Intergalaktički detektiv

Jedan dan u Njujorku. Dvadeset sati.

I na početku bi noć.

Utorak oko 11, minimalistični hotel u Sohou. Recepcija je mala, iza nje mlad Amerikanac iz latino varijeteta. Soba je na petom spratu od svega sedam; pet soba na spratu. Obična zgrada, adaptirana za budućnost. Bazična soba u kojoj dominiraju debeli dušek i prave linije – modernizam nas je sve naučio: estetika zahteva vrlo malo i u svojoj osnovi ima red. Da je on sâm započeo u neredu je priroda svake revolucije. Svejedno, početak je daleko iza nas. Modernizam je i dalje moderan. Budućnost je stigla prerano.

Uprkos zamoru i preteranosti mog modernog života, kao i svačijeg, susret sa hotelskom sobom je okidač kome moja psihologija uvek podlegne: deset minuta kasnije stojim opet ispred mladog Amerikanca: da li može da preporuči dobro mesto, vrlo blizu, za koktel u to doba noći?

On dolazi na posao iz Bronksa, gde deca radničke imigrantske klase još uvek žive slično i tri generacije kasnije – puni snova i praznih džepova. Ne poznaje kraj, ali tu na uglu je francuski restoran, prolazi kraj njega svaki dan. Sigurno nije otvoren u ovo doba? – kažem. Jeste, video je ljude unutra kad je dolazio na svoju smenu malo ranije. Za svaki slučaj, misli da je mesto malo dalje isto otvoreno. I sigurno je u ovom kraju, dodaje, ne treba da brinem.
Ima lep osmeh, pun snova i prirodne radosti, bez pravih linija.

Na ulici koji minut pre ponoći, vidim da je restoran samo dva ulaza niže niz ulicu, i otvoren. Izgleda pomalo magično, priznajem sebi, što nije nikakvo iznenađenje. I stvarno, unutra je topli polumrak, žagor i muzika poluglasni, i život ceo.

Strateški sto kraj prozora mi daje pogled na ulicu i enterijer. Ushićenje usred hirurškog realizma je moj specijalitet. Koktel je stigao, i čaša vode, i svi karakteri u ovom komadu su otvorili svoje stranice za mene. I nesvesno znaju da sam ja blagonaklon duh, sasvim slučajno vidljiv u to doba. Strašna vremena, ili dobra vremena, minimalizam kao moj je dobrodošao. Nasuprot tome, ja volim da posmatram i otkrijem. Intergalaktički detektiv. Verovatno ima još takvih.

Izgledaju kao redovni, i znaju se među sobom. Svi su mladi, izgledaju evropski. Čini mi se da čujem koju reč francuskog, ali teško je razlučiti. Desno od mene sede dve devojke nasuprot jedna drugoj; kraj ljubavne afere, rekla bih, ali ne i kraj njih dve. To nisu iste stvari, niti isti Pakao.

Na levom oblaku je muzika bolja. Momci za središnjim stolom pričaju o važnim stvarima. Još uvek su novi u ovom ne-više-Novom svetu, ali nov je njima. Prolaze istim putem kao i svako nov – tek rođen, ili sveže pristigao iz svog starog doma. Puni snova i praznih džepova. Za barom je dinamično, između razgovora i pokreta aktera, kao u teatru senki na zidu. Puls erotike otkucava ritam bez žurbe. Svako je prošao i ne znajući kroz mrežu tog pauka. Tragovi, lakši od pene, ostanu i stope se u simbiozu za koju niko nije spreman. Uvek košta više od najskuplje želje.

Na ivici levog oblaka je sto sa tri devojke. Pred svakom je visoka čaša vina iz kojih one pijuckaju dok animirane vode diskusiju o nečemu. Tema nije ljubav. Nije ni politički trenutak. Pomalo su pijane, dobro raspoložene, i nema sumnje da je tema intelektualna. Vrlo su mlade, tek stasale za legalne čaše vina u Americi. Vidim jasno samo jednu od njih, i ona pomalo liči na moju omiljenu devojku, onu koja više nije klinka. Obe imaju renesansnu, Botičelijevu auru oko sebe kojoj niko ne može da dâ ime – neuhvatljiv atom misterije slikan nebrojeno puta vekovima unazad; ilustracija za sve od božanskog do profanog. Ali šta je to za atome misterije, tek treptaj u beskonačnom, i ne znaju za pokušaje tako trivijalne. Tri gracije, sasvim različite i svaka s punim pravom na vrhovni naslov u svom kraju neba, sede za stolom kraj prozora koji gleda na ulicu Grand, u gradu koji će za koju deceniju biti bez stanovnika. Samo će turisti hodati ulicama i avenijama, odsedati u modernističkim sobama, u potrazi za nečim magičnim. Ali njihov je ovaj trenutak, ova noć, i grad. Da će budućnost stići vrlo brzo je tek mali uzdah modernizma, koji ne voli da se menja i kad se sve drugo promeni.

IMG_9630.small