Dobra imena dobro stoje

Naisla sam na jedan naslov nedavno koji je kao muzika. Medicine for Melancholy. Nazvali su tako jedan film, neki mali, nepretenciozan, za koji cak kazu da je dobar. Ako je neko nasao u sebi vise poezije od samog naslova i to smestio u film, vredelo bi ga pogledati, jos ovog trenutka, sto hitnije – ali nisam ubedjena. A opet, neko ko se ovoga setio… Pa i na jeziku je kao muzika. I to je potpuno netacno – koristi samo usne i zube. Jezik miruje unutra, kao dobro sakriveni svedok. I opet greska – on samo cuti. Ovo je uigrani bend: jezik, usne i zubi. Ko bi rekao da muzicari tako razlicitih stilova mogu da odsviraju tako nesto. Sve reci svih pesama sveta. I to tako dobro. Malo mesa, kostiju i pljuvacke. Umetnost je malo mesa, kostiju i pljuvacke.  I sve metamorfoze izmedju.

I u naslovu je greska – ne verujem da neko ko ima jednu takvu zeli zaista da se izleci. Ja sigurno ne. Melanholija je kao spustanje glave na jastuk koji jos uvek ima tvoj oblik od prethodne noci.  Iz melanholije ustanes, izadjes iz kuce, nasmesis se drugim ljudima, popricas, pribelezis slike, klimas glavom, pozdravis se, i vratis joj se na kraju dana. Prisna je. Od nje nikad nije hladno. Ona traje i kad sve drugo prodje. Ima i jednu finu erotsku crtu, odraslu. Neobicne izbore ne treba objasnjavati.

3 thoughts on “Dobra imena dobro stoje

  1. Меланхолија је, ако се добро сећам давне гимназијске психологије, једна од четири врсте темперамента (остале су колерик, сангвиник и ?) а у преводу са грчког значи ‘црна крв’.. Добро ми је познато то о чему пишете – враћање на крају дана. У себе, подаље и од најмилијих. Нисам само докучио за све ове године да ли се са тиме рађамо, или смо је сами одабрали негде у почетку, или нам је пак неко или нешто усадио. Хоћу да верујем да није у питању себичност, то не бих волео, јер би онда та фина еротска црта коју помињете била нарцисоидност. Мислим да није то. Већ нека туга.

  2. Ta cetvrta je flegmatik. I ja sam njega uvek zaboravljala, valjda zasto sto sa njime najmanje imam zajednickog.
    Ne znam ni ja o koeficijentu izmedju urodjenog i stecenog. Verovatno je kod nekih ljudi dosta jasno definisano na samom pocetku i nepromenjivo, ali kod vecine, iz raznih elemenata, istaci ce se oni koji se nadju dovoljno cesto u nekim periodima zivota, uz obilatu asistenciju okolnosti. Znam da sam puno razmisljala o toj maloj Ivani koja je izgleda bila puno drugacija od ove trenutne. Po pricama odraslih, dosta nespojivo. Ali ono sto pamtim su obzervacije i kapiranje sveta, bas jasnu svest izmedju pravog i pogresnog, i kad se sa time dovoljno puta susretnes melanholija je verovatno pravo olaksanje. Kao utociste (i kazna istovremeno). Ona ipak ima izvesnu melodiju u sebi. Pa i tu erotiku. Krece se u drugacijoj ravni. I ne iskljucuje radost i lepotu, naprotiv. Rekla bih da ih daleko vise ceni. Ali priznajem da se ponekad pitam da li bi u nekim okolnostima ta mala izasla ponovo odnekud.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s