Početak i prave linije

Poslednjh meseci upala sam u trenutno globalno najprepoznatljivi koncept: startup. Samo dok sam povremeno čitala prethodno o košnicama, inkubatorima i drugim magičnim kotlovima u kojima su ključale ideje, hvatala me je bila nervoza. Ceo svet vri. Svi bi da naprave evereste love, i da to bude brzo. Odmah zatim će krenuti da prave još više. Neki kažu da je sve to da bi svet postao bolje mesto. Ako oni to misle, verovatno je tako. Ali nervoza bi svejedno brzo prerasla u anksioznost, pa i blagu paniku, kao i svakog puta kad bih se našla blizu nekoga sa gargantuanskim apetitom. Ništa ne može zasititi nezasitost. Ali na takve finese, bile one i fundamentalne, niko ne obraća pažnju. Svet vri, i svima je povišena temperatura. Možda su slične groznice vladale kad je ono bio otkriven Novi Svet pre nekoliko vekova. Novih Svetova nema na vidiku sada, ali je tehnologija tu, još bolja stvar: stvara čuda ni od čega.

Noelle sam upoznala bila pre nekoliko godina. Ona je genijalna, što se inteligencije tiče, i ima nekih psiholoških mrlja, ali ko ih nema. Njen novi partner je simpatičan, prilično genijalan i on, a mrlje se još ne vide jasno, i zbog toga mi je vrlo drago. Razgovori su krenuli dosta sporo i obazrivo, bar sa moje strane, ali nekoliko nedelja kasnije okliznula sam se i evo padam već dobar broj meseci, ubrzanje sledi običnu fiziku, bar onu koju znam. Kad povremeno uhvatim svoj odraz u nečem iole reflektivnom, okrenem glavu na drugu stranu. Možda oni još ne vide, ali ja i vidim i znam da ne postoji startup na svetu koji ima ovako neentuzijastičnog člana u svom timu. Klinka isto vidi, i održala mi je lekciju prošle nedelje: mama, ovo je Šansa. Rekla je još gomilu dobrih stvari – vidi kako ona to dobro ume, razmišljala dok sam je slušala, osetila čak i ponos, ali se brzo povratila i obećala da ću dati sve od sebe.

Moj deo je dosta periferan, ali svejedno zahteva učestvovanje. Puno toga je zanimljivo, i imam faze vrlo dobre energije kada čitam satima, i ideje naleću, i novi talas mejlova krene, i razmišljam istovremeno kako nikada nisam imala dobar tim, a to je baš ono što sam uvek želela. I ovo dvoje su dobri, i puno se trude. Što ne znači ništa, ni sada ni za koji mesec ili godinu. Prosto je sve tako, i ne samo sada. Ono drugo lice ne želi da priđe previše blizu. Pokušala sam da kažem klinki da nisam zaista negativna, pre neubeđena. Svesna sam da je ovo prilika, i potrudiću se, ali istovremeno sam zahvalna da ne zavisi sve od mene. I ne zavidim mojim partnerima. Ja ću razočarenje lakše podneti, nije mi prvi put. Nisu ni oni stranci sa tim licem života, ali veliki trud nosi i velika očekivanja. To su teški tereti.

Obećala sam da ću sakriti sve te i slične sumnje. Nikome ne koriste, uostalom svako ih ima. Ideje nisu nove, realizacije su pitanje brzine, i svako uči u letu.

Uzbudljiva vremena. Ne želim zaista da učestvujem. Verovatno sam uplašena. Osećam se kao prevarant i da predstavljam nekoga ko uglavnom nije tu. Ovaj svet je drugačiji od onih koje znam. I mada neće biti zaista drugačiji, bar se nešto dešava. I klinka misli da je sve ovo vrlo kul.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s