Ovde (4)

Postoji usamljenost imigranta i postoji usamljenost modernog drustva ili kako ga zovu od milja – postmodernog.
To su dve nezavisne vrste usamljenosti, i prosecni imigrant se moze izvuci samo sa jednom, ali verovatnije je da ce mu zapasti obe.
Vrlo je vazno obrisati mit po kome je imigrant automatski i usamljen. On ili ona je automatski jedino imigrant, nista ni vise ni manje od toga. Imigrant je u popularnoj masti nalik zvanicnom jadniku, skupljacu uspomena, ili bilo kom opsesivnom luzeru iz siroke lepeze opsesivnih luzera. Moze to i drugacije, recimo ona nezavidna situacija kad neko voli dve zene, ili dva muskarca – moze da poveruje da vise znaci i bolje (ili da ima dovoljno ljubavi  za jos koga), ali to obicno veruje dok sve ide onako kako on/ona zeli – kad stvari pocnu da bole, onda bole dvostruko, i na neocekivanim mestima.
Hm, da, pre ce biti da nema primera koji moze da objasni stanje biti imigrant. Sustina je u biti, i Sekspir je to najbolje opisao. Izvesno je da jednom kad postanes imigrant vise nikada neces biti ista. Gotovo. Finished. Tvoj prethodni zivot, i ti sa njime. Tako je biti istovremeno i ne biti.

Vecini ljudi se ne dopada takva jedna opcija. I oni se drze svog prethodnog postojanja svim snagama. Tako se, tipicno, imigranti drze unutar svojih nacionalnih pripadnosti, vere, kulture, tradicije. Obicno se i naseljavaju u istim krajevima. To ima smisla.
Imigrantska usamljenost je minimalna – ljudi ili vec poznaju ljude, mozda imaju i familiju, jer su dosli u velikom pakovanju, ili vrlo brzo nadju one koji im razumeju i jezik i obicaje i viceve i sve ostalo sto je vazno razumeti. I nalazenje posla je obicno lakse; ako te i ne zaposli neko ‘tvoj’, preporucice te nekome, opet iz tog kruga. Deca zadrze jezik duze i bolje. Mozes da nadjes sve od hrane do novina i muzike iz ‘starog kraja’. Ima puno prednosti.
Ima i mana.
Jedna medju njima je da zivis na Imigrantskom ostrvu. Ostrvo nije u arhipelagu Starog Kraja iako tako mozda izgleda iznutra, i bez obzira na trud, stari kraj se udaljava sve vise kako vreme prolazi. Ne zivis ni u Novom Kraju, jer ti se cini da svaki put kad udjes u njega silom prilika, treba ti pasos. I jezik jedva razumes. Obicaje ne poznajes pa se cesto ljutis kad ti se isprece. Deca ce te izneveriti jer ona lakse prelaze granicu, i znaju jezik, a i lokalni obicaji im izgleda nisu tako strani, ni odvratni. Svi drugi stanovnici sto sa obale sto sa drugih ostrva ti izgledaju kao sto su izgledali i prvog dana kad si ih video – sta cete vi na istom parcetu zemlje? Na tvom Imigrantskom ostrvu je kao u tegli sa krastavcima – svi se dobro drze, i lepo im je skupa, ali kad poslednji ode tegla se prospe i ostavi po strani za recikliranje, jer su u medjuvremenu novi kinci zaboravili kako se cuvaju krastavci u tegli. Cak im nije ni zao.

Imigrantu koji se resi na zivot van Imigrantskog ostrva, imigrantska usamljenost ce prva pokucati na vrata. Eh, imigrantska usamljenost. I biti i ne biti. Zamisli da nikoga, ali nikoga ne poznajes na celom jednom zemaljskom kontinentu (uzbudljivo – zapeva hor). I da ti nema povratka tamo gde ljude poznajes, medju kojima te neki istinski i vole (zastrasujuce – ovo su bili basovi). To je trade mark imigrantske usamljenosti. Sve drugo je pitanje karaktera. Onog istog obradjenog u prethodnom broju. Konkretno u usamljenosti – prijateljstva i emotivne veze sa ljudima pre imigranstva stvarale su se od rodjenja, u stabilnom okruzenju gde ljudi ne nestanu tek tako jednog dana, niko se ne seli dalje od dve ulice, ide se u iste skole, slicne fakultete… – bez veceg truda stekao si prijateljstva za ceo zivot, uz blagougodne (ili neugodne) okolnosti a da karakter nije morao da pomera rep, prst, ili kopito. Kao imigrant, steci ces ih iskljucivo zasluzujuci svom karakteru, dok okolnosti gledaju. Ili ih neces steci. A nije ni samo do tvog karaktera. I oni sa druge strane imaju svoje karaktere, koji mogu ozbiljno da smetaju. Mnogi medju njima vec imaju prijatelje, ili misle da prijateljstvo treba da se slaze uz cipele, stalez, i prestiz. Ni grad u rasponu od 80km sa jednog kraja na drugi ne pomaze. I tako imigrantski dani teku.

Jedino na papiru, ili monitoru, bilo sta od sve ove price moze da  izgleda kao lose. (Ili mozda nekome i dobro). U zivotu je sve to puno drugacije. Imigrantski zivot je u sustini jedna starinska prica o pazarnom danu u velikoj varosi, gde se nadju tezge sa robom iz celog sveta: basne, mitovi, sarene laze, freak shows svakakvih vrsta, bajke su narocito popularne, i dok je za dolazak bio potreban dzinovski korak, sada kad si tu dosla kreces se tanusnim promasajima od koraka, a nekad ides i natraske, ljudi te guraju i gaze, i za ono sto zelis da kupis cesto nemas para. Na kraju dana su ti ruke podjednako prazne kao i na pocetku ali te ledja i noge bole, i jedino sto pamtis su lica ljudi sa kojima si razmenila koju rec. A lica su im svakakva – okrugla, spicasta, zagasita, bleda, oci vuku na gore ili na dole, bore se ukopale k’o kanali na Marsu, osmesi lepi a neki i nisu, i prati te svuda miris i smrad ljudi iz 999 nacija, koji bas kao i ti, iz hiljadite, zele jedno te isto: da im sutra taj isti put bude nesto laksi.

Advertisements

4 thoughts on “Ovde (4)

  1. Zanimalo me je kako ova mala prezentacija izgleda ‘sa strane’. Ili ‘odande’. Hvala na komentaru, Ivane.
    ‘Ovde’ se o tome razmislja – o tome da je zivot i lepa i tuzna prica – kao neizbezni danak, placanje poreza, recimo. I svako koga znam (a ne znam ih puno), puno polaze na lepo. Zbog bliskog susreta sa tuznim, pretpostavljam.

  2. _______________
    Po pravilu, i suštini: imigracija nije odlazak u bolji život već završetak jednog lošeg. I to je fer.
    Po pravilu, i suštini: novi imigranti ovo iznad ne znaju. I to je verovatno fer. Saznaće ionako.
    _______________

    Provereno, susret sa sopstvenim karakterom retko kada prija. Kad ti izadju iz mraka besprizorni elementi koji ti vuku i mrse konce kontradikcijama, kompleksima, strahovima, motivima i nebrojenim drugim perverzijama – i ta banda ispadne jedini saveznik na koga možeš da računaš – koncept ‘boljeg života’ najednom zameni brutalno osvešćenje: šta ako i od novog života napravimo &^%$#@?
    ________________

    život – bolji, gori ili u neprekidnoj oscilaciji – se ustali i ako stojiš na jednoj nozi.
    ________________
    Imigrant je u popularnoj mašti nalik zvaničnom jadniku, skupljaču uspomena, ili bilo kom opsesivnom luzeru iz široke lepeze opsesivnih luzera. Može to i drugačije, recimo ona nezavidna situacija kad neko voli dve žene, ili dva muškarca – može da poveruje da više znači i bolje (ili da ima dovoljno ljubavi za još koga), ali to obično veruje dok sve ide onako kako on/ona želi – kad stvari počnu da bole, onda bole dvostruko, i na neočekivanim mestima.
    ________________
    Zamisli da nikoga, ali nikoga ne poznaješ na celom jednom zemaljskom kontinentu (uzbudljivo – zapeva hor). I da ti nema povratka tamo gde ljude poznaješ, medju kojima te neki istinski i vole (zastrašujuće – ovo su bili basovi).
    _________________
    Bez većeg truda stekao si prijateljstva za ceo život, uz blagougodne (ili neugodne) okolnosti a da karakter nije morao da pomera rep, prst, ili kopito.
    _________________
    Imigrantski život je u suštini jedna starinska priča o pazarnom danu u velikoj varoši, gde se nadju tezge sa robom iz celog sveta: basne, mitovi, šarene laže, freak shows svakakvih vrsta, bajke su naročito popularne, i dok je za dolazak bio potreban džinovski korak, sada kad si tu došla krećeš se tanušnim promašajima od koraka, a nekad ideš i natraške, ljudi te guraju i gaze, i za ono što želiš da kupiš često nemaš para.
    __________________
    A lica su im svakakva – okrugla, špicasta, zagasita, bleda, oči vuku na gore ili na dole, bore se ukopale k’o kanali na Marsu, osmesi lepi a neki i nisu, i prati te svuda miris i smrad ljudi iz 999 nacija, koji baš kao i ti, iz hiljadite, žele jedno te isto: da im sutra taj isti put bude nešto lakši.
    __________________

    Još jedno mišljenje sa strane: 😀

    ♥ Pročitala sam 3 i 4. √

    Šta bih mogla da kažem, posebno posle rečenica koje sam MORALA da izvadim iz teksta.
    Samo ovo: Uživaj u proleću, zaslužila si ga kao malo ko. 😀

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s