Dve predstave

Te subote smo Sanja i ja isle da gledamo ’Karmen’ u izvodjenju Nacionalnog Baleta Kanade. Sanja je neverovatno snalazljiva i nalazi karte uz popuste koji izgledaju nemoguci. Imale smo i dobra mesta. Moja prethodna iskustva u novoj baletskoj i operskoj kuci Toronta su bila sa cetvrte i pete galerije, odakle sam resila da vise necu dolaziti. Neke stvari treba videti kako treba ili ih uopste ne videti – lepse je zamisljati. Ali svakome zelim prijatelje kao Sanja. Za sedista koja imaju zvanicnu cenu $250 mi smo platile po $20. Samo od toga sam porasla dobrih pet-sest santimetara, i ne znam da sam ikada drzala bradu tako visoko. Iz dobrog sedista, dvorana je prekrasna. U foajeu lokalni ansambl svira i izvodi flamenco i publika je vrlo lepo obucena. Nas dve smo uzbudjene kao devojcice.

’Karmen’ je u obliku baleta daleko starija od opere. Prva adaptacija istoimene novele koju je napisao Prosper Mérimée a koga je prethodno inspirisao Puskin uradjena je jos iste godine kad je knjiga izdata – 1845. Operu je Bizet napisao 1875-e. U kasnijim produkcijama baleta se ponekad pisala nova muzika, ali vecinom adaptiraju Bizet-ove partiture.   Neke od koreografija tokom 20-og veka su cuvene. Ova koju cemo mi gledati je premijeru dozivela u Tuluzu u Francuskoj 2006-e. Koreograf je Davide Bombana i on uz originalnu muziku Bizet-a koristi i najpopularniju adaptaciju koju je sredinom ’60-ih uradio Rodion Shchedrin, inspirisan performansom Maye Plisetskaye u koju se pride i zaljubio. Ima i drugih ritmova ali sve se uvek vraca neprevazidjenom operskom zvuku koji bi svakoga naterao da pevusi, ili bar mrda prstima kao da diriguje svom omiljenom orkestru. Sama prica je dozivela bezbroj izmena i adaptacija, mizanscena, kostima i generacija izvodjaca, ali osnovni skelet je identican – svojeglava, strastvena Karmen manipulise muskim libidom kao da je viljuska i susrece svoju sudbinu licem u lice.

Na sceni te veceri, baletski ansambl je fantastican, i dinamika koreografije i muzike  nije jedino sto ih pokrece. Svima je oko 20 godina, i ova prica o strasti od koje se izgubi razum je bliska njihovim godinama i mentalitetu plesaca koji od rane mladosti svakodnevno podvrgavaju svoja tela napornom vezbanju, nalazenju umetnosti u pokretu, eskpresivnosti koja izvlaci snagu i gracioznost iz njih i kad sve boli, a oni kao da lete na sceni bez tezine i ikakve druge pomisli osim da pokazu emociju koja tog trenutka iz muzike prelazi na njih i razara ih nama pred ocima. Medju njima, Karmen je vrhunska u bezobraznom izazovu svima i svemu.  Koreografija je tako fino razradjena, precizna, topla i zestoka, sve kao da je napravljeno bas po meri, i na mom sedistu u parteru umotalo se i razvilo bezbroj puta komplikovano klupko emocija i ushicenja pred takvom lepotom izvodjenja. A na kraju – na kraju Don José ne ubija Karmen, ne, ne, ona se sama susrece sa nozem u njegovoj ruci. Ako je do umiranja, i to ce biti po njenom. Eto takve Karmen uzgajaju ovih dana. Bar na sceni.

Jos uvek pod utiskom predstave, nekoliko dana kasnije snalazljiva S. nalazi opet karte. Ovog puta je u pitanju gala, dogadjaj godine kada se okupe uticajni i bogati da proslave donacije koje su dali baletu i obuku se kako dolikuje.  Uz par izuzetaka u izborima sakoa, muskarci su svi obuceni isto, a zenski deo je saren kao rajske ptice na izlozbi. Dugacke i kratke, siroke i uske, od materijala za zavese do neceg sljasteceg – ne nose se pantalone na ovom okupljanju – svuda su samo haljine u bezbroj varijanti i boja. I zenskog sveta ima od onih sasvim malih u lepim haljinicama do onih u visokim 70-im a i koji stepenik vise. Stikle su neverovatno visoke. Velika je guzva. Predstava je kombinacija razlicitih pas de deux, i u jednom se publika oprasta od jedne primabalerine – ovo joj je poslednja predstava u karijeri. Izvodjaci su izmesani iz Evrope, obe Amerike, Azije. Orkestar je u orkestarskoj rupi, i dvorana je puna, ukljucujuci one mrske galerije 4 i 5.  Danas su sa nama i nase klinke; Sanjina nesto starija, mojoj je dosadno a u stvari se duri jer je morala da zavrsi druzenje posle skole ranije nego obicno. Posle predstave izlazi se u foaje koji ima najvise stakla da i spoljni svet vidi kakvo se sareno cudo odvija unutra. Okrugli stolovi su puni ukusnih zalogaja nekoliko vrsta, i gladne gomile u sjajnim toaletama se bacaju na hranu. Za dvostrukim barom neumorno sluze mladi konobari, i doliva se vino, votka i neki martini u koji smestaju kupinu. Ona  pada na dno i kroz staklo i tecnost izgleda duplo veca.  Mlade balerine su obucene u crno sa belim perikama – tema veceri je crno i belo usijanje – i neizbezno kroz sve ima neke erotike, ali ne previse, niti dovoljno, jer guzva je prevelika.

Karmen je bila autenticno iskustvo. Veceras je sve lepo, ukljucujuci kupinu na dnu case. Previse lepo. Sa podijuma DJ pusta muziku, disko i ritmove slicnog drmusanja. Na podu ima komada hrane koji su ispali u guzvi, razmazani pod stiklama i rubovima haljina. Previse hrane. U gomili koja je vecinom neobicno mrsava. Umorna sam, od stajanja na stiklama i zbog toga sto sam nesto ranije pricala sa jednim prijateljem. On je ocajno siromasan, i kao da to nije dovoljno, ocajno nesrecan. Previse nesklada daju takva dva iskustva – dve zivotne predstave. On ne zna kako ce platiti racune, kako kupiti hranu i preziveti – ovde ima previse hrane koja je besplatna, i  jedna haljina bi mu platila sve racune za godinu dana. Stojim po strani, a izmedju bede i rasipnistva. I Karmen je bila gluma na sceni, ali bilo je neceg mocnog u predstavi tako besprekornoj. Kulminacija tolikog truda i nista ne bi vredelo bez srca. U baletu nema foliranja, ne kraj tolikog znoja i bola u misicima. Niz siroke stepenike silazi polako jedna od zvezda vecerasnjih pas de deux, u zutoj ekstravagantnoj haljini, prilaze joj svi i cestitaju, pozira za fotografije, poziraju uz nju, a kraj nje je i njen decko, partner u baletu. Jako su mladi oboje. Pokazuju se, kao sto se svi pokazuju. Guzva se malo proredila, najbogatiji su otisli na ekskluzivni deo veceri, klinke su negde u zgradi, jure hodnicima, uz i niz stepenice, Sanja i ja se spustamo na stepenik od svetlog drveta i nastavljamo da gledamo u sarenu gomilu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s