Kako citati magazin

Na Net-u postoje magazini koji vam daju samo okus svoje ponude, obicno uvodni pasus, i za ostatak ponude link na kome mozete da se pretplatite. Oni su mozda uspesni, mozda nisu, ali su definitivni snobovi. Postoje i oni koji vam nude sve na citanje. Imaju i arhivu, i samo u orijentaciji moze da prodje celo popodne. Oni su snobovi po svojstvu uspeha, jedina podnosljiva vrsta, cak vrlo privlacna, onakva kakvom ja volim da zamisljam kavlitetnu burzoaziju iz proslih vremena. I onda postoje oni treci. Oni koji vam ponude u plavom nesto od svog sadrzaja – vrlo raznovrsnu i kvalitetnu selekciju – ali ne sve.  

Ne znam zasto je tako, ali ove poslednje najvise volim. Mozda jer naprave izbor, svesnu odluku da postuju citaoca, ali i svoje autore, investitore i sve druge upletene, i onu osnovnu otkad je sveta i veka: za privilegiju citanja kvalitetnih magazina se placalo. Ovi moji miljenici nikada nisu toliko uspesni da su van domaha poverilaca, ili da ih par losih meseci ne bi bacilo njima u ralje – svejedno, oni rade svoj posao kao i uvek, uz neizbezna prilagodjavanja modernizmu. Ima necega u tom pristupu sto je meni neodoljivo.

Advertisements

4 thoughts on “Kako citati magazin

  1. Pa zaista ne vidim u čemu je problem sa drugom „vrstom“. Jedino ako je pretraga na sajtu loše urađena, inače…
    Mada opet zavisi o kakvim magazinioma se radi. Ako je to magazin koji ima i svoje štampano izdanje onda je manje-više logično da ne bude kompletan sadržaj dostupan na internetu (bez pretplate).
    Najbolja za korisnike je svakako varijanta u kojoj postoje i izvodi iz izabranih tekstova sa linkovima i arhiva sa kompletnim tekstovima. Takvi su recimo, sajtovi dnevnih novina (uglavnom).

    i onu osnovnu otkad je sveta i veka: za privilegiju citanja kvalitetnih magazina se placalo.

    Ima raznih načina plaćanja. Nekad je za vlasnika sajta veća korist od deset ljudi koji čitaju besplatno nego od jeednog koji plati. Vremena se menjaju, pa i načini plaćanja 🙂

  2. Nema nikakvog problema sa ‘drugom’ vrstom, cak je to vrlo velikodusno, ponuditi celokupan sadrzaj na web-u, ali se meni iz nekog razloga oni treci najvise svidjaju.
    Novine retko citam, samo izolovane clanke koji mi se svidjaju, i ovo sa magazinima mi je postalo uocljivo odjednom, niotkuda prakticno. I nema prakticno objasnjenje. A ni primenu :))

  3. Гледајући овдашњи медијски простор, намеће се поређење по коме би НИН спадао у прву групу са свега три бесплатна чланка по броју и ВРЕМЕ, које бих уврстио у трећу групу, са далеко више бесплатних чланака који су у сваком броју из различитих рубрика.
    НИН сврставам у снобовске часописе зато што се, колико год је својевремено био незаобилазни део интелектуалног сазревања читавих генерација, последњих година сврстао уз владајући режим као и његова мама Политика (која је, додуше, увек и била режимска новина), а посебно зато што се тако понаша несвестан да је изгубио читаву плејаду врсних занатлија који су успевали да му дају имиџ независног листа.
    ВРЕМЕ је скромније у аспирацијама, оштрије у изношењу ставова какви год да су, и великодушно нуди на увид своју богату архиву. Просто, мислим да им је више стало до читалаца.

  4. Ne pratim nase magazine ni novine. Naletim na netu na vesti, ali verovatno bi mi vise prijalo da svratim povremeno i sama proberem ono sto me zanima.
    Pokusavam da se setim kako sam gledala na NIN dok sam zivela tamo. Nisam ga pratila redovno, ali ja sam se uvek drzala van tokova politike i aktuelnosti. Previse je sve uvek bilo ostrasceno, samo sto mi se cini sa ove distance da su maniri bili daleko bolji ranije. Svi su danas tako agresivni, i ovde i svuda. Sad sam se setila jednog trenda o kome sam htela da pisem pa zaboravila i na koji svuda nailazim i uzasno mi smeta, i koji je postao globalna stvar. Zovu ga ‘snark’. Rec je kombinacija ‘snide’ i ‘bark’ sto se mene tice, i opisuje sarkasticno ujedanje (ne samo lajanje) i ponidastavanje svega i svakoga sa cime se autor ne slaze, ili mu je tako doslo. Internet je idealan medij za takve stvari sa svojom anonimnoscu, ali je to toliko uzelo maha da se javlja u svim zvanicnim medijima pa i na televiziji. Uz snark, snobizam ide kao da je za njega i napravljen. To sada postaje vrsta ponasanja i vidja se i na ulici. Uzasna stvar, zaista. A svi ga pokrivaju individualizmom, slobodom govora, i cime ne.
    Humor je pred opasnoscu od ovakve invazije, jer snarkers smatraju sebe izuzetno humoristicnim i duhovitim. Ono sto je nekada bio izraz koji su pojedinci razvili do prave umetnosti – kombinacija duhovitosti, umeca razmisljanja i izrazavanja – sada je vrsta oruzja da se sagovornik ili oponent ponizi i zgazi.

    Pogledacu Vreme a svraticu i do NIN-a.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s