Rutina

Svakog jutra, oko 7:15, na domak mog posla vidim galebove u jutarnjoj gužvi oko doručka. Šta rade ovako daleko od mora. Pa i jezero je koji kilometar južnije. Nema puno hrane u tom kraju. Možda neasfaltirana polja kriju domove glodara, biće i trave uskoro. Ponekad jedan među njima leti uporedo sa autobusom javnog prevoza. Verovatno nije teško, i voli da se nadmeće i razmrda krila. U jednom trenutku napravi mali zaokret i vine se visoko. Iznad niza niskih zgrada, lokala tombole, lokalnog suda, advokatske kancelarije, prodavnice ženske garderobe velikih brojeva, drugih galebova. Ali svakog jutra, baš svakog, iste misli me ispune: milost nad lepom pticom. Ako jednog jutra ne budem došla (i ne samo subotom i nedeljom) ništa se neće promeniti. Ali nešto ih jeste dovelo tu. Kao što je i mene. Uticaji su veći od nas, iako korake pravimo sami. Jednom kad uđem u zgradu sve plemenite misli me napuste. Na kraju dana ih opet pronađem. Nikad nije prazno napolju, ni dosadno, i one me čekaju. Ptice, i misli koje ne žele da uđu unutra.

Advertisements

One thought on “Rutina

  1. Povratni ping: Rutina — Proza neuroza | milanioliva/ olivera kovacevic jankovic

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s