjeg senatora John F. Kennedy-ja studentima Michigan univerziteta krajem 50-tih, koji im je uputio poziv da kao obrazovana deca jedne bogate zemlje (ovo ‘bogata zemlja’ je visestruka ironija kako god da se zagleda), dakle privilegovani clanovi jednog drustva, provedu neko vreme radeci i ziveci u zemljama u razvoju, i pomognu tamo gde je pomoc potrebna, a time pomognu i sebi da postanu bolji gradjani. Prvo me je Anna impresionirala, pa John F. a za njima i svi ostali od mnogih hiljada koji su prihvatili poziv takve vrste i jos uvek mu se odazivaju.
Ucitelji za Misisipi organizuju diplomce americkih univerziteta koji nisu u obrazovnim strukama da posle diplomiranja rade dve godine u skolama u toj bogozaboravljenoj delti. Plata je mala, a period dovoljno kratak da iz njih ne ispije svu zivotnu radost. Posle toga mogu da se vrate svojim zivotima i karijerama koje ma kuda vodile ne bi smele da zaborave to vreme u delti. Na sajtu imaju link koji vodi na fotografije iz delte. Predeo kao bilo koji. Ali juzni.

http://mtc.smugmug.com/gallery/1621095#P-1-12

Postoje tako i arhitekti koji po svetu pogodjenom uzasima grade ono sto izgraditi treba. Architecture for Humanity. Oni projektuju po zeljama i potrebama sirotinje, primenjuju inovaciju i dizajn, ekonomski racun i ekologiju, i po selima sirom planete skupa sa seljacima podizu svoje vizije boljeg sutra.

I tako, things fall apart. Svakodnevno. O tome se posle mogu pricati price, na bilo kom jeziku, svi ce razumeti. Moze se i precutati. Ili pomoci. Sve sam razumela. I mislim da je to jako lepo, i da tako treba. Ali bojim se da svi odvise spremno zaboravljaju na pesimizam.  Dobro je da sam ja tu.

Advertisements

2 thoughts on “T.F.A.

  1. Vratiću se jednom, da sve lepo pročitam, sada sam „raspuštena“ i komp mi je.. hmm.. nepotreban :)) Kako divan osećaj 😉 Al eto, pomislila sam na tebe. samo nemam vremena SAD da čitam. Pozdrav Ivana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s