Leonard

Uh, ima tome, ne secam se, bila sam na koncertu Leonarda Cohen-a. Bilo je to u koncertnoj sali sa finim sedistima i skupim kartama. On prica, recituje, peva, izmesano i tesko razlucivo gde jedno pocinje i kad se zavrsi da li je zavrseno, jer se svima cini da ne bi smelo.
I kaze u jednom trenutku kako ga je Toronto uvek docekao predivno, a on nije siguran da zna zasto. Iz publike koja guta svaku njegovu rec i zvuk u tisini odgovori jedan mladi muski glas, odjekne do poslednjeg sedista u akusticnoj dvorani: Because we love you!

Ne znam za Leonarda, ali ja sam toliko bila dirnuta traje mi jos uvek, i kad su svi drugi na to verovatno zaboravili. Savrseni impromptu na sceni koja je videla jednog Barisnjikova.

„I’m Your Man“ je dokumentarni film skupljen, napisan i izveden od grupe ljudi koji ga isto vole. Pogledajte ga ako se i vama desilo ikada. Da ga volite. Ja nisam uvek. Cudno je to, ali sa ljubavima ne mora sve da bude jasno.
Mozda je film tako dobar bas zbog toga sto se bezrezervno daje emocijama. Ima i poznatih lica, ali sa par izuzetaka svi u filmu su kanadski muzicari koji kraj glamura nisu prosli ni kad je on bio daleko jeftiniji. Ni pozornica nije osvetljena poslednjim dostignucima tehnike, i svi malo pricaju, malo pevaju – obratiti paznju na epizode koje su ispricali Nick Cave i Rufus Wainwright – i Leonard govori kao sto je i bilo zamisljeno na pocetku svega, da svako malo naidje neko ko ce to umeti i oblepi zidove nasih soba ambijentom opipljive topline.

U Destileriji ono pre neki dan, na gradjevinskoj ogradi unutar koje grade gigantsku zgradu jer planiraju da ceo taj kraj postane zabaviste za kreativnu kastu kako se to sada zove, zalepljene su dugacke trake dizajniranih poruka poznatih ljudi, ne znam tacno sa kojom namerom, valjda onom koja kaze gde god vidis zgodno mesto ti rec zasadi i izgledace lepse i kad zaklonis ljudima nebo. Na jednom mestu citiraju Paul Cezanne-a da je rekao kako umetnost jedino vredi kad je zaceta u emociji. Pored njega Noam Chomski podseca da pravo glasa znaci da i oni ljudi koje pezires moraju da ga imaju inace je cela stvar apsurd koji nije smesan. Velika zgrada velikih preduzimaca i velike misli velikih ljudi. Nisam sigurna da li im treba ostaviti znak = u toj dobitnoj formuli, onaj koji podrazumeva jednakost, onaj koji bez pardona kaze da ono s leva je isto sto i ono s desna, i gore sto i dole, ali mi svi to bolje znamo.
Jako volim englesku rec ‘unassuming’. U filmu sa Leonardom ima je svuda. Preporucujem.

7 thoughts on “Leonard

  1. Jeste to tako, ali umetnost ne moze da postoji bez emocija. A ni bez racija. Ona je njihov izraz, uvek. I kod dobrog zanatlije postoje ponos i zadovoljstvo svojim delom, cak ne znam da je moguce baviti se bilo cime bez emocija. I kad Charlie Chaplin radi na onoj pokretnoj traci (slika koja se meni periodicno i dosta cesto javlja u glavi iz nekog razloga) njegova automatizacija sluzi da naslika njegove emocije.
    Na prvu misao, takva jedna recenica zaista pogadja gde treba. Sva se raznezim. Sledece je: mrzim kad ljudima kopaju po dnevnicima i privatnoj prepisci, crtezima i drugim privatnostima nakon sto su umrli, pa onda vade iz konteksta, prepariraju, analiziraju, ili sta vec. Ovi koji filozofiraju sa namerom da ih svi cuju i po tome ih zapamte su druga prica.

    Medjutim, ostaje da kod nekih umetnika zaista, zaista poverujes u autenticnost svega – od emocije do izraza. I kad poverujes – ti si, ja sam srecna. I ja znam da je Cezanne bas na to mislio, ali nisam sigurna da mi se dopada kad nalepe njegove misli – a da ga nisu pitali – na tablu oko zilion-dolarsko-profitne produkcije.
    Have respect for the dead, and leave them alone.

  2. Ovde moram da dodam jos jedan ugao: nakon sto smo to videle na ogradi, klinka i ja smo provele neko vreme u prici (uglavnom ja) oko integriteta umetnika i svakog ljudskog bica, a o pravu glasa sam stvar ostavila nerazresenu – ipak je to nova pojava, za koju deceniju ce verovatno postojati daleko veci problemi koji ce svima okupirati paznju.
    Naravno, klinka je prestala da slusa jos negde na pocetku.

  3. On prica o tome kako mu jako dugo treba da pronadje pravu rec, ili izraz. Dugotrajan proces, spor, trazi puno paznje.
    Film je zaista lep, obavezno ga pogledajte ako vam se pruzi prilika.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s