Gig

Idem sutra na poslovni put, a jos se nisam oporavila od onog prethodnog. 
Guzve na aerodromu u ranu zoru radnim danom. Beskrajne povorke salesmen-a sa kofercicima punim poslovnih tajni. Lazno opusteni poslovni milje Kalifornije. Imitacije kolonijalne meksicke arhitekture. Duge voznje po praznim, golim brdima – ne znam sta ona imitiraju. Sastanci duzi od polarnih noci za koje sam mislila da su postojali samo u komunistickoj mitologiji. Mladi menadzer sa jakom cetvrtastom bradom koji je podigao noge na sto. Noge su bile u imitaciji kaubojskih cizama. Neopravdano pametni ljudi satima smisljaju kako ce neopravdano napraviti gomilu para. Oni vec jako dobro zaradjuju. Hotelska soba besprekorno prakticna, cista i ruzna me je uplasila. U kupatilu, u sirokom ogledalu gledala sam sebe dok se tusiram i sedim na solji, perem zube, i ucinilo mi se da je sve okay. 
Bliske su mi bile ptice, i okean. I tri Ruskinje koje su radile u laboratoriji.
Jedna medju njima u slobodno vreme ima svoje pozoriste. Deci ruskih imigranata, i odraslima, predstavlja poeziju i dramu ruskih klasika. Kostime, pomagala, sve natrpa u auto i vozi od jednog gig-a do drugog. To sam i ja mislila – pa da, ovo je samo gig.

Advertisements

Tamo

Ovo nije nostalgija; ovo jos uvek postoji. I nikada nije pripadalo meni. Bila je to u pitanju jedna narocita privilegija. Po njoj sam mogla da udjem u svet drugih ljudi, prisustvujem dok zive svoje zivote, i zavolim ih. Nisam morala, nije bilo neophodno, niko mi nije trazio, i ja, kao ni druga deca, nisam posedovala apsolutno nikakve korisne vestine u tom dobu, ali sam umela bezrezervno da volim. Mozda su me zbog toga pustili unutra.

                                                Makedonija 1

                                                    Makedonija 2

                                                    Makedonija 3

Ovde (7)

Disati                          
                                                 Jesti                                                     
             Kupovati novine
                                                                                               Traziti uputstva
Plakati
                       Voditi ljubav ili nesto nalik
                                                                                                                     Ljutiti se                      
Moliti             
                                                       Promovisati sebe ili neku slicnu laz
                                                                                    Davati uputstva
          Biti srecna
Ili tuzna
                                           Potraziti WC                                                                                  
                                                                      Skloniti se od kise                  
Piti caj
                                   Uplasiti se
                                                                                                                 Bacati djubre
Pronaci pravu rec

                                                  

                                                  Kako je to na stranom jeziku?

 

Uzbudljivo                                                                                                                  Ponizavajuce
                          Smesno
                                                 Glupo
 Dosadi
                                                                                      Zastrasujuce
                                          Stidljivo
                 Fantasticno
                                                                                                               Neosetno
Zamorno
                                                Korak u mrak
                                                                                 Dva koraka u mrak
               Neadekvatno
                                                                                                                   Izludjujuce
Iznemoglo
                                                                      Lepo
                                                                                             Nemoguce
Gore
                           Bolje
                                                      Nedovoljno
                                                                                                             Prazno
          Previse
                                                                                        Nekompletno
Konfuzno
                                                                                                                                       Usamljeno
               Pretenciozno
                                                     Cutljivo
                                  Progutano
Lako

Nezavrseno

Prosle nedelje sam na jednom profesionalnom seminaru dozivela manji emotivni meltdown. Ima mnogo razloga za to ali da ne razvodnim pricu svescu ih na dva. Rec je bila o pravilima, predlozima i propisima koje drzavna administracija uvodi i koji se ticu ekologije i slicnih sfera. Prezentacija kao i komentari prisutnih su bili unisoni: jadni mi, i koliko ce to da kosta!? Eh. Da ne postoje ogranicenja – kao sto u duzim periodima od pocetka industrijalizacije nisu – industrija ne samo da ce ispustati kojekakve uzase u okolis vec ce i ljude pumpati otrovom. (Ali ne onim koji instantno ubija, to je vazna disktinkcija.)
To me je samo nacelo. A dovrsila sam sama sebe. Kad sam pred kraj sabrala, slozila i rasirila sliku na stolu ispred: to sto birokratija uvodi pravila i propise nema zaista mnogo veze sa ekologijom i zastitom sto ljudi sto biosfere. Ne, zaista nema. Birokratija je prosto nasla jos jedan nacin ubiranja poreza, i ovaj ce joj se visoko isplatiti, jer – kostace puno. Svaki potez i komad papira u komplikovanim transakcijama po novim pravilima ce kostati enormne sume. Ta ista pravila i propisi po jeftinoj ceni ne bi bili vredni truda administracije, iako bi podjednako dobro sluzili ekologiji. Bili su u pravu oni s pocetka kad su zajaukali tamo gde ih boli, oko para. Zasluzili su jedni druge, rekla bih, i dobro se razumeju, industrija i administracija. Industrija ce naplatiti svoje troskove svojim musterijama, koji ce dalje naplatiti svojim, i tako ce se industrija i administracija na kraju sresti na istom mestu i kod svog omiljenog izvora – pojedinca.

Juce sam dobila obavestenje od menadzmenta kompleksa u kome zivimo a u vezi djubreta. Grad tj. administracija na gradskom nivou uvodi nove propise. Svakome su odredili koliko bi djubreta trebali da proizvode i ako predju tu meru, naplatice im se. To ce stimulisati ljude da manje bacaju a vise recikliraju, smanjice pritisak na okolinu i svima ce biti bolje, rekli su birokrate. Menadzment je to objasnio malo konkretnije: ako ne smanjite djubre troskovi ce vam povecati stanarine. Kao sto i svi drugi troskovi uvek povecaju stanarine. I sada nailazi melting point: po strucnoj proceni administracije i novim propisima, mi konkretno u ovoj ulici proizvodimo 75% vise djubreta nego sto bi smeli. Bad, bad people. Prostom kalkulacijom – nivo djubreta po glavi je namerno postavljen na nedostizan nivo. Grad je na ivici bankrotstva, i sve opcije za izvlacenje para iz stanovnistva se kreativno prevrcu i cede do maksimuma. Osim toga, nikome ne moze da skodi malo vise recikliranja.

Koliko meltdown-a jedna obicna zena moze da podnese, zaista? Ne mnogo?
Pogresno. Postoji industrija – i to ne jedna – koja opstaje i profitira samo od meltdown-a. Farmaceutska, izdavacka, inspirativna, religijska, distribucija alkoholnih pica, distribucija oruzja sto legalnog sto ilegalnog, i tako dalje. Pojedinac, kao i morska alga, u svom tavorenju izmedju fotosinteze, metabolizma, i varenja, je najprofitabilnija masina ikada izmisljena. Bez vecih remonta trajace nekih 70-tak godina, i u tom periodu bukvalno svaki deo, od prednjeg mozga do noktiju na nogama ce verno sluziti industrijama i administracijama. Perpetual dream harvest.

Izmedju ova dva meltdown-a, moja klinka je izjavila da joj se uopste ne dopada da bude neko – pribelezena u drzavne knjige – i da zeli da bude niko. Slobodna, niko za nju da ne zna, ide kud hoce i radi sta zeli. Tu sam joj objasnila maticnu knjigu rodjenih, pasos i zdravstvenu knjizicu. Hm. Pa sam joj onda objasnila sta je drzava, tj. otkud drzavi pare. Oh! Pa to tako ne moze! pobunila se. Ako im mi dajemo pare onda ne mogu oni da nam odredjuju sta i kako. To se zove smrt svake dobre ideje, ljubavi, objasnila sam. Zivimo po mrtvim idejama, koje su sada vostane figure, ne narocito slicne originalu. Kao Madame Tussaud, samo daleko gore. Uh.

To nije bio kraj, ali ni ja nisam na kraju, jos.

Banksy

Bansky

Nije bilo prvi put ali iznenadjenje uspe uvek: stigne posiljka, nema povoda, ne znam sta je unutra (iako znam ko je posiljaoc) i rastrgnem omot nestrpljiva da vidim sta krije. Oh, kakvo je to zadovoljstvo! Kao mali zivi svet cuda isporucen meni licno da mu se cudim i sa njime cuda cinim, i…i uvek me podseti kako je sreca my favourite state of mind s dobrim razlogom.
Takvom jednom prilikom stigao mi je bio Banksy. Posto obicno nema nikoga da me slika, ja cim povratim dah i glas zovem Tijanu i slijem sve u telefon. Ona se raduje, ja se jos sakupljam od ushicenja i iznenadjenja, i tako nasi zemaljski dani dobiju malo nadzemaljskog sharma s vremena na vreme.

Za Banksy-ja nisam znala prethodno. Odmah sam sela i procitala sve, pregledala detaljno i onda jos jednom.
Od tada sam citala i o njemu. Kritikuju ga puno, zameraju, podsmevaju cak. Pitam se tako ponekad da li neko samo pomisli na trenutak, na ste srca, koji je to osecaj kad shvatis da uopste mozes da govoris. Od cuda u Univerzumu do psovke. Ko bi pomislio da je to uopste moguce. Ja ne bih, nikada, da ne prisustvujem svakodnevno. I jos se nisam navikla.
No, evo ovde malo vise o njemu: http://www.banksy.co.uk/

Banksy je grafiti artist u Londonu, koji nastupa krisom (to nije bezopasna aktivnost ali je to deo njegovog stava) i dostigao je kultni status. Sto u svetu umetnosti znaci da se za njegove radove placaju visoke sume. U knjizi koju sada posedujem, fotografije pokazuju da on ume da crta – sto vec u uvodu sam objasnjava kao neophodnu kvalifikaciju za ‘umetnika’ – da ima duha, i da zeli da menja svet. Sve mu se to moze oprostiti.

L.C.

I am falling for Leonard again
Like blanket over land
tucked in from the rain
and thunder

In a moment of despair once
a moratorium on love songs was issued
Until a few dozen dissolved
in the drinking fountains
of large cities
there will be no more love songs!
‘Drink!’ shouted a woman
looking like my mother
in the year preceding her death
Wearing her hair down
her lips and her hips young
she posed
with a steaming espresso
and bikini-clad
If I had introduced her to Leonard
he would have pawned his heart
A poet’s heart for my mother
But what of that – she is long gone
and now this heart not mine
keeps falling in and out of love
instead of her

When I fell in love with Leonard the first time
I slept with a skinny boy who shaved my head
He never knew that the madness of tea and oranges
was printed all over my white
cotton dress with small flowers

Years ran before
I stumbled upon some courage again
I featured Leonard in a story then
and paid him a visit
I remember, standing in the kitchen
he commanded my attention with his voice

Once, he said
there was a time when young men and boys
had names like strongmen and heroes
They didn’t trust history
and so they fell in love
That was how young girls and women
would remember them

At Leonard’s that night
Loneliness curled above lit candles
and vanished
Misery ran after – an abandoned bride
Audacity stayed
As a companion, he said
To lend a hand
when I find myself again
going through record crates and
randomly opened books
in search of someone to love

Greska

I jutros je bilo suncano i hladno, ali smo tek na ulici videle da je opet pao sneg. Ne puno. Samo je prekrio ulice i vec stari sneg koji naizmenicno mrzne i topi se unazad par nedelja. Bilo je neceg pomerenog iz normalnosti u toj slici. Svetlost je sada drugacija nego pre mesec-dva, bljestavija, vise vatre silazi od Sunca. Pod njom tako zaslepljujucom sneg je svetlucao ali se nije topio. Tanak sloj cvrsto upakovane zime pod nogama je izgledao podjednako iznenadjen da je tu kao i svetlost koja je udarala i bacala se zapaljeno sa neba, ali nista. Oboje su bili zarobljeni u svojim elementima, na prelazu sezona. Sve u svemu, bio je to jedan neocekivani susret kome smo prisustvovale.
Kao da to nije bilo dovoljno, prevarile su me oci u jednom trenutku, zafokusirale se pogresno sta li, i izgledala je odjednom ta siroka tanka belina kao pokrov od latica opalih sa procvetalog drveca. Ali najozbiljnije. Dokle pogled doseze sve se belilo od opalih cvetova jabuke ili tako nekog voca bez kapi ruzicastog. Blistavo belo, mekano i nemoguce. Usle smo bile greskom u Raj, to je bilo to.