Prevara na glavnoj ulici

Na ulici Yonge, koja prolazi i prolazi kroz sredinu grada, odmah tu pored nas, bila je jedna video radnja kraj koje sam prosla nebrojeno puta, i nikad nisam u nju usla. Ja verujem u podrzavanje malih biznisa i trgovaca u svom kraju, ali ne na ustrb svog komfora, bar kad je u pitanju iznajmljivanje filmova – treba se vratiti sledeceg dana, do odredjenog sata, i tako dalje, to mi prosto nije odgovaralo. Izgledalo je kao da su tu bili jako dugo, i to mi je bilo drago. Vrlo je tesko opstati na glavnoj ulici. I sve teze. Kad jednog dana spazim da zatvaraju biznis. Bas mi je bilo zao, iako je tesko reci zasto. Mozda su zatvarali jer hoce da se penzionisu, sele se na jug, da se bave slikanjem ili prave muziku – to sto meni uvek prvo padnu crne misli na pamet ne znaci da se drugim ljudima ne smesi ruzicasta buducnost. Svejedno, ako se izuzmu ekstremne okolnosti nasledstva ili nekog slicnog hira sudbine, vlasnici malih biznisa se u principu ne penzionisu. Oni izgaraju, otvaraju, zatvaraju, bore se i maltretiraju svoje podredjene i familiju do poslednjeg daha. Very Video nije bio generican – u izlogu su uvek imali klasicne filmove, engleske serije snimljene po klasicima literature, humoristicke serije sa kojima sam rasla, i zaista je bilo puno razloga zasto sam trebala da udjem bar da malo lutam okolo, ali valjda sam mislila da ako su bili tu do sada, trajace jos. Trajanje je prilazilo kraju -zatvarali su krajem meseca. Pisalo je na vratima da prodaju sve sto imaju unutra. I ja sam usla.

Izbor je bio dosta proredjen, pretpostavljam da su redovni posetioci kupili sve sto je vredelo. Ili se tako cinilo na prvi pogled. Kad sam prisla blize videla sam da imaju klasike kao ‘Casablanca’, ‘Roman Holiday’, ‘Great Gatsby’ i svasta jos za ispod $10 po disku. Bilo bi dobro da klinka otkrije vreme kvalitetnih scenarija, glume i produkcije u kojima se ne psuje, govori se dobar engleski i hipokrizija nije brend kojim se svi ponose, sto sve sada prolazi kao TV, i o cemu je ona vrlo dobro informisana iako to ne gleda kod kuce. Bas sam se obradovala takvom jednom spontanom programu uvodjenja klasika u nas zivot. Probrala sam to sto se naslo, i onda sam malo dodala raznolikosti, za sebe: jedan primerak nekog francuskog trilera sa Monicom Bellucci, i jos jedan francuski, sa nazivom ‘Tolerance’, oba sa ‘R’ rejtingom. U ovom drugom je glumio Ruper Everett, nasminkan, kostimiran, kao i svi oko njega, radilo se o moralnoj prici iz 18-og veka. Ni za jedan ni za drugi nisam cula ranije, ali jesam za kombo Jean de Florette/Manon of the Spring, koje sam i gledala ali ih se ne secam vise dobro, i bilo bi lepo pogledati ih tako jedan za drugim; oni sada spadaju u klasike savremenog filma. Kad sam prisla kasi racun je ispao preko 100 dolara. Nisam na to racunala, samo sam prolazila ulicom, ali setila sam se da zatvaraju radnju i neka im ti moji dolari pomognu u penziji, i posluze kao izvinjenje sto nisam usla ranije. Bas sam se ozarila bila takvom humanom razmenom dobara i vrednosti. Ljubazni sredovecni muskarac za kasom mi je objasnio o filmu ‘Tolerance’ da su ga oni distribuirali u Severnoj Americi, sto je objasnilo zasto imaju desetak primeraka a od ostalih jedva po jedan. Bas steta, tako angazovani ljudi koji su uvozili opskurne filmove evropske produkcije, ocito neuspesno, ali pokusaj je bio hvale vredan.

Prvo sam odgledala francuski triler. Nije bio ni los ni dobar, pre bi se reklo los sa izvesnim momentima atmosfere i nadobudnosti, sto je dobro, a to, ili nesto drugo, me je dalje inspirisalo na ideju za jednu igru  – anonimni ljudi bi slali jedni drugima film da ga odgledaju i svako bi se upisao negde na omotu gde je film bio pre nego sto ga posalje dalje, i posto nije dovoljno dobar da bi neko hteo da ga zadrzi za sebe, ni toliko los da se ljudi naljute sto im je neko nepoznat poslao takvo djubre, film bi, teoretski, obisao svet za koju godinu. Kad sam presla na deo ‘kako’ entuzijazam je spao drasticno; setila sam se da ja vec imam dovoljno neorganizovanih stvari koje cekaju. Ideje su jeftine.  

Posle tog nezapocetog eksperimenta sela sam da gledam ‘Tolerance’. Film se zove po glavnoj junakinji (nije Rupert), koja je mlada, socna, ciste duse i tena, i udata za ruznog bogatog aristokratu koji je dobrano stariji i od njene majke, za koju sam prvo mislila da mu je zena, a nisam shvatila da mu Tolerance nije cerka, ali srecom te je konfuzija dobila na novim dimenzijama sa novim karakterima, bojama kojih je izgleda u baroku bilo bar tri puta vise nego danas, i pojavom Ruperta, koji je mladoj Tolerance isporucen na poklon u sanduku. Iz sanduka je izasao smrdljiv, prljav, pocepan, neobrijan – Bozji covek. Neko divljanje, veranje po drvecu i slicno asketisanje je usledilo, da bi se odjednom Rupert predomislio i resio da testira cistotu i toleranciju junakinje kroz preobrazaj u dendija, sto je u ta vremena znacilo puno brokata, sminke, perika… jedan kompletan vizuelni trip ali tanak scenario, i sve to uz beskrajne gozbe na racun gastronomski naklonjenog domacina. Perverzije su postajale sve apsurdnije, kad je odjednom film stao. Prvo je doslo crnilo, i onda se disk vratio na pocetak, onaj gde kaze ‘play the movie’. Zinula sam – sta je ovo? – pritiskala dugmice na daljinskom, ustala pa pogledala kutiju filma, pogledala i iza televizora, pritisla na play pa forward-ovala, i nista. Pomislila sam u jednom trenutku da je mozda naziv filma sadrzao tajnu poruku tipa vrlo lose umetnicke instalacije – koliki bullshit cete tolerisati – ali mora da nije to. Stvar je bila u tome da nisam znala sta jeste. Film je prosto bio presecen na pola. Caput. Finito. Nema vise. Od onolikog eksesa sam se vec umorila bila, i bilo mi je svejedno u koje su se kostime presvukli u sledecoj sceni, a ni vazno da vidim kako se film zavrsio, ali ipak, to nije bilo u redu! Resila sam da odem sutra do video radnje i vratim taj osteceni dvd uprkos zvanicnoj polisi svakog zatvarajuceg biznisa – kupujes na sopstveni rizik.

Nisam otisla do par dana kasnije (postojao je dobar razlog zasto nisam kod njih ranije iznajmljivala filmove). Iako su imali jos par nedelja do kraja meseca i bilo je tamo jos uvek puno robe onog dana kad sam usla, vrata su bila zakljucana, police su stajale prazne i bilo je malo djubreta na podu. Ptice su odletele, na jug ili ko zna gde. Distribucija, film za koji nisam cula, crnilo polovine diska – zagonetka me je kopkala, osecala sam da ima tu neceg vise. I onda sam se setila da imam jos gomilu filmova kod kuce. Nisu valjda… Nisu sigurno.

Ne znam da li su, nisam jos nasla vremena da sednem sa klinkom i pogledam klasike. Osim sto sam juce ubacila ‘Jean de Florette/Manon’ u player. Kaze u uvodnoj spici ‘double feature’. ‘Jean’ je jako dobar film, kompleksan, ima vrhunske glumce, prica je bas probrala ljudske osobine da ih izlozi pod suncem juzne Francuske. I kad je trebala da krene ‘Manon’ – disk se vratio na pocetnu stranu. Opet sam pritiskala dugmice, pregledala kutiju, tresla je, odvajala noktima, gledala i tragala, ali Manon nije bila tu. Prevarili su me, prosto, obicno, svakodnevno, kao sto trgovci, neki, varaju ljude od pocetka trgovanja. Pomalo mi je bilo smesno, pomalo tuzno. Testiram sopstveni karakter – necu da se nerviram. Prevara na glavnoj ulici, sta da se radi. Ako su i ‘Casablancu’ isekli, ‘Roman Holiday“ prodali, naci cu ih negde drugo; ideja da klinka upozna klasike je svejedno dobra. A i ja ih nisam dugo gledala. Ali strasne su te kutije u kojima came ljudski karakteri kao kolonije onih gamizavih iskonskih strahova koji su lepili mitove k’o postere po istoriji i pergamentu, i posle tako dugog vremena su kao i Rupert iz sanduka – prljavi, smrdljivi, neprepoznatljivi, istekao im je rok…prljavi.

6 thoughts on “Prevara na glavnoj ulici

  1. Možda su jednostavno oštećeni diskovi. Pogotovo ako su ih pre toga iznajmljivali, to je lako moguće. Imam par primeraka koji su kupljeni kod distribuera, pogledani 2x na kućnom plejeru i sad preskaču delove filma i blokiraju… Kontam da će sledeći put odbiti da se pokrenu…

  2. Ovi su bili prodati kao novi. Bilo je i koriscenih diskova na prodaju, ali njima se videlo bilo na omotu da su korisceni. Ne znam ni da li je ‘Manon’ mogla da bude na istom disku kao i ‘Jean’, svaki film je oko dva sata. Moguce je da je tako neka sitnija prevara bila u pitanju – podmetanje koriscenih diskova za nove. Ima trgovackog smisla, pretpostavljam. Business as usual.

  3. Eh…….vidi se da nisi dugo bila u Srbiji. Ovde to tak` normalna stvar, desilo mi se x puta…..ali nije svugde Srbija pa narod ocekuje da mu se to nece desiti, ali eto, desilo se, nazalost.

  4. Ovo nisam ocekivala, ali sto se prevara tice, ima ih i ovde puno, jako puno. Uglavnom se ne bave tako sitnim, ali kako ko, ocito. Uvek se potrudim da zaboravim sto pre. Tesko pada, grize, ali najlepse je kad se pocisti iz sistema. Svako u svom djubretu, tako se ja trudim da na to gledam.

  5. Znaš, možda ćeš mi dozvoliti ovu digresiju, ja sve tvoje tekstove ostavljam za kraj….kad sve pregledam ostalo. Neće drugi da se ljute. K’o onu cherry čokoladnu bombonu iz bombonijere, k’o okrajak od hrskavog hleba, k’o…tako nešto. I uopšte nekad nemam želju da komentarišem. Da ne smetam tekstovima. Eto.

  6. Drago mi je za ritual i zadovoljstvo. I nema veze za komentare. Ja bih svoje sopstvene najradije izbrisala najcesce.
    Hvala puno na digresiji.

    Ne stizem ovih dana, ni da pisem ni da citam. Zanimljivo je kako sam razmisljala pre neki dan – svratila sam bila leteci i procitala nesto kod tebe, sa namerom da se vratim i citam kako treba, i po redu – o tome kako se lepo vide i pismenost i zrelost, i kad neko poseduje taj fin sklop vestine i talenta, ja jako volim kad se oslobodi pritiska da bude najpametniji, najseksepilniji, naj… i predje na obicne stvari, jednostavne slike, intimna raspolozenja, nevazan svet jednog popodnevnog izlaska… i sve kaze. Sve!
    A nisam ostavila komentar, mislila sam, vraticu se, a ko zna sta bih tada rekla.
    Dobro je da smo tu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s