Neophodna i opravdana primena uber laksativa

Knjigu Amelie Nothomb „Biografija gladi“ sam slucajno pokupila u knjizari u Beogradu proslog leta. Nisam mogla da se setim otkud mi je poznato ime, ali kad sam ga prepoznala zakljucila sam da je to dobar znak. Kasnije mi je doslo da sam verovatno samo usput naisla na ime, negde na Internetu, i da ga je pomenula jedna vrlo mlada zena koja jako drzi do svog literarnog ukusa. Meni su takvi ljudi bili smesni i kad sam sama bilo vrlo mlada zena, ali nisam im se smejala ni tada ni sada, prosto zato sto mi karakter nije takav. Cak osecam pravu i vrlo duboku averziju prema tome. Podsmevanju. Kao i guranju u lice svog ukusa, bilo kakvog. A o autoritetima po pitanju svega ne mogu sad da pocinjem jer bi me to odvuklo na drugu stranu. No, ja sam odbacila bila svu tu nadgradnju i nakon procitane prve strane zakljucila da bih trebala da ubacim Amelie u moju kesu s knjigama.

Knjigu sam otvorila prvi put sest meseci kasnije, kad sam se ono nasla bila u Hitnoj pomoci a sve zbog tetanusa iz konzerve. Puno mi je pomogla da prekratim ta tri sata, ali ono sto je pocelo kao „sta da pokupim na brzinu da se ne ubijem od dosade u Hitnoj“ zavrsilo se sledeceg dana kao cisto odusevljenje. Ovde moram da ubacim da sam vrlo neodusevljiva. Uopste moj karakter poseduje jako puno nesklonosti, cak moguce vise nego sklonosti. Ako je to uopste bitno – brojati sklonosti i nesklonosti. Nesklonosti pominjem jedino zato sto su one neka vrsta statement-a. Definisana sam onim sto nisam. U uslovima zenske egzistencije mislim da je to bitno.

Ms. Nothomb ima poseban glas. Taj glas bi mogao da se zove originalnim, ali meni nije poenta u originalnosti, jer me ni ona ne privlaci nesto narocito, naprotiv mislim da je neopravdano izvikana – autenticnost je u pitanju. A na autenticnost sam slaba. Vrlo, vlo slaba. Posto je knjiga delimicno ili verno autobiografska, i opisuje jedno odrastanje koje je i samim navodjenjem okolnosti zanimljivo (dete belgijskih diplomata koje se sa porodicom cesto seli i zivi u vrlo razlicitim i u to vreme nespojivim svetovima, gradovima i kulturama), glas autora daje sebi slobodu da prica onako kako ona to pamti, kako hoce i uopste, kako hoce.  To je neodoljivo. Ms. Nothomb prica kako ona hoce. I taj njen glas je zvonak i jak. Mogao bi da razbija staklo i tako zaradjuje za zivot po cirkusima, ali to bi bio isprazni egzibicionizam i tracenje jednog autenticnog glasa. Mada je to njena stvar, sta ce uraditi sa takvim jednim glasom.

Posto sam knjigu citala u prevodu, nista od ovoga ne bi bilo moguce bez dobrog prevoda, pa tako cestitke i prevodiocu.
Iako su opisi odusevljenja neizbezno isprazni, i verovatno zbog toga odlazem da napisem nesto o tom svom iskustvu i upoznavanju sa ovim autorom vec mesecima, cekala sam na pravi trenutak i mislim da je ovo jedan priblizan. O samoj knjizi necu vise nista, ali hocu o tome zasto me je takav jedan autentican glas tako duboko dodirnuo.

Zenski glasovi u knjizevnosti, kao i zenski likovi su podeljeni u dve grubo napravljene kolibe: oni koji se dokazuju, i oni kojima se dokazuje. Iako te grupe izgledaju oprecne, i malo su dve grupe za polovinu svetske populacije, ostajem pri tome iz prostog razloga sto zensko iskustvo zahteva da zene moraju sebe da oblikuju tokom celokupnih svojih zivota. To oblikovanje nije ono koje od divljeg deteta pravi civilizovano bice. Ne, oblikovanje o kome se ovde radi je ono koje u neku selendru recimo donese ogroman blok mermera, i onda im kaze – evo vam kamena, uradite mu sto god hocete. Neki tu pristupe klesanju, neki ga pipaju da mu naslute unutrasnju formu ili samo da bi ga pipali, neki ga pokriju da ga zastite od ptica, neki osluskuju vibracije jer to je sve sto umeju da rade, neki se ogledaju u sjajnoj povrsini, neki se na kamenu pomokre, neki donesu ostra alatke pa mu razbiju koliko se moze razbiti tog puta a mozda se vrate i vise puta, neki ce ga dekretom prodati drugoj selendri, i tako dalje.
Nazad na kolibe: one koje se dokazuju i one kojima se dokazuje. Iskrenog sam misljenja da kad bi dovoljno zena, ma kako isklesano, priznalo koliko mrze te kolibe do poslednje svoje celije i njene mitohondrije onda mozda jednog dana i dodje do neke bolje gradnje, ali ovo je ipak samo prica a radi se o dubokoj egzistencijalnoj krizi u poredjenju sa kojom filozofija izgleda kao kesica popkorna.

Drzacu se ovde samo knjizevnih likova i knjizevnih glasova, onih koji su mi poznati, naravno, a izuzetke molim da se suzdrze – drago mi je da postoje. Kad danas pomislim da sam odrastala na svakodnevnim obrocima od zenskih likova, koji su svi izasli iz muske maste i fabrike lokalne kulture i obicaja, dodje mi da uzmem jedan uber-jaki laksativ i ispraznim iz sebe sve sto uopste znam. Zenski likovi u knjizevnosti su po pravilu infantilni, prevrtljivi, bezidejni cak i o tome kako da doguraju do sledece stranice, overseksualizovani, manipulativni, surovi prema glavnom junaku, i kad nisu glupace one jedva zvuce malo bolje i obicno to pobiju vec na sledecoj strani. U drugoj kolibi, zenski autori u knjizevnosti se previse trude. Pretpostavljam da nije lako postojati u svetu muskih autora, koji svoje misljenje o zenama izrazavaju u svojim zenskim likovima. I zbog toga se zenski autori puno trude, i dokazuju. Ubedjuju i sebe i druge da nisu ni one ni njihovi likovi ono sto je vec napisano milion puta, i ponekad se zagube oko linije dokazivanja – kome, sta i uopste, zasto.

Zbog svega toga (pomnozenog sa milion), kad naidje glas kome je samo do pevanja i apsolutno joj je svejedno da li peva po zenskom liku broj 397845176 iz kataloga na koji bi trebala da se ugleda i koja je dok su joj pricali o katalogu resila bila da zapusi usi i peva jos glasnije, znajuci ili ne da joj ne ginu nestvarni zenski likovi gde god da krene ili se okrene ali da ona ima oci, usi i prste pa ce traziti samo one stvarne, ali zaista zaista stvarne, i da ce na kraju pevati o tome o cemu joj se peva, sve i da nikada to ne bude zenski lik pa ni muski nego recimo prozor i da ce od njega stvoriti lik vredan prozora, e to je ono sto se zove osetljiva, nesavrsena i neodoljiva autenticnost. I svaka joj cast. 

Advertisements

12 thoughts on “Neophodna i opravdana primena uber laksativa

  1. Zanimljivo stanoviste, i dobro potkrepljeno argumentima.
    Slazem se sa dobrim delom istih, mada ne delim (u potpunosti) i isti stav.
    No i na ovom postu tisina sto se komentara tice, nema cak ni branioca muskog gledista, ili prvoboraca za zensku ravnopravnost. A ne verujem da je bas mali broj ljudi koji citaju tvoj blog.
    Pozeleh da razbijem tu tisinu, bar malo.
    A autenticnost je zaista retka, zato, kao sto rekoh vec, nastavi. 🙂

  2. Broj citalaca je dosta mali a onih koji komentarisu jos manji. I to je okay, sve dok se niko ne usteze. Nadam se bar da toga nema.
    Rekli su mi u nekoliko navrata, i sarah je pomenula danas nesto slicno, da citanje ovoga sto napisem natera na razmisljanje ponekad, da zanimljiv ugao. Meni se to dopada. Razgovori kroz komentare zahtevaju drugaciju dinamiku, i to se ne desi uvek, da se poklopi sve sto treba… ne znam, zaista. Ovakve stvari, na primer, kao ova tema, su ceste za mene. Ja ih sama pretresam, to je aktivan proces, i prati me celog zivota.
    Hvala za lepe reci.

  3. Slazem sa svim sto si navela u svom komentaru, zaista.
    Medjutim, nije da me to iznenadjuje, navikao sam i naucio da je cutanje u „ovakvim“ prilikama normalno, setices se da sam i sam otkucao u jednom svom ranijem, da cu i sam cutati, ali sad dolazi ono cuveno ali… 🙂
    Ovaj konkretni post, pored impulsa koji bi trebao, a neke od nas sigurno i motivise, da se zamislimo i razmislimo, ima i onaj aspekt (koji nemaju svi tvoji postovi) koji bi trebao da „isprovocira“ ljude da popricaju o tome, i to je ono sto, iako razumem, i kako rekoh iznad, da sam navikao, ce me na nekom drugom planu uvek bar malo iznenadjivati ( a i ne zelim da bude drugacije)da ljudi pokazuju nedostatak zelje (pa i blagog avanturizma, osvrcem se na tvoj poslednji post i tvoj poslednji komentar 🙂 ) bas za tim, da bukvalno, bar popricaju o tome, u ovom slucaju, u jednoj, po meni bar, jako zanimljivoj temi.
    No to je posebna prica, nije direktno vezana za bit posta ( mada i to moze da se gleda drugacije), samo sam zeleo da budem jasniji, ne zameri na opsirnosti.

  4. I da dodam, pa da bezim pre nego pocnem da smaram.
    Pa zar bar jedna zena nije osetila potrebu da nesto kaze o ovome, jebem mu misa! 🙂

  5. Nestao mi je komentar pa evo samo kratko:
    Ne znam zasto ljudi ne komentarisu, i sigurno je slicno kao i kad komentarisu – bezbroj malih uticaja se splete. Ali to je do drugih ljudi, i tako i treba da bude, medjutim ako je tebi tema zanimljiva onda izvoli: napisi, opisi i reci kako ona izgleda iz tvog ugla 🙂
    Vreme mi je za spavanje. Laku noc.

  6. Ivana, pomenuh vec nesanicu kod mene, a ovde cu pokusati da se fokusiram na sto manje tacaka (neispavanost kod mene dovodi inace do prilicnog rasipanja) da mi komentar ne bi bio 10 puta duzi od tvog posta. 🙂
    Pricacu o razlikama, rekoh vec da se slazem sa vecim delom onog sto si napisala.
    Verovatno postoje razlike i u gledanju na proslost, sta su sve uzroci za stanje pripadnica zenskog pola u odnosu prema muskom, verovatno gledamo drugacije i na sadasnjost, cenim da je sve vise izuzetaka od kojih se ti ogradjujes (razlog ogradjivanja razumem, nema kritike), toliko da vec poprimaju obrise pravila, ali govoricu pre svega o onome sto bi trebalo ( sto bih ja voleo, bolje receno) da se desava u buducnosti.
    Nisam za podele na polove (ne negiram biologiju, naravno, govorim o medjuljudskim odnosima). Podela na polove me dotice samo u seksualno/emotivnom vidu, jer sam heteroseksualan.
    U svim drugim vidovima sam za ravnopravnost ( a cak ni u onom prvom vidu nemam nista protiv homo ili biseksualnosti, postujem, iako nije moja solja caja).
    Ravnopravnosti nema, jasno, i podrzavam borbu za istu.
    Mislim da je pokret koji se bori za zensku ravnopravnost vec toliko jak, da je malo verovatno da ona nece biti ostvarena, sem ako same zene pozele da je nemaju, mada ce trebati vekovi, cenim, da ona zaista bude potpuna.
    Ali vec sada, rezultati nisu mali, a i u doglednoj buducnosti ce biti prilicno vidljivi.
    E, ako je vec tako, kako se meni cini, postoji nesto vaznije.
    Individuacija.
    Ja u mojoj, ne dopustam, koliko je to u mojoj moci, da podlezem ijednoj drugoj podeli, sem one po kvalitetu osoba.
    Ili si covek (ili neko ko se krece na putu da to postane) ili pripadnik stada ljudi, ili ljudska stoka, grubo delim na te tri kategorije.
    Svaka druga podela, polna, rasna, nacionalna, verska, imenuj koju zelis, ogranicava prvenstveno mene, u razvoju i slobodi.
    Zato, po meni nije poenta u oslobadjanju zena kao grupe, vec pojedinca kao individue, a verujem da je to smisao nasih zivota, to samoostvarenje.
    I verujem da ce pokretu za zensku razvnopravnost mnogo vise pomoci ako se sto veci broj zena „probudi“ van te zenko/muske matrice, kao sto ce i „probudjeni“ muskarci pomoci ostatku muskog roda da shvati da je zensko/muska ravnopravnost i u njihovom interesu, itekako.
    A onda dolazimo do autenticnosti kao masovne pojave. 🙂
    Stao bih ovde, bar za sada, verujem da razumes sta sam hteo u osnovi da kazem, ako krenem da se sirim, moglo bi da bude pogubno. 🙂

  7. Razumela sam sve, i ne vidim da je tvoj stav drugaciji od mog. Doduse ja u gornjem tekstu nisam sve iznela, i to nikada ne pokusavam jer se vrlo brzo izgubi poenta. Osnovno pravilo proznog teksta, po meni, je da treba da uleti, napravi poentu, ili haos, i zavrsi. Kao takav ostavi publiku da trazi jos 🙂
    Postoji i druga strana a ta je da pricajuci o stvarima koje su generalne i opste sve se brzo raspline, i to ne valja. Onda je bolje u manjim dozama. A i inspiracija me ne drzi nonstop. Itd.
    Dakle, slazem se, i za pozitivne pomake i da ce to doneti svima nesto bolje, i za razvijanje individualnosti…apsolutno!
    Medjutim. Iako je sve ovo relativno sveze i kratak je to period za ovoliku dramu kolika se stalno podize oko svega, ukljucujuci odnose izmedju polova, ja nisam optimista. Osnovni razlog za to je da iako svetom vladaju muskarci, mnogo vise od njih njime vladaju ekonomski odnosi. Musko-zenski odnosi kao i svi drugi odnosi samo zauzimaju svoja mesta u matriksu koji taj sistem, sa ovakvim ili onakvim pojavnim oblicima ali u sustini isti, postavlja.
    Evo jednog primera: u takvom – ili trenutnom – ekonomskom odnosu, zene su permanentno neravnopravne svojom osnovnom prirodom tj. svojom bioloskom ulogom. Majcinstvo je sjajna stvar dok obezbedjuje prirastaj, buduce konzumere, vojnike, sportiste i SVAKOG drugog na planeti (i ne ocekuje PREVISE za takvu jednu uslugu). Ali ako zena planira, ili se od nje ocekuje, da se obrazuje i ima karijeru I bude majka, materinstvo od nje stvara liability. Rizik, teret, kako god. I sebi i drustvu.
    Ovo je samo jedna ilustracija. Ima ih puno.
    Sigurno da ima dobrih namera, puno truda, pomaka, ima i onog sa druge strane, ali..
    Dakle, kao feministkinja i individualac koji ne moze da se uclani ni u health club, ja ne vidim da ce se ono osnovno sto ne valja promeniti, vec ce se sve nesto krpiti, lepiti, farbati, uz komentare: pa bolje je ovo nego ono sto je bilo juce, ili sto imaju oni preko puta, ili.. Ja sam uvek za to da se stvari zovu pravim imenom. Ali svejedno treba probati. Mora se probati.

    Nesto sam vise pisala na ovu temu nedavno, izgleda da me je opet nesto zgrabilo, postiracu uskoro jos par tekstova.

  8. Razlike ipak ima, pre svega, ti govoris sa pozicije nekog ko pripada ugrozenoj grupi o kojoj pises, i resenje trazis prvenstveno u organizaciji same grupe, moja pozicija je drugacija, i to ipak utice da nam percepcije budu drugacije, ali mi prija kada vidim da se oko dosta toga slazemo, kao recimo o faktoru ekonomije.
    Ostvariva ravnopravnost medju polovima je realnost, ne verujem da ce se taj proces zaustaviti, a par vekova je tren za ukupnu ljudsku istoriju, a vec sada postoje i „smesni“ trendovi, da dolazi do zamene tradicionalnih uloga, zene postaju sve dominantnije u zapadnoj kulturnoj sferi, proaktivnije, dok se muskarac povlaci i u onim sferama koje bi trebalo da budu njegov zabran, obezbedjivanje prihoda i dominantna uloga u porodici, a cini mi se da su zene i mnogo „agresivnije“ u trazenju partnera, sto je nekad bilo nepojmljivo da ce se desavati u tolikoj meri.
    Ali i kada dodje do te ravnopravnosti, ostaju sve one druge, koje mozemo da osetimo i vidimo u svakom polu kao grupi, gde ce ekomonija i drugi faktori jos dugo vladati.
    Ocekivati da se to izgubi, kao i masovnu individuaciju, iz danasnje perspektive zaista jeste utopija.

  9. Sigurno da ima razlika. Ne razumem na sta mislis kad kazes da resenje trazim prvenstveno u organizaciji svoje grupe. Ne vidim da resenje moze da se nadje unutar bilo koje grupe. Vazno je imati prave uticaje i primere, i odbro je imati izbora, ali treba umeti izabrati. Moje pripadanje jednom polu osim fizioloskih uticaja nosi sa sobom i iskustvo, pa imam i devojcicu koju podizem u Severnoj Americi, i posmatram uticaje na nju, razlike izmedju drustava… moja misljenja i stavovi se sve vreme oblikuju jos od mog detinjstva i u kombinaciji uticaja i opazanja.
    Promene koje se desavaju poslednjih decenija – mislim da se o njima previse prica, analizira i sudi. Izgubi se perspektiva. Sustinska promena je ekonomska nezavisnost daleko veceg broja zena nego ikada pre. To bi se normalno smatralo kao veliki skok napred. Jeste. I nije. Trziste se modifikovalo da zadovolji nove konzumente i nove industrije nicu, i sve je to lepo, svi prosperiraju, ali nije tako. Biznis je entitet koji na umu ima samo jedno: sebe. Ne bolji svet danas, ili sutra, ne ni ravnopravnost ovih ili onih, vece plate… Biznis ce se prilagoditi tamo gde mora, i prilagodice sebi gde god moze. To moze da zvuci nekome sjajno. Realnost je mnogo drugacija.

    Buducnost je buducnost. Zavisice od pojedinaca u pravom trenutku na pravom mestu, i za dobro i za lose, ratova, kriza, religija, bolestina, gladi, strahova… Nadajmo se najboljem.

  10. „Iskrenog sam misljenja da kad bi dovoljno zena, ma kako isklesano, priznalo koliko mrze te kolibe do poslednje svoje celije i njene mitohondrije onda mozda jednog dana i dodje do neke bolje gradnje“ je jedan od primera.
    Pazi, ja mogu da potpisem skoro sve sto si ti napisala, to nije sporno, a bilo bi strasno da nema razlika, i nezanimljivo. 🙂
    A tvoju poziciju sam cenio samo u ovom postu, ne kazem da je to ona tvoja bazicna, a u postu je potpuno opravdana, nema napada na tebe, dadoh samo ono sto si zelela da cujes, moj stav u kracim crtama.
    Verujem da me razumes, iako su finese vrlo vazne, ali blog to i inace ne moze lako da prenese, pa necu ni da pokusavam.

  11. Okay, kapiram sada sta si imao na umu sa time. Da, ja verujem da je to zaista tako, i da zene mrze te kolibe.
    I ja cenim tvoj vrlo pazljiv nastup, ali nigde i ni u jednom trenutku nisam mislila da me napadas. Daleko od toga. Sve da je tvoje misljenje i puno drugacije, ne bi to znacilo da me napadas. Ali tacno je da se na blogu i uopste internetu vrlo lako pogresno razumeju stvari, ili propuste bitni detalji.
    Razlike su zanimljiva stvar, narocito kad zivis u svetu gde jedni govore glasno da smo svi slicni (ili isti) a drugi da smo jako razliciti, a svi su u pravu ali grese na bitnom mestu. Ili to namerno rade.
    Hvala na iznosenju stava 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s