Isti snovi

Dešava mi se nešto poslednjih nedelja što izaziva smešane reakcije – počela sam da maštam.(Ovo nisu prvi počeci, pa ni drugi, ali počeci nakon duže pauze jesu). Ne znam koliko dugo nisam pa ne mogu da procesu dam meru, ali kad sam uhvatila sebe da se bavim maštanjem, iznenadila sam se neizmerno, začudila, nasmejala, i potom zamislila. Možda je samo završen jedan krug. Ne znam da li će biti drugih, i ne brinem niti razmišljam o tome, ali razmišljam o fenomenu. Upoznajem sebe, kao na ekskurziji kroz domovinu.

Teme mojih maštarija podsećaju na neke davne. Maštam o bekstvu. O slobodi kroz bekstvo. O nongravitacionom i non-narkotičnom opstajanju u prostoru sa malo prtljaga i promenom vidika. (Da se teme ponavljaju me je najviše nasmejalo, ujedno i rastužilo). Da sam stigla do kraja sveta, i dalje bih našla sebe na početku.

Krenulo je nešto pre dolaska Flojda u naš život. Mislim da me je klinka pokrenula sve češćim komentarima o vremenu kad ona ode na fakultet – mašta da će to biti daleko od kuće, i to je pomalo smešno a najviše prirodno, i treba  da mašta o tome, ali kako se ciklusi ponavljaju, smejem se i odmahujem glavom – i ja ostanem sama. Drugim rečima: klinka brine o meni. Ja ne projektujem ništa, i verujem da će biti teško, ali odjednom sam uhvatila sebe gde razmišljam o tome kao o privlačnoj opciji. Privlačnoj u smislu olakšanja obaveza i brige jer mi neće stalno biti pred očima, inače u prospektu nema nekog optimizma. Rekla bih da sam previše zagazila u tamne lokve egzistencije za pozitivnu paletu u bitisanju, ali maštanja neizbežno podignu duh i najtežem ciniku.

Zatim  se desio fijasko sa Flojdom. Bila sam svesna već u početnim fazama da je za ovu grešku odgovoran moj nekontrolisan poriv da je učinim srećnom. Da za to izaberem pogrešne stvari, je pitanje mojih limitiranih sposobnosti sagledavanja, ili limitiranog vremena za sagledavanje, ili nečeg sasvim trećeg što mi izmiče. Činjenica je da klinka nije bila nesrećna. Ona je dobro dete veselog karaktera, koliko je to moguće u okolnostima njenih godina i ovog sveta, i ima više nego pristojan život. Dolazak Flojda je doneo veselje, ali ni klinka ni ja nemamo vremena za njega a ni inklinacije da mu posvetimo puno vremena, sve i da ga imamo više. To za Flojda nije lako, jer on je beba, sada već dečkić (moguće i devojčica, niko nije pouzdano proverio) i nedostaje mu društvo. Meni ne nedostaje čišćenje, briga i frka oko Flojda čim se vratim kući nakon 12-satnog odsustva, koji u jednom istom zamahu lizne i ugrize, i tako hiljadu puta za pola sata. Klinka mora da radi domaći, ja radim šta radim, i kad uhvatim priliku čitam o mačkama. Uvek na kraju čitanja potonem. Kako sam mogla da dopustim sebi ovakvu glupost, je tužan zaključak koji se nađe zapisan u svitku na dnu te rupe.

Poslednjih dana uhvatim sebe kako maštam o tome da će klinka prići jednog dana – možda baš ovog – i reći: mama, mislim da smo napravile grešku sa Flojdom. Šta mišliš da pitamo H. da ga uzme nazad i obezbedi mu divan život? Iako se takva rečenica nije još desila, i kako dani odmiču uviđam da neće (mada smo razgovarale o podeli posla pa će to možda odigrati odlučnu ulogu) ali ja za svaki slučaj iza tog oblaka mašte čuvam jednu vreću radosti za tu priliku.

Upoznaj sebe pre nego što se pojaviš pred drugima, bi trebala da bude lekcija u školi, samo ne znam kakvoj, a i ljudi nisu jako dobri đaci, provereno je. Ja se bavim lekcijom već neko vreme, i dobra je stvar da me niko neće staviti u izlog i probati da uvali kupcu željnom slične robe, ili bilo kakve, što nije uopšte loša stvar, jer ne vidim da su drugi ljudi išta bolja roba, naprotiv, hipokrizija je toliko nafarbana po svakome da se i sama odlepljuje i guli na mestima, a i lepo bi bilo videti konačni krah sistema vrednosti zasnovanom na robi (ne lepo – Gospa na delu i u pravoj akciji – bih ja to nazvala). Dobar broj nas je odustao od socijalne utopije, rekla bih, a ni individualnost se nije pokazala kao koncept koji može da opstane osim ako se svakom od nas da država, i iz koje nema prelaženja granica, pa možda naučimo i postanemo bolji, a možda i ne jer smo i najbolji i najgori i promene možda jednostavno nisu deo scenarija, genetskog koda i sličnih grafita… hoću da kažem, baš mi je preselo od pogrešnih uloga i pogrešnih odela u koje sam sama ušla. Ili su to bila jedina otvorena vrata, iako je verujem suvišno proveravati da li veći broj vrata donosi bolja rešenja. Ne donosi.

U svemu ovome mi je najviše žao da je taj moj mali neočekivani uzlet mašte bio tako naglo okončan. Da nije mašte verovatno bismo živeli i dalje, ali kako. Ali kako.

Flojd će prerasti svoje mesece ludovanja, postaće ozbiljna mačka, klinka će isto porasti i krenuti za svojim životom…. i ja ću verovatno, na ovaj ili onaj način. Iste priče, ista mesta, isti snovi.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s