Zatvorenih ociju

Setajuci po aerodromima vidi se sta su evolucija i drustvo postigli radeci svako za sebe, a na istom materijalu. Od ljudi koji na aerodromima rade do onih koji putuju u razlicitim klasama i po aerodromima neretko provedu bar isto toliko vremena cekajuci, svako u svom radnom danu. Debeli ljudi su cesci medju zaposlenima na aerodromima nego medju putnicima. Visokih kao i niskih ima u obe grupe, skupih cipela i tasni iskljucivo medju putnicima, i piloti su retko kada zene. Ja jos nisam videla nijednu, ali ja ne putujem cesto. Ne mogu vise da se setim gde sam to procitala, ne znam ni da li je tacno, ali se zato price cesto setim: kad je prva zena astronaut poletala u svemir, njena majka, gledajuci ponosno sa tribina Cape Canaveral-a, je izjavila: „Thank you, Gloria Steinem!“ Naravno, prva Amerikanka ne znaci da je i zaista prva zena u svemiru – mislim da su (i) to Rusi uradili prvi – ali Rusi nemaju ovakvu zgodnu pricu. Osim toga, pokusaj to da objasnis nekome ovde i verovatno te nece razumeti. Ali ce ti reci da je Staljin odgovoran za smrt miliona ljudi dok su oni oslobadjali svet i uvozili besplatno demokratiju svakome, hteo-ne hteo. You’ve got to love America. Besides, zar je uopste bitno sto je svet postojao pre Amerike. I ono pre Hrista se ne racuna puno. No, ja pilote volim sve da su i od kartona napravljeni. I Gloria Steinem mi je vrlo simpaticna.

U cekaonici ispred nase kapije mi je u vidno polje stalno ulazio jedan muskarac, vitak, u skupom odelu, u godinama kad mid-life crisis sluzi iskljucivo za demonstraciju velicine bankovnog racuna (ako je izgovor za tako sta ikada potreban), elektronski prikljucen na network kome je pricao znalacki i autoritativno, nestrpljiv da krene i stigne, kao sto svako od Hrista pa na ovamo racuna da je Cezar uradio, i da je svet bas na njega cekao, iako cinjenica da je Cezar ubrzo potom i zavrsio karijeru svima promice, i tako mi je pogled pao na njegove cipele. Tasseled loafers, kako se ovde zovu, su one muske cipele sa resicama. Retko sta mi nadrazi ezofagus i ubilacki instinkt kao muske cipele sa resicama. Desi li se kraj sveta dok sedim kraj muskarca u cipelama sa resicama, on ga sigurno nece preziveti. Mada ima jos nekoliko stilova cipela nad kojima istinski pozelim da mogu kroz svet da hodam zatvorenih ociju. Dobro je bilo sedeti ispod velikog luka na aerodromu da bih to o sebi naucila. Sto se tice enormno debelih, kojih ima par i u mojoj zgradi, i od njih je jedna vrlo lepa mlada zena – sta ja znam, to nije neka visoka nauka. Visak vremena i jeftina a losa hrana su 1 + 2 = 3 za ljudsku vrstu. Valjda sa tim evolucija nije racunala. Pretpostavljam ni drustvo. Ali od to dvoje ona prva me manje zbunjuje.

Na povratku, cekajuci u redu za pasosku kontrolu, ispred mene je jedan mladi muskarac, plav, pristojnog izgleda, pruzio uniformisanoj sluzbenici svoj crveni pasos. Ona je pasos dobro zagledala, ubacila pod masinu koja proverava svetsko stanje u pasosima, i pustila ga da prodje. Nakon toga mu se pridruzio jedan crnokosi muskarac, malo nizi, zilaviji, sa pasosem iste boje u rukama, i nije bilo neke price medju njima, ali nacin na koji su im misici i kosti odahnuli me je podsetio da je svakodnevni zivot pun rizika za neke ljude. Ubice, recimo. U tom trenutku, na Terminalu 1, ih je sigurno bilo bar nekoliko. Ubice redovno koriste usluge avio kompanija, ako je verovati filmovima. Odakle god dolazili – ubice, poslovni ljudi, mame, tate, bake i sitna deca, prevaranti svih mogucih vrsta, i medju njima bigamisti, prostitutke, naucnici, vatrogasci, zdravi kao i bolesni… – svega je toga bilo na aerodromu u tom trenutku. Gusta gomila u tesnom grlu, svi jedni drugima na dohvat. Da li je to zaista bilo neophodno? Ne znam, ali pozurila sam da izadjem napolje, u susret svezom vazduhu.

Advertisements

2 thoughts on “Zatvorenih ociju

  1. cutajuci ovu tvoje zapazanje, pogotovo ovo na kraju me je jos vise udaljilo od toronta….. :mrgreen: samo da znas…..

    ma, salim se ali ko sve putuje u kuda i sa kakvim namerama…to samo Bog zna…

    ali si me nasmejala sa ovim resicama na cipelama, tog zdodnog dase….. 😆

  2. Ne znam kolika je uteha, ali ih svuda ima. Ubica, i ovih ostalih. Zamisli samo da se u takvoj jednoj guzvi pojavi mali oblacic iznad svake glave i u njemu kaze gde ko ide, i sa kojim ciljem. Saren je svet, i bolje je bez oblacica.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s