F…ing stereotip

Ni ja je se ne secam, posve iskreno. Zapamtila sam pricice o njoj. Ali mozda se ona mene seca. Mora da me se seca. Ko ne bi.

Evo, na primer, Blaine. U uniformi UPS korporacije, koja ima letnju verziju i zimsku verziju, donosio mi je pakete dugi niz godina. Pokupi i moje pa ih oblepi, skenira i odnese put naznacene destinacije. Kad me vidi na ulici, obavezno zatrubi, mahne, pa izbaci glavu kroz prozor svog kamionceta punog paketa, i pita kako sam. Izgledalo je uvek kao da mu je vazno da cuje da sam dobro. Cinio mi je tokom godina ustupke, sacekao bi me ako nisam bila spremna, pozvao telefonom unapred da kaze kad stize ako zna da nisam redovno kod kuce u tom periodu, pomogao bi mi sa ovim ili onim, i uvek bio jako ljubazan. Ja sa svoje strane bih ga ponudila casom djusa ili cokoladom, i uvek mu pricinila zadovoljstvo time, bar je tako izgledalo.
Poslednjih godinu-dve zamenio ga je Robert. Koji je manji i nervozniji od Blaine-a, i ima zenu koja ga zove stalno u toku dana i naredjuje mu sta joj treba i gde da on to pokupi, nakon celodnevnog posla sa paketima i ljudima. I Robert je vrlo friendly. I njemu ponudim casu djusa i cokoladu. (Dostavljacima koji rade za Purolator ne nudim nista). Ali postoji medju njima dvojicom bitna razlika. Od prvog paketa koji je Blaine doneo njegove oci me gledaju na poseban nacin. I nema dileme u tome kako me gledaju te njegove oci. Kao da sam dezert a on cinijica za dezert, i kasicica, i pasionirana izelica dezerta, narocito. Daje mi i komplimente, ali oni su u okviru opisa njegovog posla, ili malo izvan, i trce za ocima po elokventnosti. Blaine i ja smo tokom godina bili upuceni u okvire nasih zivota, pa bi se pri susretu uvek raspitali kako je sve kod onog drugog. Sto bi dalo vremena njegovim ocima da ostanu duze nego sto bi obicna poseta po njegovom poslu nalagala. A meni da se uzvrpoljim, i glupo smejem.

Danas je neocekivano dosao sa jednim paketicem. Bas sam mu se obradovala, a njemu je bilo drago da je dobio takvu reakciju. Oci su me odmerile sa istim zarom cim sam otvorila vrata. I za njima stize kompliment. Da izgledam sjajno, i da sam malo dobila na tezini. Pri tome me je odmerio jos jednom, sa velikim odobravanjem. Ja sam se zbunila kao da je opsovao. Pa gde se to govori jednoj zeni, Blaine! Spetljala sam se oko tog komplimenta daleko vise nego oko onih ociju, koje su sa paznjom pratile nove linije i on me je obavestio da je sve otislo na mesta na koja je trebalo da ide. Gde je falilo? Pa jel’ mnogo falilo, ili je sada previse?  Okrenula sam se, otvorila vrata frizidera, sipala casu djusa, i dala mu celu rotaciju na uvid. Polako sam se sabrala, ozlojedjena sopstvenom nesigurnoscu. Tu smo malo skrenuli sa temom, on je polako ispijao djus. Ima novog sina, ja imam novi posao. Ah, mora da je to! –  uzviknuo je Blaine, opet sa odobravanjem. Manje stresa, vise uzivanja u zivotu. I opet me odmeri i evdidentira sva mesta gde se dobar zivot upisao.

Prezivela sam sopstvenu glupost, on je konacno otisao. Ispustila sam casu, i razbila se. Kako se to radi? U filmovima i TV serijama izvesne vrste to izgleda kao obicna kijavica ili mahanje komsiji preko bele ograde. Ali kako se zaista UPS delivery man-u sa pogledom vlaznim od pohote ispuni zelja? Kad Blaine gleda u mene, gledam i ja u njega. Blaine je vrlo zgodan. Jako, veoma, stvarno zgodan. Ali ne da mi se. Ne da mi se da od njega napravim seksualni stereotip. Ne da mi se ni da od sebe napravim seksualni stereotip. Nema veze sto sam pre par minuta upravo to uradila – potvrdila sebe kao stereotip. Mozda sam samo nesigurna, jer ne znam da li bih kao stereotip bila dobra. Nisam razmisljala o tome ranije, ali osecam da biti stereotip uopste nije lako. Nista nije lako, pa sto bi to bilo izuzetak. Zar nije mindless fuck sada promovisan kao najveci domet seksualne revolucije? Ovo bi bilo bolje: a mindful fuck – Blaine je pristojna osoba. I sta meni u stvari fali ako mi se nudi jedan pristojan primerak muskarca a ja ga necu? I nije mi prvi put! Ali nije mi sexy, ni onako zgodan. A da ipak probam? Sta mogu da izgubim? Sta mogu da dobijem? ‘Ej, nisam ja fairy godmother pa da ispunjavam zelje! Ko meni ispunjava zelje?
Doktore, sta mi je!

Advertisements

Jedno mišljenje na „F…ing stereotip

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s