Kamen i Sunce

Nakon serijala ‘Pesme s juga’, retko se desi da pomislim na Valandovo. Ne znam zašto. Računam da je na sigurnom, sačuvan, my Paradise Lost.
Računam, ali ne znam.
Ne pomaže deo sa naslovom: Lonesome Journey South. Angel i Lola imaju deo u svemu. Možda je vreme najveći faktor. Uvek jeste.
Setila sam se danas Cigan-male u Valandovu. Sada razumem – u većem gradu, to bi bio geto. Tada to nisam mogla da znam, i možda niko i nije puno znao. Nemam određene emocije u vezi toga, ili pre one nisu jasne, što se sada često dešava mojim emocijama. Nisam načisto ni sa time koliko išta razumem a ponajmanje mi je jasna sama potreba za razumevanjem. Mnogo truda ide na razumevanja, objašnjavanja… – to dvoje spadaju među najveće potrošače truda. Kao da je neko pokazao na kamen, i rekao: ovo je Sunce. I mi se svakog dana okrećemo kamenu, i zovemo ga Sunce i puno toga što radimo je podređeno Suncu, a kamen nije Sunce.

U kolektivnoj memoriji, geto je pojam neoprostivo vezan uz opresiju i nepravdu, netoleranciju – i zatim je naišao na značenje koje je ostala zla izbacilo kao prašinu i uselilo se da odatle caruje. Ono što je učinjeno se ne može prevazići. I oko takvog monolita ljudi idu za svojim poslovima, nikad ne zaborave kamen svoje Sunce, i životi prolaze.
Neočekivano sam se setila jednog ideala koji nikada nije bio idealan. U sposobnosti da doživimo sivo kao žuto, plavo i crveno, je bogatstvo od koga ne postoji veće.
U odnosima među ljudima, A obično nađe svoj put do B. Moje detinjstvo je bila jedna neužurbana studija svega pod nebom. Izloženo da se vidi, nije moralo da se požuruje, sigurno ne da se sakriva, i sve je bilo na dohvat. Sve je tu našlo svoj početak, i nikada nije odmaklo dalje. Kraj nije cilj – eto sabotaže koncepta: početak se jedino računa.
Jedino što od tada činim je studiram početak. Pokušavam da razumem. Sada kad me razumevanje više ne interesuje, mogu da se posvetim bojama. Mnogih ljudi iz mojih sećanja više nema. Oni koji su živi ne liče puno na sebe iz tih dana. Ali uz malo boje, moguće je – vratiti likove u priču, na lica vratiti mladost… jedino nebu i zemlji ne treba ništa. Kamen i Sunce.

Nina Spirova peva pesmu koju tradicionalno nosi muški glas. Čak je neki prisvajaju kao svoju, van makedonskog sazvučja. Meni je njena verzija neuporedivo najlepša. Autentična. Sve što ona peva nosi tu istu boju. I ta boja je ista koju sam čula kao dete, i kad je čujem danas.

Advertisements

4 thoughts on “Kamen i Sunce

  1. Драга Ивано, ево како се то мени некако чини: давно је измишљена цензура; надаље, зликовци су измислили још перфиднију, веома понижавајућу ствар за писце: аутоцензуру.
    Некако мислим да би и гетоизација могла бити двосмеран процес. Гледао сам циганмале као дете у местима у којима сам живео, али гледам и Роме по Београду већ готово пола века – у скраћеној верзији приче, мислим да се немали број њих (својевољно, инерција??) сам по себи самоизолује, или пак подлегне неком племенски устројеном ауторитету који одређује где ће се просити, ко неће више ићи у школу, ко ће ићи у бело робље..
    Имала си давно причу о једним црним очима – имао бих и ја сличну а гласи овако:
    Повремено, када је време топлије, на пијаци у новобеоградском блоку 44, уз радњу на асфалту седећи проси црнопута цурица, негде јој може бити петнаестак година, раскопчане блузе. Повремено подоји бебицу у наручју – мислим да не фингира, пошто малена сиса има испупчену брадавицу. Све време гледа пролазнике погледом у коме.. кхм, не знам, има и молећивости (уделите који динар за бебу), и пркоса, али бих рекао и престрављености (да ли је ово неки матори первертит). Скренем поглед у секунди и продужим брзо даље, не остављајући прилог.
    Него, једино не разабирам из горње приче ко су Ангел и Лола 🙂

  2. Iznenadilo me je, Gorane, kad sam sagledala. I nateralo po nebrojeni put da shvatim koliko toga ne poznajem, ne razumem… i nisam nikakav izuzetak. To je fundamentalno ljudsko stanje. Krajnje je vreme da priznamo da zakljucke i sudove predrasude donosimo/stvaramo zato sto nam tako odgovara – po karakteru, odgoju.. – ne zato sto znamo vise ili bolje. I cak moram da priznam da vidim sve manje loseg u tome. Da nema puno dobrog, to znamo. Prosto je tako.
    Odvojenost u okviru zajednice ne znaci da to nije ipak zajednica. Neke stvari nas spajaju, neke odvajaju. Kultura je odgovorna za to. I apsolutno, jebes kulture koje se zasnivaju i na jednom zlocinu – znaci, sve. A te milion godina stare mi narocito idu na nerve. Sure, it’s colourful going to Chinatown, ali ne znam da bih bas zivela u njoj. Licemerje i kulture idu mnogo dobro, previse.

    To sto si opisao… yeah, upravo princip o koji se spoticem. Let others live, je mnogo dobar koncept, i niko te i ne pita, ali da im aplaudiram… – I don’t think so. Shit je shit, i ne treba ti prevod.

    Angel i Lola su stari prijatelji 🙂

  3. Пријатељи офскроз (Черов гег 🙂 – него се мејл адресе изгледа мењале?
    Иначе, ових дана читам аутобиографију Кит Ричардса – искрен, чини се, луд 300%, сигурно.
    Па, ко велим, да се мало наставим на оне дивне рифове Влатка из горњег коментара – ваља се за предстојеће петак-вече 🙂
    Пише оматорели Кит како му се мелодија за доле испостављени хит јавнула док је спавао, те је наснимио преко касеташа одсвиравши је на акустичној гитари, а да су увелико били на некој турнеји када су сазнали да је прва на топ листи.
    Елем, после су годинама избегавали да је изводе на концертима пошто су је сматрали ‘мрљавом’, али су кренули да је изводе после успешних верзија које су снимили Отис и Арета..
    Овде се види одушевљење клинаца/клинки који би им могли бити праунуци, а доле потписани је 17.јула 2007 такође скакао као мајмун уз ову ствар са својим: сином, братом и синовцем.
    (Има у тој књизи о почецима – гладовању, сиромаштву и којечему): ЛЕП ВИКЕНД!

  4. Lepa prica za pocetak vikenda 🙂
    Moj ce biti zanimljiv, i nisam puna radosti. Treba biti lud, a ja sam sve manje.
    Mejl adresa – moja? Ne, nista ne nije promenilo.
    Mislim da mi je jos neko pomenuo nedavno nesto u vezi mejla… nemam pojma sta se dogadja, Gorane. I ne samo sa time.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s