Jedna losa navika, dve lose navike, tri…

Nadjem se na stepenicama u jednom trznom centru u kraju pre par sati (silazim svojim nogama umesto da stojim i lupkam nestrpljivo prstima na pokretnom mehanizmu), zaneta u misli, podignem pogled, kad tamo negde na dnu pa jos malo udaljen, pribilizava se jedan muskarac koga uocim u svom vidnom polju, i u trenutku pre nego sto mi pogled krene dalje, on se nasmesi. Dok je moj mozak sklopio informaciju da mi se neko smesi, ja sam vec skrenula pogled. I nisam ga vise vratila. Osmehnula se nisam.
U sledecih nekoliko sekundi, jos uvek sledeci inerciju svog tela i misli koje su prethodile opazanju osmeha, sisla sam sa stepenica i skrenula desno, bez okretanja glave, icega, i odjednom – bam! Obori me spoznaja sta sam ucinila. Nasmesio mi se covek i ja sam ga kompletno ignorisala.
Ej, u ovom svetu otudjenja, nekomunikacije, propalih vrednosti i jos vecih propaliteta, beccenja bez ikakvog razloga, i ratova bez ikakvog raloga, naidje ljudsko bice, vidi nesto sto ga iz ko zna kog razloga inspirise na drugom ljudskom bicu, nasmesi se, i ono drugo ljudsko bice ni trepavicu ne pomeri vec okrene glavu i ode na drugu stranu.
Od toliko prilika za jaukanje nad svetom stvore se lose navike. Od losih navika se retko kada pobegne. U njima je kraj svega – dobrih navika, dobre volje, dobrih ljudi.
Izmedju dva koraka, i dva otkucaja srca, pomislila sam da se okrenem, potrcim za njim i izvinim se za takvu okorelost i dam mu ne jedan nego pet osmeha, pa neka radi sa njima sta hoce!
Nisam ni to uradila. A nekada bih, ili mi se tako cini. Odnesose me noge u cizmama u market, u marketu ni u koga nisam gledala, i evo me sada kuci, sama, razmisljam kako sam danas imala konkretnu priliku da svet ucinim boljim, i nisam.
Kako bih se ja osecala da se nekome nasmesim i da osoba okrene glavu, kao da ne postojim, kao da me ne-ma,  kao da ne postojim i nema me a sve je u tom osmehu – moja dobra volja, trenutna inspiracija, dobar rucak, ili latte, i sve to nije nista jer kad se nasmesis nekome oni moraju, ali zaista, zaista moraju da ti uzvrate osmehom jer to je to, osnovna materija medju ljudima, i stvar od koje se grade civilizacije, gradovi, deca, buducnost i sve sto se zove lepim… i sta sad?
Svaki sledeci osmeh postaje tezi, skuplji, glomazniji, treba ga raspakovati, prikaciti kako treba, posle ponovo pokupiti sve i ne ostaviti nista za sobom.
Osecam se i dalje lose, ali prekasno je. Najgore od svega je sto mi ovo nije prvi put. Nisam sigurna ni da ce mi biti poslednji. Jedna losa navika, dve lose navike, tri…

Advertisements

5 thoughts on “Jedna losa navika, dve lose navike, tri…

  1. Ne znam sta da vam kazem, sve je krenulo lose od tog trenutka kad sam skrenula u stranu i uskratila coveka za osmeh. Imam gripcinu k’o pobesneli kamion, jedva stojim, a ne vidim prakticno nista. I sve me boli.
    Ne isplati se biti losa, sve u svemu.

  2. Pa samo si covek:)) Kako bi se osecala da je neko tebi tako skrenuo pogled… pa, na primer, pomislila bi da je covek mozda imao los dan… da je u dubokim mislima…. da ima neku veliku brigu…. Naravno, osmeh i pogled i sve te male paznje mnogo znace i treba ih davati jer je to ono sto dan moze da ucini boljim, podnosljivijim, ponekad bas lepim. Na primer danas, na pokretnim stepenicama, kinem i covek koji se krece u suprotnom pravcu mi dobaci „bless you“. Bio je dovoljno glasan da je i nekoliko ljudi oko nas osetilo da treba da „nazdravi“. Silazim pokretnim stepenicama u metro a zamnom se cuje „bless you, bless you, bless…“. Instant osmeh, na svim licima. Ali, ljudi smo i nismo savrseni i ne mozemo bas svaki put biti na visini zadatka. Hocu da kazem, ne treba da se zbog toga osecas krivom ni lose, mada se dobrim ljudima to cesto tako lako desi.

    A evo ti pilula za osmeh:))

    Besplatni zagrljaji stigli su ovih dana i u Novi Sad.

  3. Ma jok, Sasha, ja bih pomislila da je nevaspitan! 🙂
    I baraba. I stosta jos.
    Pilulica je jako prijala, hvala. I ova tvoja pricica je lepa.
    Slazem se da sa strogim pogledima u sebe ume da se pretera, ali ovo moje gore je stvarno bilo bezveze. Mogla sam opet da ga pogledam i namesim se. Nije covek ni izgledao lose :))
    Uzas!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s