Glasno pevanje

Nisam pratila, ali nisam mogla ni da izbegnem vrevu oko izbora u Srbiji. Politicku scenu tamo ne poznajem, niti bi to bilo puno drugacije da u Srbiji zivim. Ovde gde jesam, moja politicka svest je imala izvestan razvojni tok, i ostala cvrsto utemeljena da se njen tok i tokovi oko nje nece uliti skupa u mocnu reku Misisipi.
Jedno vreme sam glasala za kompletne autsajdere; one koji nemaju jednu jedinu sansu pod nebom da dobiju i jedno mesto u Parlamentu. Ako bi im se sreca nasmesila, ja bih glasala za sledecu turu autsajdera. To je bio princip. Ali ga se nisam dugo drzala. Zato sto mi se ti autsajderi nisu nesto narocito svidjali, a moj glas, makar anoniman i simbolican je svega jedan glas za civilizaciju ali je jedini koji imam. I ne dam ga nikome.
Nije bas ni da ga ja cenim narocito. Moj glas. Dobro bi bilo, recimo, da glasom mogu da se sruse nepravde – vriskom jednog glasa, da pojasnim proces rusenja – jos bi bolje bilo da glas moze da peva, pa ako lepo peva sve ulepsa, i onda sve to sto je ulepsano plati za ulepsavanje nekom stvarno dobrom promenom u svetu. Ali toga nema, i nece biti.
Sveopsti cheerleading oko glasanja lici ponekad na mustranje deteta da jede grasak. Ono dobro zna da je grasak dobar za decu (kako ne bi znalo kad su mu ponovili bizilion puta), zna i da ga nece ubiti jedno zrno (kad mu nije ublo roditelje koji graska izgleda ne mogu da se najedu), ali dete isto tako dobro zna da ima dobre hrane koja je i bolja i ukusnija od graska pa sto onda pristati na grasak? Zato sto ga je neko drugi skuvao, ili se njemu jede? Ma ajde. 
Odnosno, razumem da je to vazno za druge ljude – da glasaju – jer je svrha glasanja uglavnom ne da bude bolje nego da ne bude gore, a to nije mala stvar, ali to je onda obicna ucena.

Kako ja ne glasam a drugi ljudi glasaju (iskljucivo za ponudjene izbore, tu nema izbora), zapasce nam na kraju podjednako. I meni to ne smeta nista vise od drugih svetskih problema, cak vrlo verovatno manje. Nikada ne bih mogla da se ljutim na ljude sto glasaju ovako ili onako. Ko zna sta njih muci. Verovatno slicne brige koje i mene, ali ja ne ocekujem da ih vlast resi, vec pojedinci. (Ljutim se jedino kad neko pocne da me gura, laze, ubedjuje…i sve to vrlo glasno.)

Postoji ona izreka o tome kako ce bez obzira na religiju (ili njeno odsustvo) dobri ljudi ciniti dobro a zli zlo, ali je religija ona koja ce nagovoriti dobre ljude da ucine zlo. Politika isto tako. E, toga se ja drzim. Svet nije los zato sto su losi ljudi na vlasti. On je los zato sto postoji vlast. Izmedju ostalog. Ko hoce da ucini dobro delo, neka izvoli. To je jedino sto ovaj svet drzi milimetar od kolapsa i uliva mu nadu – to je tok koji mi lezi. Za to mi ne treba vodja, ne treba mi ni partijski sistem, kurupcija, lobiranje, i bullying. Potrebni su samo dobri ljudi.
E sad, to je rastegljivo a i zvuci dosta pateticno. Pa da, kome treba takav jedan patetican glas.
Recimo, pre sto godina zene nisu imale glas. Kako sad to? Nisam ja nista bolja od njih. Imam sve sto su imale i one, ali su one bez glasa a ja sa glasom. Nebo je jos uvek na istom mestu, dorucak ujutro a vecera uvece, medju-ljudski odnosi komplikovani kao i uvek, i ljudi na vlasti su vrlo slicni onima tada, samo su suknje okracale i svi nose pantalone. Sve sto se od tada desilo, i dobro i lose, se desilo iskljucivo tako sto su dobri ljudi cinili dobra dela a losi losa. Ako su dobra dela uvek moguca, jer jesu, a losa uglavnom moguca sa pozicije moci tj. vlasti…po cijim se pravilima ovde igra?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s