Ko se jos seca Laure

U slici su se kvadrati skupili na dnu, u sredini je visila prazna ljuljaska, i srecom te se slikar setio da stavi malo crvene. Videla sam da je u pitanju dvoriste. I da su kuce oko dvorista siromasne. Deca su se krila iza vrata i prozora, i svi su sedeli unutra a napolju je zalazak sunca bio topao, zlatan i crven. Laura, rekla sam, tako lep dan, sirok otvoreni prostor na kome ceka ljuljaska, sunce se pakuje za danas, a ja sam tek sada izasla iz kuce. I ja, odgovorila je Laura. U slici – ja ovde stanujem. Vidis ovu visoku zgradu, tamne prozore i zatvorena vrata? Tu ja zivim.
Laura i ja smo sporim koracima presle na drugu stranu galerije. U prolazu kraj drugih platna uocile smo da vise nisu izgledala tako lepa kao u prvom krugu. Priznale smo jedna drugoj da se nesto desilo. Pomalo zbunjene, bilo nam je neprijatno jer je umetnik bio prisutan, pogledale smo kroz prozor. Napolju je pao mrak, u galeriji iza nas je pao tanjir. Jedan kreker se kao tocak dokotrljao do nasih stopala, i za njim je trcao kelner. Preskocile smo ih zajedno, i nastavile s pricom.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s