Kratak intervju sa Problemom

Procitala sam nedavno clanak u kome Rebecca Walker, cerka Alice Walker, otkriva da je Alice – legenda feminizma i socijalnog pokreta u Americi, crnkinja nagradjena Pulicerom, zena za koju mnogi veruju da im je spasila zivot ili ih bar inspirisala da ga sami spasavaju – bila katastrofalna majka. Rebecca ima oca belca, iz prvog medjurasnog braka u drzavi Mississippi, koji su njeni roditelji preziveli (smrtne pretnje, KKK i slicni shit) ali brak nije, i tako su, buduci progresivni, resili da dete po dve godine zivi naizmenicno sa svakim roditeljem. Sto je znacilo udobni njujorski milje sa ocem Jevrejinom i njegovom drugom zenom, ili kalifornijska boemstina sa siromasnima i besnima uz politicki angazovanu majku. Otac manje-vise, ali Alice je malu ostavljala samu da razvija svoju licnost i zivotne navike dok se ona bavila ukidanjem segragacije, obrazovanjem, glasackom svescu kod crnaca i narocito crnackih zena, pa kad je devojcica zatrudnila sa 14 godina ona se nije mnogo iznenadila i organizovala joj je abortus. Sledila je moto tadasnjeg feminizma da u debati Nature vs. Nurture zene gube, da se zena kao mentalitet stvara, da zena treba da ima izbora, i jos stosta.

Devojcica sada ima 38 godina, napisala je vec tri knjige na konto svoje slavne majke, zavrsila Yale u medjuvremenu, ima malog sina, i sa majkom nema nikakav kontakt ali joj je izasla poslednja knjiga u kojoj ona kobajagi pise o zanosu trudnoce a u stvari detaljno objasnjava (opet) kako je Alice Walker uzasna. I da su te matore feministkinje prakticno fasisti.

Well. Kakve su sve ideje prodate svetu otkad je zapoceo (i sta se u njihovo ime radilo), N. vs. N. spada u beli pirinac u mleku. Mozda ne bas zasladjen, ali mleko je prirodno slatko, i hranljivo. A i pirinac. Osim toga, debata je sasvim na mestu, samo malo zbrkana. Nije Nature vs. Nurture nego je Nature & Nurture. I za dobro i za lose, i kod svakoga je to drugacije. Evo, recimo Rebecca. Tesko je zakljuciti sta je kod nje odgovornije, Nature or Nurture. Da je Alice bila kardiolog i radila po 16 sati dnevno (sto je normalno radno vreme za jednog kardiologa), Rebecca bi se verovatno ponasala isto, samo ne bi mogla da danas o tome prodaje knjige nego bi se zalila svom terapeutu u striktnom poverenju, a da terapeut napise knjigu ona bi ga tuzila. Alice je vrlo moguce uzasna kao majka i kao seksualni objekat i kuvarica, i to je neoprostivo ali u krajnjoj liniji nebitno. Kako to da svet tako svikao na gadove – jer ako icega ima puno medju ljudima to je gadova – toliko mrzi feministkinje koje sam proglasava za gadove? Hm. Konkurencija je u pitanju dakle, ona ista koju stimulisu i cija zvezda sjaji u kruni ovog ekonomskog sistema. Ocrni druge gadove pa da od tebe kupuju tvoje gadosti.

Rebecca se izgleda nije jos dosetila, uprkos iskustvu iz rane mladosti, da je postati majka kompletno fool-proof: IQ od 50 je dovoljan. Mislila bi jedna normalna zena da kad shvatis da je najtupavija stvar na svetu zatrudneti, to sto je veliki broj majki u stvari fantasticno pozrtvovan i posvecen svojoj deci a svet je i dalje u shit-u, znaci da problem nije u majcinstvu kada zene nemaju vise mnogo izbora, nego negde mnogo dalje od njega, i pre njega, i bez njega, i… One koje nisu dobre majke ne mogu da proizvedu toliko gadova da opravdaju stanje stvari. Problem ne moze da bude ni u seksu, jer problem nikada nije u seksu. Znaci, problem treba traziti na drugom mestu. Problemu! Gde si? ‘Ajde, sto si takav, pokazi se!

Nece. Dobro, ulovicemo ga pre ili kasnije. U medjuvremenu, ostaje da svet mrzi feministkinje. Mrzi ih kad su majke, kad su ljubavnice, kad su uciteljice, narocito voli da ih mrzi kad su lezbejke, agresivne i ruzne, a ako nisu ruzne onda saceka da ostare, pa ih tada mrzi jos vise.
Okay, ako ih mrzi, mrzi ih. Ne moze se voleti na silu. Ali sta grupa zena moze zaista da ucini sto bi naskodilo stanju stvari?
Treba prvo osvetliti malo dvoriste u kome te zene zive. Na kratkoj uzici, kao i svako u ovom planetarnom dvoristu. Jer cim moras da jedes bar jednom dnevno, pijes vodu jos cesce i to vodu koja je cista, sklonis se od vremena i drugih bica sa zubima ili oruzjem, odspavas bar 5-6 sati, sto milom sto prinudom rodis jedan broj dece o kojima ces morati da brines u proseku 15 godina (po detetu), i sve to platis jer ne moze dzabe – jasno je da samo podizanje glave zahteva snagu jednog diva. Posto bilo koja sa spiska aktivnosti u prethodnoj recenici potrosi vecinu budnog vremena jedne ljudske individue, da bi zena postala feministkinja ona je morala da bude dovoljno besna. A-ha!, ovde cekaju feminist-haters. Jeste – besne, orgorcene zene – feministkinje su bas to! A da niste vi malo prazni u glavi, feminist-haters? Ne secate se sta je bes? Nerazredjeni, cisti bes – na nepravdu, nelojalnost, nejednakost, nepodobnost, nekomfornost… Niko ko je zadovoljan svojim zivotom, stanjem stvari u svojoj ulici ili po svetu, ne ulazi u neravnopravan politicki angazman, u kome osim sto ce biti vredjan i ponizavan moze i glavu da izgubi. U tome su svi ljudi jednaki samo se zene nisu cesto gurale ranije u prve redove.
Ali one hoce da kastriraju muskarce! Ima i takvih, kako da nema, koja desetina. Vecinom su bile silovane i zlostavljane na poprilicno uzasne nacine, ali ja licno verujem da im je to samo prazna prica. Sto ne smeta ostatku sveta da gaji kao kulturnu bastinu i stiti muskarce koji zensku decu prodaju, oduzimaju im prava na imovinu, razvod ili bilo kakvu individualnost, a neretko ih i kastriraju i osakacuju ritualno, i ima ih na milione takvih.
Ali sve zene koje mi poznajemo odbijaju da budu feministkinje! Kazu da su one napravile sve jos gorim. Neka odbijaju. Mnogo je dobra stvar imati slobodu izbora. Do nedavno to nije bio slucaj. A sto se tice gorih stvari – ako su stvari bile do sada kakve znamo da su bile, i feministkinje su ih za nekoliko decenija pokvarile (njih nekoliko hiljada), ja preporucujem da ih spalimo. Aj’te da ih spalimo! Izvucemo na gomilu, za kose, noge, ili tasne, pa da zavrsimo sa time i vratimo svet na ono kakav je bio.

Ti si bezobrazna. Ah, evo Problema! Sada cu ja malo sa njim da popricam pa cu nastaviti kasnije.

(Kasnije). Evo, ovako: Problem se ne krije od Resenja – objasnio mi je odmah na pocetku – ne, nikako, nije on neki bezvezan mali problem. Nema zasto da se krije, kaze, jer Resenja nema. On se krije jer ovih dana svi samo Problem pretresaju. Prosto bi voleo da mu se neko pojavi sa nekim pristojnim Resenjem da se bar malo zabavi. Stvar je dosta jednostavna. Ekonomija je u pitanju i njen glavni princip: Eksploatacija Eksploatacija Eskploatacija. Kaze da triple-E u stvari ima jedno stotinak imena ali ih je svela na ova tri, deluju joj vrlo aristokratski i simetricno. Parazitizam je jedini oblik ekonomije koji ljudi poznaju, rekao je Problem. Kad novorodjence sisa mleko svoje majke, to je neophodno ali ne moze da potraje, jer bi joj isisalo zivot, a njemu ne bi bilo dovoljno. On to ne zna, ali majka zna i zato u jednom trenutku nezno ali autoritativno kaze „dosta je bilo, malac, sada je vreme da odrastes“. Malac obicno samo predje sa majke na okolinu. Sume, tlo, voda, ugalj, jedni druge, Rebecca Alice-u…- ljudi sisaju krv i sokove svemu i svima, bez obzira na hranljivost, ili posledice. Sve zivotinje bi brstile po okolini sve dok imaju sta i na kraju poumirale. Ostati na parazitizmu kao ekonomskom principu kroz hiljade godina je robovanje infantilizmu, oko koga je u medjuvremenu stvorena civilizacija. Kojoj su se dodavali neprobojni zidovi, krokodili, topovi i administracije. He, he, he, – nasmejao se Problem samozadovoljno – idealni problem.
Svaka politicka, filozofska ili spiritualna ideologija koja je od ovoga odstupala je bila osudjena na propast. Ili prosto – smesna je. Pre ili kasnije dozivi metamorfozu i uskladi se sa vladajucim principom. Svi se vrate onome sto poznaju. Feminizam je samo jedan od mnogih u tom propalom drustvu. Buduci relativno inteligentni, ljudi te poraze vrlo duboko prezivljavaju, i raslojavaju se uglavnom po starosnim dobima u revolucionare i cinike, i jos poneke medju-elemente.
Ali zasto onda svet i dalje mrzi feministkinje! pitala sam, drzeci se teme. Pusti budale, – smrknuo se odjednom Problem.
Problemu! Ispustio je neki zvuk nalik na brundanje, i onda rekao mrzovoljno: To je problem namesto problema. Inferiorni problem, skorojevicki problem koji misli da moze da postane Problem. Privlaci paznju na sebe. Imponira masama tako sto u svakoj situaciji nadje kamen koji prvi baci, i kaze – ja sam vas problem. On je jedan od njih, govori im. Ljudi obozavaju takve probleme. I imaju ih mali milion. Ustao je naglo i pruzio mi ruku: Ajd’ u zdravlje.

Advertisements

5 thoughts on “Kratak intervju sa Problemom

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s