Bankarski racun i metarski sistem

Intimno na ‘ti’ sa sobom, verujem da sam uvek imala realnu predstavu o svojim sposobnostima. Izuzev perioda kad sam izigravala glupacu. Da sam bila uspesna glupaca sada bi se time ponosila, pretpostavljam, ali nije mi islo. Ja sam se sa tom glupacom namucila nevidjeno. Sticajem okolnosti, ili prirodnim otporom, sam u tom istom periodu dobijala desetke na fakultetu, pa je to mozda trebala da bude mala osveta pametnice, ali ja to nisam tada dozivljavala kao uspeh, pa ko zna, mozda sam ipak bila glupaca po zasluzi. Ono sto vrlo jasno pamtim iz tog perioda je da mi je sve bilo mutno. I da sam odahnula kad sam iz te kostimirane drame izasla.

Prirodno bistra, sumnjicava prema etabliranim i narocito monumentalnim dostignucima koja se guraju u lice, i naivna po svakom drugom pitanju, sve moje sposobnosti i urodjeni talenti putuju kroz zivot sa otvorenom konzervom gamizucih crva. Moglo je sve to i gore, pretpostavljam. Recimo, da je konzerva u stvari portal kroz koji neprekidno nailaze dinosaurusi, gladni kao ale i veliki kao godzila, i… – ne znam mnogo o tome, nista provereno u svakom slucaju, ali mora da se redovno desava ljudima; svet je pun jadnika. U poredjenju, crvici sumnje su golicava, pitoma zivina.

Uz njihovu pomoc, uvidjam (ne po prvi put) da sam mediokritet. Ovde se strogo drzim definicije te reci, ne njenog kulturnog znacenja. Kako su ljudi vecinom mediokriteti (velikom vecinom), i to svojstvo nikome ne daje paralizu udova niti se od njega umire, a nije ni zarazno, ne vidim zasto jedna pristojna rec tako fine zvucnosti vuce takav tezak balast. No, meni ne smeta. Ni sto joj je znacenje negativno, ni sto sam sama mediokritet. I da nisam mediokritet, i to bi bilo okay; bilo manje od mediokriteta ili vise od mediokriteta. Mozda bi mi smetalo da hiljadu ljudi skace oko mene u krugu i vice ‘Ti si mediokritet!’ ali najverovatnije je da bi mi tu najvise smetala buka a i hiljadu ljudi na malom odstojanju bi me bacilo u kompletnu paniku, pa bih verovatno pozvala policiju, koja bi im dala restraining order, i tako bih se oslobodila te muke. Ono sto me zamara je neprekidna samo-evaluacija. Ne sposobnosti, vec osecaja ‘pravosti’.

Taj osecaj se, kao i vecina osecaja, ne da prevariti, ali ja, kao i vecina ljudi, to stalno pokusavam. Ne malicioznom manipulacijom (koja bi na takav jedan pokusaj bila bas protracena) vec idejama i entuzijazmom. To je izvor jedne komplikovane zavrzlame i mnogih problema za mene.

Pretpostavljam da se osecaj ‘pravosti’ kalibrise negde u ranoj mladosti. Ne znam cime. Potencijalno, (i ovo je jedna kompletno out-there metoda nagadjanja) taj osecaj je bankovni racun na prirodne sposobnosti i ustrojstvo pojedinca. Neki su izmislili i ime za to: bullshit-o-metre. Sprava za merenje bullshit-a i stedna knjizica? Ivana, please.
Ne tvrdim da sam u pravu, ali ‘pravost’ je jako usko vezana za sposobnosti i sve krivosti. Otud bankovni racun i metarski sistem u istoj ravni, ali na suprotnim polovima.
Dalje:

– nastavicu kad budem opet raspolozena –

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s