Gola neuroza

Prvo se prijavilo ime ‘floetry piknik’.
„Ali, cekaj!“ javio se unutrasnji glas, „vise se ne pise po-e-zzzija“.
Srecom da je naisla ‘proza neuroza’.
Od tada – nije dugo proslo – opet se pise po,ez&ja.
Kad su ponudili jezik, prirodni izbor je bio ‘srpski’.
Od tada – nije dugo proslo? Tacno, nije – gura se engleski. Povuci – potegni, more or less.
Kad se ovde doslo, vazna je bila tisina, bez Internet buke.
Ali zasto niko ne svraca?

Advertisements

18 thoughts on “Gola neuroza

  1. Moraš da platiš članarinu, žao mi je…
    Možeš ovo da pročitaš: Штапови за пецање – сочињеније погледати на адреси: њњњ. дот. ком, а?

  2. Ma ja se samo malo vajkam nad paradoksima mojim neuroticnim, i koliko ih imam. I jos kako su smesni. Ali verujem da je clanarina bitna stavka u odrzavanju reda, a bez reda nista.
    O stapovima za pecanje nista ne znam, nisam razumela kako bi me to doveli do srecnog razresenja zavrzlame, cak mogu da kazem da apsolutno nista nisam razumela. Osim ako je to bila poenta, onda mi jako svidja :))

  3. Hm, izgleda da nešto stvarno baguje. Uspeo sam tek iz drugog puta da ga vidim u celosti. Prvo sam video samo ovu temu, floetry i recent post sa prve tri teme, ostale su bile nečitljive. Evo, sad je kao okej.

  4. Dobro je da si tu. Komentari su cudna stvar, kao glas odvojen od tela, ili prisustvo bez senke, reci u kamenu a kamen je u stvari pesak… Meni su moji sopstveni uvek pomalo zastrasujuci.

  5. Naravno.
    Ko ne ume da place (ali ne sva plakanja), ne zasluzuje da zivi. 🙂

    (da se opet ne zbunis, ima veze sa karanfilima i jednim filmom)

  6. Rekla bih da me namerno zbunjujes sa ovim referencama na filmove 🙂
    Poslednji nas film koji sam gledala bio je ‘Bure baruta’. Resila sam tada da mogu i da sacekam koju deceniju ili vek pre nego sto im se opet vratim.

    Ne znam bas koje je to merilo – umes da places, ne umes da places. Neko place lezeci, neko stojeci.. Ljudi placu, ljudi se smeju. Ne treba im zagledati.

  7. „Bure baruta“ je jak, tezak, mucan film. Vrlo zivotan, na zalost.
    „Ko ne voli karanfile, ne zasluzuje da zivi.“ – izgovara Tasko Nacic u „Davitelju protiv davitelja“, a ja sam ovim ispunio svoju sestomesecnu kvotu za upotrebu navodnika.

    Ne zagledam, samo mi nije drago kad vidim kad neko izabere plakanje kao stil zivota, zato ono ogradjivanje.

  8. Oni koji izaberu plakanje kao stil zivota verovatno to rade zato sto mogu. Skoro sve sto ljudi rade, a nije dobro ni za njih ni po okolinu, rade because they can get away with it. Posle nekog vremena poveruju da je to zbog ovoga ili onoga, i tako dalje.
    Ali ne vidim zasto je neophodno ogradjivati se od ekstrema. Oni ipak zapadnu dosta malom procentu. Vecina nas spada u obicne ljude.

    Ovo za nepismenost mi je nejasno. Ovde nema nepismenih.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s