Život u centru

Kažu da svoje odluke za sledeću godinu ili ceo život treba zapisati. To rade uspešni ljudi. Definicije uspešnih spadaju među najtraženije definicije u ovom delu sveta. Saveti uspešnih su naročito na ceni, a tajne uspeha su uf! Zanimljivo je da se niko tako lako ne oslobađa svojih tajni kao uspešni ljudi. Valjda je biti na vrhu toliko moćan osećaj da odobrovolji i tako kompetitivne tipove pa oni velikodušno dele. A verovatno ima i toga da, uz sve otkrivene tajne i podeljene savete, uspeh traži i nešto više od svakoga. To ostaje između uspeha i pojedinca, tête-à-tête. Svejedno, meni se ideja dopada. Ako zapišem pa se vratim posle nekog vremena da pogledam, postidelo bi me da nisam ni probala. Na mom primeru se jasno vidi da se uspeh bavi prevarom, ili kroćenjem, pojedinca. Komplikovane stvari, te igra mačke i miša sa sobom. Ko je mačka a ko miš… – slobodno se zagledajte u sebe.

Ja ću probati sledeće u 2014.:

Počeću opet da učim francuski.

Promeniću posao.

Završiću jedan od započetih projekata.

Lista deluje skromno. To mi je po volji, jedino što skromnost nema veze sa time. Neke od ovih tačaka će imati veliki uticaj na moj život, ali verujem da će ga svaka učiniti boljim.

Ovo neće biti jedine odluke koje ću doneti u Novoj godini, i na njih će otići puno truda, ali ja ih se ne bojim, ni odluka ni uloženog truda. Trudim se puno stalno, i odluke donosim svakodnevno. I am an old hand at life’s game. Malo oklevam oko tako otvorenog istupanja  da želim bolji život. U svetu u kome se dešava sve što se dešava, biti zahvalna za ono što imaš je jedna od najvećih mudrosti, dok je priča o boljem životu pouzdani simptom nezrelosti. Dobar život kao test malih želja i test karaktera, je ono što me interesuje. Sagledati posledice svojih izbora i postupaka kao merilo dobrog života, i to me interesuje.  Hoću da kažem da sve više hvatam sebe da živim na periferiji sopstvenog života. To je možda neizbežno u uslovima savremenog sveta, ili sveta uopšte, gde okretanje točkova zahteva bezbroj anonimnih trudbenika, i vremenom se ta bezličnost preseli i u naše živote. Zato što se umorimo, zato što odustanemo, istisnu nas okolnosti…  I mada ima nekih prednosti na periferiji – život je jeftiniji, na primer – rekla bih da je i dalje krajnje revolucionarno preseliti se u centar.
To bi bila ambiciozna četvrta tačka:

Preseliti se.

7 thoughts on “Život u centru

  1. Jedina doneta odluka (evo pišem je pa dobija legitimetet): okretaću točkove po periferiji, Beograda, biciklističke, Bgd-Avala-Ralja-Mladenovac-Topola-Aranđelovac-Lazarevac-Ub-Obrenovac-Bgd, oko 220km, za jedan dan. Naučio sam da jedino odluke koje ne uključuju druge ljude imaju šansu.

  2. Da nazdravimo u ime odluka, velikih i malih i njihovog ostvarenja 🙂 Tražiti bolji život ne znači i ne biti zahvalan za ono što imaš. Před nas je stavljen zadatak da stalno napredujemo, razvijamo se. Jako to ne činimo dobrovoljno, život nas natera, jer Bog ili Kosmos ili šta već ne trpi stagnaciju. Dakle, birajmo, bolje no da budeme birani 🙂 . Srećno u svim ostvarenjima 🙂 .

  3. U pravu si, horhe. Jedino takve i mozemo da donosimo. Ostalo je pitanje pregovora, organizacije i drugih opcija. Srecno sa odlukom. Za to treba puno volje i izdrzivosti.

    Lepo sazeto, PB. Trcati malo ispred je dobra pozicija. Mada se moramo snalaziti bilo gde da se nadjemo u trci. I sporo napredovanje je okay.
    Srecno i tebi 🙂

  4. Ауфф, Хорхе, ала је то тура – тих 220 км не бих успео у једном дану да пређем ни да ме укључе на 220 волти, све и да сам донесем одлуку. Свака част 🙂

    ПБ, ја данас донео одлуку да се уназадим: купио бежичног миша, рука се више не истеже унапред и не боли, срећан ко куче.

    А ти, Ивано, ако испуниш макар само оно прво зацртано, била би озбиљан кандидат за дипломату у овој овде банана држави, пошто слабо стоје са тај француски 🙂 .. ал’ полако с ту селидбу, веома главоболна активност, веруј ми.

    Изрека каже: 3х селиш = 1 х гориш а ја селио 6 х у 8 година, истина је жива. Најгоре је било када смо живели у центру (кроз прозор гледали Атеље 212): наша зграда и пратеће инсталације из 1942-ге, станари у завери као у филмовима Поланског. Ташмајдан био на пишомет, али чик ти пусти тада ситну децу да трчкају по трави и да газе по кучећим гованцима.. и тако, скрасисмо се после свега у савском блоку – где су станари као из романа Буковског, а поодрасла деца шизе од чопора кучића 🙂

  5. Gorane, ta diplomatska pozicija bi mogla pod drugu tacku – promena posla. Vidi kako se sve fino uklapa, a da ja nisam nista uradila 🙂

    Za selidbu ti verujem. Mi smo ovde dugo, klinka se ovde rodila. Zato se valjda nakupilo toliko svega. Treba to pobacati i putovati kroz zivot lako.
    Tvoja iskustva sa stanarima bi poterala na selidbu i manje odlucne. Mi ovde imamo Dzoa, koji je dovoljan razlog da nikud ne mrdamo, ali sve ima svoje vreme. Promena pristize i sama, i ja bih da je docekam na nogama.
    Ali radije razmisljam o selidbi u prenosnom smislu. Dobro je kao vezba 🙂

  6. Hvala 🙂
    Razmisljala danas o predstojecoj godini (klinka treba da krene na fakultet) i pitala se sta su mi uopste trebale ove odluke kad ce godina biti prepuna odluka, ali to je valjda afirmacija sopstvenog prisustva i vaznosti. Vazno je uraditi i za sebe. Sreca ce biti prilicno neophodna 🙂

    Uzvracen pozdrav,

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s