Kink

ili, Perverzije engleskih prideva

A good straight girl walks into a gay bar… – je početak mnogih perverznih priča. Tri prideva odmah poslužena i ravnomerno raspoređena. Good i straight idu u paru, jer su za takve aktivnosti potrebni jaki mišići. Ponekad ni oni nisu dovoljni. Obaveze koje se napakuju takvim pridevima bi slomile i velika slova. Gay je ostao kakav je bio i pre kidnapovanja – veseo, zabavan pridev pun sebe, naročito u večernjim satima. Zabava jedino, uvek i svuda. I tako je priča počela sa tri prilično nebalansirana prideva, ali naša junakinja se našla u baru, pa ćemo je pratiti dalje.

Pre nego što je ušla, otišla je bila na jednu žurku. Nekome za ljubav. I već kod ulaza shvatila da ni ljubav ni ona nemaju tu šta da traže, pa je smislila providnu laž i ubrzo izašla napolje. Nije sačekala da vidi šta je ljubav uradila. Za njom je po izlasku lepršao pridev spiritual, koji je jedan Mađar obrijane glave ponavljao sa onim nepogrešivim srednjoevropskim naglaskom koji asocira na teške ratne godine čak i karaktere koji su za tu priliku morali da pozajme asocijacije iz filmova i knjiga. Lepršavi pridev je to svojstvo usvojio po ugledu na njegovu košulju od dobrog materijala. Inače u pridevu nije bilo ničeg tako bestežinskog. Nematerijalnog sigurno, ali nikako bestežinskog. Mađar je pričao o milionima spiritualnih ljudi u Evropi koji podržavaju koncept sa kojim je on rešio da se obogati na ovoj strani velikog sveta. Za sada ima 600 spiritualnih u Kanadi. Junakinja se korak po korak udaljavala od grupice iz koje je on planirao da uveća svoj broj te večeri, i razmišljala o tome da ako jednog dana ona bude bila poslednja nespiritualna osoba na svetu možda će joj napraviti spomenik. On će poslužiti golubovima, ili će bar bronzani šešir ako spomenik naprave sa šeširom, a volela bi, i to baš taj koji je nosila te večeri, mali poluciilindar braon boje.

Good Girl – GiGi u ostatku priče – je sa takvim mislima stigla do kraja ulice, a ulica kao ulica se ulivala u drugu ulicu, i ona se našla odjednom u blistavo osvetljenom dekoru Church Street-a, što je centar Gay kulture i noćnog života u njenom gradu. Stajala je neko vreme na uglu i posmatrala dešavanja. Iako je krenula bila ka svojoj kući, noge je nisu slušale, ne sa takvom svrhom. Prosto su same krenule niz ulicu, u suprotnom smeru. Prošle su godine otkad je bila u gay baru, razmišljala je. Ništa neće uspešnije neutralisati koroziju spiritualnosti kao tako veseo pridev koji kompletno nespiritualno opstaje na ulici niz koju se kratkom šetnjom stiže do najvećih katedrala u gradu. Ako je izdržao takvu spiritualnost u neposrednom komšiluku, šta je za njega pohlepni Mađar nekoliko blokova unazad, koji i sâm možda navrati ovde i ne koristi tada eufemizme. Setila se dalje svog homoseksualnog friend-a sa kojim je tom davnom prilikom bila u baru na ovoj ulici. Bilo je zabavno tj. gay, i koji pridev bolje ide uz petak veče?

Tako je došlo do susreta priče i GiGi. Sad kad se GiGi našla u priči i u baru, stvari si počele da izgledaju puno bolje. Unutra se na prvom spratu odvijao drag queen show. Ona je videla dosta takvih, i sasvim su prihvatljiv entertainment, međutim ono što se ovde dešavalo je prosto bila jedna transformacija. Iz spiritualnosti u gay – ko bi rekao da je tako lako, GiGi se stresla i nasmešila zadovoljno, zatim otišla do bara da uzme piće. Tražila je šampanjac od barmena koji je od odeće imao na sebi samo crvene minijaturne i tesno zalepljene elastične gaće. Nemamo, odgovorio je friendly barmen, ne sasvim nesvikao na čudne zahteve na tom čudnom mestu. I dok je GiGi stajala naslonjena na bar neodlučna šta da naruči i razočarana jer bila je to takva vrsta večeri, za šampanjac, on je predložio: mogu da ti napravim špricer. GiGi je malo oklevala; bio je to prvi put da je u velikom svetu čula reč ‘špricer’. Ona je, naime, mislila da je reč ostala za sva vremena zarobljena u detinjstvu gde je njen tata sa svojim društvom točio belo vino iz flaše a sodu dodavao iz sifona znalački odmerenim pritiskom. Iako je puno prošlo od tih dana, nije joj nikada palo na pamet da proba špricer. Ona prosto nije mislila da su to reči i koncepti koji se izvoze, ili da deca i kad porastu i idu po gay mestima treba da piju špricer, ali ne – eto i reči i koncepta i špricera pred njom, u vrućim crvenim gaćama. Može, odgovorila je i nasmešila se.

Na sceni su nastupi trajali koliko i jedna pesma i osim visokih drag queens na jako visokim štiklama, bilo je i obrijanih tipova u kožnim odelima i lezbejki sa jarećim bradicama za koje je bilo nemoguće reći da li su nacrtane ili istetovirane, jer je GiGi mislila da i uz puno hemije brade teško da bi rasle na ženskim licima, ali ovo je bio svet trempa i kempa i stvari koje su ovde bile moguće verovatno ne bi uspele da se uguraju u limitirane sposobnosti i iskustva naše junakinje.

U publici je bilo homoseksualnih i heteroseksualnih parova, kao i pojedinaca, a i čudaka koji su moguće naginjali nekim ne još jasno definisanim orijentacijama – i niko ni slučajno nije naginjano spiritualnosti. Dobar deo ljudi su bili stari znanci. I atmosfera je bila jako vesela. GiGi nije mogla da se seti kad je poslednji put bila na tako veselom mestu. Ovo je jedna od onih starih nakrivljenih kuća bez tajni i sa čistim poslovanjem zbog čega je dobar deo sveta zaobilazi. Utom joj je sa desne strane neko nešto rekao, i GiGi ga nije jasno čula ali je pretpostavljala da je pita da li se dobro provodi na šta je odgovorila ‘da, da, baš dobro,’ i potom se korigovala malo postiđena – izvini, nisam čula. You are so hot, ponovio je anonimni karakter u mraku. GiGi ga je pogledala polunamršteno. Taman je pomislila da je oslobodila veče i sebe promašenih prideva. Hot je onaj klinac za barom, i onaj do njega u istovetnim gaćama; ona je imala te večeri nešto što bi se moglo nazvati quirky, i uostalom samo reći nešto tako deskriptivno kao hot zahteva bar mrvicu goriva a lik u mraku je izgledao kao da je mrak jedino što poseduje i on ga svuda nosi sa sobom bez obzira na doba dana ili godine, ali otkud GiGi zna šta je kome vruća tačka i ograničeni vokabular ne mora da znači puno, sigurno ne kad je svet unutar te kuće bez tajni dovoljno čudan i nakrivljen, pa je samo slegnula ramenima. Okay.

Ubrzo je prešla na drugu stranu, do bine i našla sebi mesto na barskoj stolici, između ostarelih homoseksualaca i vrlo mladih hetero pojedinaca koji su došli u grupi. Ovi drugi su bili simpatični jer su sa takvim zanimanjem i otvorenih usta posmatrali performanse i slikali neumorno telefonima kao da su se našli u lunaparku u after-hours programu, ali oni veterani su bili daleko zanimljiviji. Od njih trojice, dvojica su nosili uniforme koje GiGi nije umela da raspozna i smesti, ali sa puno detalja i besprekorno vintage, kao i oni sami, i jedan je ličio na Džeremi Ajronsa a drugi na nekog engleskog lorda (iako je moguće do sada i sam Džeremi dobio titulu, jer to je izgleda dosta jednostavno u Engleskoj) i posle svakog performansa bi jedan od njih dvojice odneo poklon kraljici na sceni, i poljubio joj ruku a ona mu za uzvrat dala vazdušni poljubac. Tokom pesme su pojedinci iz publike redovno prilazili bini sa novčanicom u podignutoj ruci, na šta bi svaka queen došla do ivice, uzela pare, vazdušno poljubila darežljivog posmatrača, i ostavila prilog po strani (obično idu u dekolte kao i kod pevaljki u starim jugo-filmovima, i dok GiGi ne zna puno o pevaljkama, davala je i sama ovim quasi kraljicama, i to više puta, a ubeđena je i da je njen tata, samo pravim pevaljkama, iako nije nikad videla, i pomislila je po drugi put te večeri da verovatno sve više počinje da liči na svog oca). Te večeri se performans odvijao u ime neke dobrotvorne organizacije. Kad je tako – izvukla je GiGi novčanicu iz tašne i otišla do bine sa podignutom rukom, priložila za dobru stvar i dobila svoj air-kiss. Ćale bi možda i razumeo, nasmešila se.

Kasnije se popela na drugi sprat gde je dobar deo bio u mraku sa tačkastim svetlom i vrlo glasnom muzikom, i tela u pokretu iako svako sa svojim udovima su poprimila oblik jednog talasavog organizma koji se raširio po tom mraku sa belim tufnama. Individualni oblici su ulazili i izlazili iz organizma bez ikakvog problema ili većeg truda. I GiGi je ušla. Odložila je piće – drugi ili treći špricer po redu – na mesto baš u tu svrhu napravljeno i prepustila se organizmu.

Bilo je puno drugačije od prethodnog iskustva unazad nekoliko godina. Tada je bilo više svetla, organizam su činili skoro isključivo muškarci i sećala se jednog visokog Teksašanina koji joj se predstavio i rekao da ništa ne brine, on će je paziti kao da mu je sestra. Valjda tako rade u Teksasu. GiGi je mislila da je ona tu bila na najsigurnijem mogućem mestu, među homoseksualnim muškarcima, ali nije se bunila. Viteštvo možda baš zbog toga opstaje kao koncept i danas, jer se najčešće javlja tamo gde je nepotrebno. Teksašanin je do kraja večeri zagrlio bio i poljubio u obraz, i to je bilo simpatično. Posle joj je njen friend objasnio da gay muškarci vole takve žene kao što je ona. Ultra feminine. Ko bi rekao, čudila se bila GiGi, to je prilično paradoksalno a sam pridev je ne samo pogrešan već kompletno besmislen ali sve postoji i sve opstaje bez nekog većeg smisla, nastavila je da uviđa tokom godina.

U sadašnjosti je gomila unutar organizma mnogo više izmešana. Ima devojaka koje se ljube, i mrak je na trenutke prijatan a zatim nije, i muzika je bila bolja ranije, ali GiGi je bez većeg truda održavala dobro raspoloženje. Zatim su se iz mraka pojavila iznenada dvojica dečaka, iako je bilo teško odrediti im godine, ali izgledali su vrlo dečački. Prvi se jako obradovao GiGi, zgrabio je za ruku, a drugu je uzeo onaj drugi, i njih dvojica su je gledali sa velikom radošću. You are so cute, rekao je onaj prvi, sa dobrom dozom neverice. GiGi ne voli taj pridev uopšte. Pouzdano zna da nije cute. Ali shvatila je odmah zatim da je taj visoki dečak pomislio u mraku da je ona neka vrsta lutke, i kad joj je skinuo šešir i stavio ga sebi na glavu i ona pokušala da ga uzme nazad da je to kako se on igra sa lutkama pa ga je pustila. A on joj je zatim vratio šešir i odvukao svog dečaka dalje, i njoj je laknulo. Ne igraju se sva deca na isti način. Setila se potom da je ranije te večeri u prodavnici u kraju kupovala vino ne znajući da ide na spiritualnu žurku i dečak u radnji joj je rekao da bude pažljiva kad se bude vraćala kući. Bilo je to neobično za taj deo grada koji je vrlo siguran, ili je ona tako mislila, baš zbog toga što su se njegovi poklonici izborili za jarko osvetljenje i podršku policije za svoj stil života. What do you mean, zapitala je zbunjena. On je zatim ublažio svoju izjavu savetom da izbegava mračne kutke, što je imalo još manje smisla, jer GiGi sigurno ne bi zalutala u mrak ni greškom ni slučajno, ali ostavilo je to bilo nelagodnost, iako je zaboravila bila na savet praktično istog trenutka. Što je potvrdilo GiGi da se te večeri našla u priči koja pridev po pridev ima svoj pogrešni tok ako ne i logiku, i nije dalje razmišljala o tome. Ali morala je sada da se složi da je njeno nepoznavanje sveta katastrofalno. Ni sa konceptima nije stajala naročito dobro. Možda čak nije bilo preterano ni to što je onaj dečak smatrao lutkom, jer verovatno je svako među njih nekoliko stotina posetilaca imao i pola razloga da bude tu, a ona nije. Prosto su je noge dovele do te kuće. Ako ne baš lutka, lik iz priče sigurno. Good or not-so-good girl, nebitno. Tu joj je malo laknulo, jer to je znala da jeste. I naručila je od devojke za barom još jedan špricer.

Nedugo zatim pojavio se opet onaj isti dečak, za njim njegov dečak. Stajao je pred njom, smešio se srećan da je vidi, i zatim se uozbiljio. Bila je to iznenadna i strašna transformacija, neprimerena tako veselom mestu. Odjednom, i istovremeno, izgledao je neverovatno mlad i jako star, i gledao je u nju neprijatno prodorno. Bio je to dobar trenutak za GiGi da se uplaši, ali nije. Bilo je nečeg tragičnog u tom njegovom liku, i ne zbog preteranog miksa alkohola i droge, već iza toga, na tihom, mračnom mestu odakle je gledao. Pogled se urezao GiGi neprijatnom preciznošću, kad se on sagnuo iznenada i poljubio je, vlažan dodir na usnama kao udarac, i u sledećem trenutku zgrabio opet svog dečaka i otrčao u mrak. GiGi je bila uzdrmana i ne samo zato što ne voli da je bilo ko ljubi bez pitanja, i dosta joj je bilo te priče i njenih pogrešnih prideva i cela ta kuća sa previše tajni i biznisom koji je jasan jedino u tome da se jasno vidi šta nudi ali ne i posledice poslovanja je bila nakrivljena preko svake mere iako je GiGi mogla da razume dobar deo uglova, ali šta ima da se razume, prosto je sve tako kako jeste ne zbog zakona koji svime upravljaju, već zbog skretanja koja svako napravi a da ne zna kuda vode. I to je bio trenutak kad je GiGi trebala da krene kući i priča se završi nakon te polutragične pantomime međutim istina je bila da je GiGi bila prilično pijana i pre tog trenutka. Verovatno je istina i da ne liči tako puno na svog ćaleta koji bi daleko bolje brojao svoje špricere, ali utom se pred njom pojavio neko ko je izgledao sasvim heteroseksualno, ili je to bio najvećim delom i imao je lep osmeh, i GiGi je ostala još malo, pa zatim još malo, i kad je konačno krenula kući zaboravila je bila najveći deo večeri i rekla je svom pratiocu da se jako lepo provela. Što je on mogao da potvrdi, a za priču nije važno. Zašto je uopšte pratila GiGi? Ali bila je sledećeg dana opako mamurna, GiGi, i priča je sa ne malim zadovoljstvom zaključila da joj tako i treba.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s