U julu

Brojna leta su prosla kroz ovaj grad a da ja nisam uspela da uhvatim na kom mestu se krije granica izmedju ‘celo leto je pred tobom, baby’ i ‘leto je skoro gotovo – tough luck, my ungrateful friend’. Mozda je nesposobnost u pitanju, ali uvek mi se cinilo da se ne trudim dovoljno. Potrositi leto na misice, je bio moj san oduvek. Ponekad pronadjem stare sezonske, ambijentalne tekstove, sto ih je vecina, od onih koji su vezani za vremenske prilike do muzike sa radija. Letnje price su uvek slicne. Moje dete je u Otavi u julu, i ja ne radim nista. Moje dete je u julu u Otavi i mene drzi egzistencijalna depresija uzrokovana zvanicnim ukazom da sam slobodna, i sramnom spoznajom da sloboda nije ono sto zelim. U julu moje dete je u Otavi, i nikad mi nije bilo gore. U julu u Otavi je moje dete i umesto da ja potrosim njega, jul potrosi mene. A u avgustu, jul je zavrsen i leto samo sto nije otislo u godove u stablima drveca, ali dete vise nije u Otavi, i meni je opet standardno lose. Da li cu ikada izaci iz kruga, pitala bih se tako ne jednom ni deset puta, dok hodam bez zurbe kroz grad. Volim da hodam bez zurbe kroz grad. Od svih aktivnosti u jednom gradu, najvise volim kad hodam bez zurbe. Siroke ulice su kao reka a sa rekama otice i gore djubre od tog sitnog mentalnog jada kojim teretim svoj emotivni sistem. Najlepse ideje dobijam dok hodam bez zurbe kroz grad. Ponekad se setim necega. Jednom je to bilo, kad mi je neko opisao kako me voli, i upotrebio reku kao metaforu. Siroka, mocna reka. Dunav, Misisipi, ili Amazon, na primer. Ima vode da traje zauvek. Hteo je da ostari voleci me, i racunao je da ce mu jedna takva reka – ja – trajati do kraja. Lepa ilustracija i stari slatkorecivi lisac. Posvadjali smo se nedugo zatim. Oko zenskog pitanja, cega drugog. Nismo mogli da se posvadjamo medju sobom, jer bih ga ja udavila i najmanjom pritokom. I te mirne, ravnicarske reke. Verujem da je izbegao na neku planinu ili slicnu uzvisinu posle toga. Tamo je pricao o pecinama, ili vrhu koji bode nebo u krsta, ko zna; ja sam vec bila daleko nizvodno. Nije mi vise zao. Od necega se mora umreti. Ljudi, ljubav..

U julu je moje dete u Otavi. U junu sam se bojala dolaska jos jednog jula. I u maju sam ga se vec pribojavala. Imam negde na telu duboki oziljak od julova. Kukavica kakva jesam, da sam mogla da pobegnem negde od jula ja bih to uradila vec oko 15. juna. Ali bas kao sto reka uvek plovi kuda treba da plovi jer joj je jasno da se ploviti mora i ona se oko toga zasto tako mora ne zamara, tako sam se i ja ulila u jul. Zmurila, i zapusila nos, istezala vrat, okretala glavu, ali ulila se.
I – za cudo jedno – nije bilo lose. Isla sam u setnje cesto. Uzivala u julu kao da je maj, ili nesto jos bolje. Negde sam izgubila krug. I znam da on to nije tako mislio ali ja sada razumem – ne znam otkud mi uopste krug, nisam nikada bila krug. Ej, reka.

Advertisements

2 thoughts on “U julu

  1. Lagano sam prosetala kroz misli tvoje. Prijala mi je julska setnja, jer mu se blizi kraj…do iduceg jula, a do tad, ko zna……setajmo.

  2. Drago mi je da ti je prijala setnja, zelena. Bas tako, ko zna sta ce doci sa sledecim julom, ili vec krajem ovog. Setajmo.

    Nisam trenutno u Torontu, pa gledam na sve sa drugog kompjutera, i stvarno je sve drugacije 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s