Instalacija

Na sajtu Njujorkera, u najnovijem broju, imaju audio podcast u kome Aleksandar Hemon cita pricu Bernarda Malamuda i razgovara o njoj sa njihovim editorom. Ovo je redovna rubrika u kojoj sadasnji autori koji objavljuju u Njujorkeru iskopaju iz njihove arhive pricu objavljenu unazad u nekoj proslosti, i pricaju o tom autoru i samoj prici. Aleksandar Hemon je izabrao pricu “ A Summer’s Reading“ od B. Malamuda, objavljenu u septembarskom broju magazina 1956. godine. On u uvodu kaze da je prvi put citao Malamuda kao tinejdzer u Sarajevu, i da ga je tek nedavno ponovo otkrio. Bernard Malamud je bio vrlo popularan 50-tih godina, ali je vremenom pao u zaborav. Pisao je o jevrejskim imigrantima u Njujorku, i zivotu koji je poznavao. Ms. Tiesman, fiction editor magazina, najavljuje Aleksandra Hemona kao jednog od njihovih autora kome je pre par meseci izasao novi roman.

Aleksandar (kome se ona obraca sa Sasha) ima topao, mekan glas, i govori engleski sa vrlo slabim naglaskom neodredivog porekla. On prvo objasnjava da junak price, George Stoyanovich, nije Jevrejin vec poreklom najverovatnije iz Srbije, Bosne ili Hrvatske, jer to je tipicno juznoslovensko ime i on ne tvrdi izricito da se ne javlja u drugim zemljama Istocne Evrope jer ne zna zasigurno, ali posle 50 godina objasnjava da iako su svi mislili da je Malamud iskljucivo koristio Jevreje za svoje likove, ovog puta nije. Dopada mi se kako ne namece svoje poznavanje materije, vec radije objasnjava ono sto zna kao pozadinu koja ce lakse uvesti u pricu. Pocinje da cita.

Dok slusam kako George Stoyanovich provodi dane besparice jednog davno proslog leta, odlazim na google da potrazim informacije o tom romanu Hemona. Medju prvim izborima je njegov sajt, .com. The Lazarus Project je predstavljen na sajtu kao mixed media projekat, sa uvodom u pricu koji objasnjava jedno nerazjasnjeno ubistvo nekog jadnika iz Istocne Evrope pocetkom 20-og veka u Americi. Stotinak godina kasnije jedan drugi lik, isto iz tog maglovitog i tragicnog dela Evrope, postaje opsednut njegovom pricom, i odlucuje da sledi njen trag, do Evrope i nazad, i gde god drugo bude vodila. U pozadini Sasha Hemon i dalje cita pricu Bernarda Malamuda o George-u Stoyanovichu. Sashin sajt je jedan crni zid prekriven bezbrojnim fotografijama, crno-belim, i kad se pritisne na pocetak, brzim putovanjem preko ekrana posetioc je doveden pred prvu fotografiju, koja istupa iz mnostva i zapocinje pricu. Tekst od par redova ispod ima hyperlink u jednoj reci ili frazi, koji vodi do sledece fotografije, sa novim tekstom i novim linkom. Istovremeno pocinje muzika, i odjednom sam zatecena, jer ne znam odakle ona dolazi. Iz Njujorkera, u kome Sasha cita onu pricu, ili sa njegovog sajta na kome ja citam njegovu pricu? Trenutak kasnije shvatam da nije iz NJujorkera, i to samo zato sto sam slusala i ranije te audio prezentacije. Shvatam odjednom i da sam posve neocekivano usla u zacarani svet. Nista u ovoj improvizovanoj instalaciji ne odaje prisustvo bilo koga drugog, nesklad ili skripu civilizacije. Ja sam ovde potpuno sama. Tek poneku rec cujem iz Sashinog citanja, ali njegov glas je u savrsenoj harmoniji sa muzikom i ritmom teksta koji ja citam, i fotografijama koje se smenjuju, kao da ga on meni cita. Obe price ko-egzistiraju simultano u tom periodu od nekoliko minuta, sa razmakom od pet decenija, nadovezuju se jedna na drugu, i slike iz Sashinog romana bi mogle da budu i slike iz zivota George-a Stoyanovicha, koji je ionako vec fiktivan karakter. I sam George bi mogao da bude jedan od karaktera iz Sashinog romana koji je isto fikcija. Ali njegov glas nije, i muzika je stvarna u mojim usima dok me fotografije vode gore, dole, levo, desno, i dijagonalno po sahovskoj tabli Lazarus Projekta, i ja sticem vrlo realan utisak da ono sto citam je u stvari ono sto Sasha govori, iako se tu i tamo pomene George. Pravi pravcati magicni nadrealizam. Fuzija fiktivnog i realnog u jedan intenzivan dozivljaj. Pripovedanje je prekrasan dar, i ako se Sasha doseti da na sajtu dopuni projekat svojim glasom mnogo ljudi ce u tome uzivati, ali ovo danas ostaje slucajem otkopano blago na koje sam samo ja naisla.

http://www.newyorker.com/online/2008/07/21/080721on_audio_hemon?xrail

http://www.aleksandarhemon.com/

2 thoughts on “Instalacija

  1. ивана, оваква Ваша прича није могла проћи ми незапажено обзиром на презимеми стојановић а посебно што се радња дешава на г.хемон-овом лазарус-у ( +отац ми се лазар звао).
    маестрално замршено приказана догађања у њујоркеру која помињете наравски да су ме ома на г.хемон-а сајт понуђени намамила и . . остах затечен не разлучујући где да подвучем црту стварности и умишљаја (што је мамљивост дела ауторова), док ми је она, уистину нестварна музика комплетирала осећај слуђености личне.
    хвала Вам на угођају .

  2. Oh, dragi Cece, bas mi je drago da si se upustio u tu malu avanturu! I Tijana je uradilo isto, avanturista kakav jeste, i dozivela potpuno istu stvar. Nisam bila sigurna da ce iskustvo moci da se ponovi kad je vec najavljeno kroz moju zapetljanu pricu gore. Ali dogadjaj je zaista tako neverovatan sam po sebi, i magican, i savrseno uskladjen od tako razlicitih a oept skladnih elemenata da izgleda ne podleze nikakvom drugom zakonu.
    Bas si me obradovao, i jako mi je drago za sludjenost i ceo ugodjaj.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s