Prvo suncano jutro posle mnogo oblacnih. Buducnost ce biti puna suncanih jutara, osecam. I oblacnih. Podelice buducnost medju sobom suncana i oblacna jutra. To je romanticno. Buducnost ce biti romanticna. Oduvek je tako. Bilo, jeste, i bice.
Advertisements
Ne znam kako se ovo uklapa u tekst, ali mi sam ga se setio dok sam čitao:
Svakoga dana mi stavljamo na vagu crne i bele kamenčiće. Kada nas mrzi da činimo male dobre stvari, nekako smatrajući da se to sitno ne računa, da nije dovoljno, ili prosto iz lenjosti i egoizma, mi ne nakupljamo bele kamenčiće. Kada olako podležemo sitnim lošim delima, nekako smatrajući da se to sitno ne računa, iz lenjosti i egoizma, mi nakupljamo crne kamenčiće. Unutrašnja vaga meri i sabira. Kada jednoga dana obolimo, padnemo u depresiju, krene nam naopako, mi se pitamo šta smo učinili, šta Bogu zgrešili. A to nas naš “minuli rad” sustiže: Nismo nakupili pozitivnoga, i nemamo unutrašnju snagu i potporu, nemamo zalihe, sadržaj. Suprotno tome, istim stavom i ponašanjem – otežali smo od zlehude ušteđevine.
Ako se ne uklapa, oprosti, još malo mamuran od noćas..
Srecna 2008-ma! Mamurluk ce proci 🙂
Nisam tako sta imala na umu, vec da su jutra sa svojim oblacima i suncem sasvim srecna. Harmonicna.
Ali slazem se, bez podrske nakupljenog dobrog materijala, i jos vise, sa istrosenim zalihama onog dobrog originalnog materijala, ljudi nemaju sanse za takav jedan harmonican put kroz vreme.
Treba se cuvati.