This Just Happened to Me

‘Tih dana kad smo došli ovde,’ priča Gabi – Gabriela – Rumunka, ‘ išla sam bila na kurs engleskog (intenzivno učenje jezika, besplatno i dostupno svim imigrantima – prim. au.), sva izbezumljena od briga i straha – i muž i ja bez posla…’. Sve pamti, sve sveže, vidi se. I da se ne vidi, znam o čemu priča, iako nisam išla na časove jezika, niti sam imala nekoga za deljenje straha na pola. ‘Učiteljica nam je davala da čitamo vesti kao vežbu. Kakav užas! Mi smo došli ovde misleći da je ovo visoki ideal  i visoki standard. A u vestima…’, i to je još uvek sveže – razočarenje. ‘I onda nam je jednog dana pustila pesmu ‘Que serra serra’, valjda misleći da će nam pomoći da se opustimo. A meni još gore! Ona priča, biće šta će biti, a svi su nam rekli da ovde ‘vataš sudbinu za kragnu…,’ priča Gabi, i priča, smešno joj je sada da je bila tako naivna, možda i žao da više nije, sigurno da joj je žao, a ja sam zgrabila note i istrčala napolje. nisam čula ostatak. Napolju čekam prevoz i pevam ‘When I was just a little girl…’, glasno iako se trudim da bude tiho. Ali ne ide, glas se gura, i radost jedna zaboravljena, nesputana… možda smo se negde srele prethodno? pokušavam da pitam izokola ali ona ne gleda ništa – peva! Dolazi prevoz, ulazim i vidim unutra su ljudi sasvim obični, radost i dalje sa mnom – kakvo fino društvo.

Vožnja je duga. Ne smeta. Nikad kraća. Promiče svet, promiču i reči pesme, note jasne, čiste kao svetlost letnjeg dana. Que serra serra, whatever will be, will be…

Izlazim iz metroa na našoj stanici, krenem da pređem ulicu i nabavim nešto za večeru, a vazduh treperi od saksofona. Jedan Kinez svira na uglu. Videla sam ga par puta prethodno. Zastanem, par nota zvuči baš kao… – ne, nije ta stvar, smejem se, Krenem da pređem ulicu i predomislim se pa svratim da mu ostavim sitniš. U povratku će mi ruke biti pune, bolje je sada. Propustila sam semafor, čekam strpljivo, on završava melodiju, ljudi i automobili prolaze. Stupam na prelaz na zelenom, i on počne novu stvar. ‘When I was just a little girl…’ Smešim se slepo i ne vidim ništa! Zamisli, pokušavam da kažem nebu i automobilima, i radosti, ali reči padaju prazne, zatim polete, i ja za njima da ih ulovim. Lepršaju i ja ne gledam dok koračam, sada na drugoj strani, hodam sporo, jedva se mičem da ostanem u krugu zvuka do kraja, i pevam tiho, pevam srcem, nikad veća i nikad bolja. Que serra serra, whatever will be, will be…

2 thoughts on “This Just Happened to Me

  1. Прелеп текст, о песми и надањима која иза ње стоје (или леже) да и не причам

  2. Zanimljivo je da je Gabrijeli pesma i cela prica ostala u negativnom secanju, trauma takoreci. Nije bila dete tada, ali ljudi, narocito kad dolaze ovde sa velikim ocekivanjima, podetinje u najgorem smislu. Jedino sto zele je sigurnost i da ih neko zbrine. I lazi se prihvataju.

    A poruka je tako mocna, tesko joj je prigovoriti. So let’s sing 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s