Zima u Torontu, 2005.

Zavrsio se Picasso
sa svojom keramikom
riba, lubenica i devojaka
Oslobodjeni genije
Otima se kikot i prekrivam ga rukom
Smesne su i staklene vitrine
kao da bi nas mogao zaraziti
ako bi jeli prstima sa tacni
i pili direktno iz bokala
ispod pazuha davne lepotice
Volim oblinu keramike
i vrucinu u kojoj se pece

Modigliani je presvisao
pred hiljadama ociju
reciklirana platna
portreti naopacke
bele africke skulpture
i Victoria sa bordo ocima
Modigliani i ona
i ja
u oronuloj parishkoj sobi
Kad se zavrsi izlozba
slike kao rasirene butine
se sakupe i odahnu

Radnim danom u galeriji
savrseno oblikovane ruke
skulpture anatomije
posezu za nebom
Volim simboliku propinjanja
Tako sam jos kao dete pokusavala
da vidim vise od dozvoljenog
Sada bih da odem dalje
od pretpostavljenog
I svako ko podigne ruku u vis
posegne za necim vise od same sebe

Daliesque portret na zidu
Curi mu obraz
i ja skupim dlanove
nalik na uljanu lampu iz Indije
za siromasne
Slika nije na prodaju
ali ja sam sakupila dovoljno
razmazacu ga po obrvama
i utrljati malo u jagodice
Tu moze da saceka jutro
ono je uvek pametnije
Seks delim sa sobom
Mirisem muskarce u prolazu
Hmmm

Slajdovi na ciglenom zidu
kratka istorija ljudstva
i sve vuce na jazz
Burleska bez stila
i moj sal
kao predimenzionirana kravata
Hladno je
banke cute na dnu grada
moje dete raste
izmedju dilema i odluka
Ja sam na trenutke srecna

Advertisements

2 thoughts on “Zima u Torontu, 2005.

  1. ovo je fantasticno
    stvarno
    mozda po defaultu gajim latentnu naklonost ka ovakvom stilu
    jos od matematickog, kada sam citao Bukowskog izmedju predavanja
    ali retko se desi da se odusevim
    ovo je stvarno dobra pesma
    ..bez ljutnje naravno, ako sam nesto krivo rekao
    nije stari pas jedini koji pise ovakve stihove
    ovi su odlicni
    i odlicno prolivaju osecanja
    bas zbog jednostavnosti
    kao haiku, koji je, izgleda, na mnogo visem nivou od proznih tekstova
    koji mogu da se protegnu na desetine strana, i ne probude toliko osecanja
    koliko 5, 7, 5..

    bravo autorka..

  2. Hvala, indidkid.
    Mislim da razumem u cemu si nasao slicnost, iako je ja sama ne bih nikad videla.
    Meni se desilo nesto slicno – da prepoznam nesto blisko – kad sam nedavno otkrila Franka O’Haru. Imam gore pod ‘floetry piknik’ par njegovih pesama, i povremeno odem pa pogledam i druge. Iako nijedan pesnik nije uvek podjednako visoko, kad pevaju tim posebno jasnim tonom, to je zaista, zaista jako lepo.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s