Čujem priča se o revoluciji

Nisam pomno pratila, ali poslednjih par decenija osim plišane češke, koja je zvučala kao privatna (i skupa) sesija u budoaru obloženom tapetama od istoimenog materijala, reč ‘Revolucija’ se javljala samo po opskurnim blogovima i kod par evropskih filosofa-marksista. Ovi poslednji su podsećali na specifičnu vrstu kućnog ljubmica koje ovde zovu ‘lap dogs’. Bezopasni su, bez izuzetka glasno kevću, i žive udobno i neurotično dembelijski razmaženi od strane razmaženih vlasnika.

Zatim su poslednjih godina krenuli otpori raznih vrsta, uglavnom lokalizovani oko okupljanja uticajnih političara iz uticajnih zemalja kojima teret upravljanja sveta po fer principu izgleda teško pada ako je suditi po tome kako izgledaju. U neka davna vremena, siromašni na ulici su se lako prepoznavali po odeći, i bili su mršavi, uglavnom gladni. Odeća je bila skupa i ona prefinjena proizvod vrhunskog zanatstva, a hrana je zavisila od vremenskih uslova i nameta, i uglavnom se slivala u bogate kuće. Danas se i bogati i siromašni slično oblače zahvaljujući masovnoj prozivodnji koja je usput izazvala smrt dobrog zanatstva, i bogati i siromašni su debeli jer ima hrane i skupe i jeftine, i napretek, i teško se može razlučiti ko je bogat a ko siromašan na prvi pogled. Vidi se ko je mlad, ili lep, visok, nizak, crn, beo, ali i te granice se brišu uz velika ulaganja i profit. Velike nade se polažu na produžetak života, mladosti, i život koji vredi živeti tj. život u kome se ima sve.

Nada ovih dana putuje u ekskluzivnom društvu. Prati je ekipa vrsnih profesionalaca, od telohranitelja do publicista, imidž konsultanata, i naravno, money. Drugim rečima, iako se priča da nas (ljude) je nada održala u nepodnošljivim okolnostima, to je primitivni marketinški trik koji sada izgleda prilično zastarelo, kako i zaslužuje. Život se održava vodom, vazduhom, hranom, i kakvim takvim funkcionisanjem organizma. Održava se i zato što se nije lako samoubiti. Nada se pametno pomerila sa teme održavanja na budućnost, gde je polje mogućnosti neuporedivo šire. Svake sezone lansira se novi trend, i biznis obećanja cveta. Nije bilo sumnje da će nada postati brend, i ko to nije razumeo na vreme moraće da sačeka sledeći krug, inkarnacije, doboša, izbora…

Endemske inflamacije otpora na ulicama potiv polisa ovih i onih obično završe sa krvavim nosevima, hapšenjima, i dosijeima, moguće i čipovima ugrađenim u probrane troublemakers, čisto da se ne povrede negde u svojim adrenalinskim erupcijama, jer neko to mora da plati – ambulantne ekipe, previjanje rana, krpljenje noseva i slično.

Kad su šarmantni momci iz ‘Occupy’ revolucije dali novu definiciju građanskog otpora i ozvaničili u psihologiji sveta brend poznat kao ‘1%’, ispalo je da su oni mala grupa ne naročito šarena. Iako su za sebe verovali da predstavljaju svet, svet nije želeo da ga oni predstavljaju. Odnosno, neko je hteo, neko nije hteo… U graji se pokret završio i sada se na Wall Street-u turisti slikaju na mestu originalnog nastanka.

Kad ljudi pričaju o jednakosti, ljudi uvek pričaju o različitim stvarima. Kad pričaju o svemu, ljudi pričaju o različitim stvarima. To je neko sigurno znao odavno, pa je stoga sloboda govora bila strogo kontrolisana. U međuvremenu je dobila novi imidž, sloboda govora, i funding pa se oslobodila, i ljudi sa njom. Sada svi pričaju, i uvek pričaju o različitim stvarima. To potvrđuje jednu stvar: dok kontrola govora ima svoju svrhu, vrlo konkretnu, sloboda govora ga nema. Možeš ali ne moraš, i verovatno nećeš.  Sloboda govora se smatra jednim od najvećih dostignuća civilizacije. Sve što ima veze sa slobodom je u istoj vreći. Problem sa slobodom je dok je nema. Jednom kad je imaš, shvatiš da se sloboda ne može imati. Sloboda nije nešto.

Kod jednakosti, na primer, uočava se trend da se ljudi uvek bune kada neko drugi ima ono što oni nemaju. Ili imaju ali ne u tolikoj meri. Nikad se niko nije pobunio oko toga da on ima više od drugih. Kad današnji revolucionari elaboriraju oko toga da 1% populacije poseduje 90+% svetskog bogatstva, oni zahtevaju da se to bogatstvo podeli pa da svi imaju jednako. Kad bi oni (svako) spadali u tih 1%, verovatno bi odbili da dele. Zašto ne podele to što imaju sada? Ima puno njih koji nemaju ni desetinu od toga. Kap u okeanu? Pa okean i jeste sastavljen od kapi. (U kome su se u međuvremenu odomaćile silne ale. Kapi sigurno nisu to očekivale kad su krenule da prave okean.)

Šta je to što ljudi imaju? Privatna svojina u nekretninama i kešu znači da se može jesti skuplja hrana, putovati skupljim prevozom, nositi skuplja odeća,  kupovati šira ponuda robe i usluga. Ponekad se kupi bubreg, ili srce, kupuju se i robovi, ali to su novi tendovi još uvek ne tako rašireni. Ima ljudi koji imaju bolje poslove, od kojih se ne navuku boleštine i trovanja, iako se boleštine uglavnom navuku pre ili kasnije. Ima ljudi koji imaju izbora. Po nekoj složenoj matematici izgleda da oni iz 1% imaju neuporedivo više izbora od svih ostalih. Da li to znači i da oni provedu daleko više vremena birajući, pošto su im svi ti izbori dostupni, ne znam, ali ono što znam je da dok nemanje izbora jeste velika muka, praviti izbore je čisti užas.

Suština revolucije je da promeni svet na način da svakome bude dobro.

Suština revolucije je da ne bude glupa. Inače neće promeniti ništa.

Suština revolucije je promena.

Promena pronađe svakoga, sa ili bez revolucije. Revolucija samo zabrlja stvarnost. Ne krivim je. Organizovana politika, organizovana religija, organizovani kriminal… Od takvog trojstva uopšte disati je revolucija. Tendencije ljudi da naprave shit od svega moraju da pronađu svoju protivravnotežu negde.

Revolucija je impuls pristojnosti. (I kad se svede na to da svi hoće iPhone, najnoviji model). Impuls je kratka električna varnica. Pogled ka nebu. Lice okrenuto suncu na zimski dan. Revolucija je govor koji ne mora da bude slobodan. On postoji, unutrašnji glas, prisni sagovornik, zagovornik dela.

Čujem pre neki dan za novi pokret. Osnovan spontano i bez adrese. Opstaje. Sledi premisu ‘pay it forward’ što je dosta banalna verzija religioznog koncepta ali pojaviće se možda neko sa boljim imenom, ako je ime neophodno. Učini dobro delo i ne zadržavaj se, nastavi dalje. Okay, koncept  nije nov, ali kao revolucija jeste nov. Učini nešto dobro za druge, i ne mešaj se dalje. Ne nagovaraj, ne pridikuj (dobro delo nije davanje saveta) i ne pričaj o tome. Zavet ćutnje kao krajnji domet slobode govora? Uh, daj Gospo.

Suština revolucije je akt. Učini nešto.

(To ćeš verovatno zažaliti).
(Ali to je epilog).

Advertisements

9 thoughts on “Čujem priča se o revoluciji

  1. Sustina revolucije je i ta da ona osim donosenja „promena“ – kakve god one bile, omoguci i vrtoglavo uspinjanje i isplivavanje sljama. I tako do sledece revolucije (promene) – zvati to kako god.

    • Jeste, jeste, etotako, ima se jos puno toga dodati. Mozda je to sa sljamom pre posledica evolucije nego revolucije. Revolucija jedino posluzi tom materijalu.
      Mozda je revolucija pokusaj krocenja evolucije, u okviru onoga sto nam je dato. I ne ide joj narocito dobro.

  2. Uh, revolucije. Ko da ih sprovede? Nisam siguran da danas postoji kritična masa ljudi spremnih da umru za više ciljeve globalnog karaktera, a revolucije mislim da iziskuju takvu vrstu odlučnosti. U redu, uvek ima pacijenata spremnih na sve, ali nisam siguran da se oni zalažu za više ciljeve koji bi promenili svet na opštu dobrobit.

    Oko bogatstva. Ima smisla biti bogat. Recimo, da bi mogao da budeš filantrop poput Vorena Bafeta. Takođe, jedna od privilegija bogatih je, kapiram, to što su gospodari svog vremena. Nema celog života ustrojenog oko posla, nema ustajanja u 6 am, nema sendviča iz kantine, nema stresnih situacija u preduzeću, nema sindoma povratka sa letovanja jer ceo život je, manje ili više, letovanje. Isto tako, bogati imaju vrlo važnu privilegiju da ako, recimo, na drugom kraju planete živi voljena osoba mogu kad god osete potrebu da sednu u svoj mali privatni čarter i zapale preko okena da bi bili sa njom. Siromašni ljudi, pa čak i ljudi srednje klase, kad se prime na nekog koji živi daleko, ostaje im ili ‘ljubav na daljinu’ pomoću Skajpa i dopisivanja, ili da zatome svoja osećanja. Ok, ovakvi slučajevi relativno se retko dešavaju, ali ipak je, za svaki slučaj, dobro biti bogat. 😉

    • Na tekst me je inspirisao jedan clanak koji sam citala nedavno. Imao je dosta dobrih tacaka, I onih smesnih, bas po mom misljenju. Narocito delovi koji se odnose na deljenje bogatstva, I tu potebu da svima bude dobro. Velika je greska idealizovati ljude. Iako ne mislim da treba odustati od pokusaja promene na bolje, ali tesko da ce se ljudi sloziti oko toga STA je dobro. Ili sta je dovoljno.

      Kriticna masa je zanimljiva, jer nije mozda bas do umiranja nego obamrlosti. I ta inertnost jeste neobicna, mozda nikada ranije vidjena u takvoj meri medju ljudima koji nisu okovani. Masovna je jedino pomamljenost za lovom. Uhvatiti korak sa time ne uspeva cak ni revolucijama.

      Sto se bogatih tice, ima lagodnosti, nesumnjivo, ali razlika oko tog strogog rezima oko posla recimo je jedino u tome da oni sebi nametnu tako nesto (jer misle da moraju da ostanu kompetitivni/postanu jos bogatiji ili nesto slicno) I okay, bolje se hrane. Vecina bogatih ljudi koji se bave biznisom jako puno rade. Oni koji ne rade – njihove zene, mozda, ili naslednici ponekad – cesto zapadaju u krize eksesivnog ponasanja I dosade. Lova kupuje puno toga, I prodaje dusu, rekao je Gete.
      Ipak, mora da nije lose biti bogat. Zasto mi inace svi to zelimo, svako na svoj nacin.
      Hocu da kazem, nisam ustala u odbranu bogatih, kao SuperHik 🙂

      • Da dodam jos, mislila da pisem vise o tome ali kad si vec dotakao temu, Dusane: privilegija.
        Cini se da je jedina stvarna vrednost (ili prednost) bogatstva, velikog ili malog, u svesti da nudi privilegije. A privilegije znace prednost u odnosu na druge. Imati ono sto drugi nemaju.
        Ako je to zaista tako, to sa privilegijama, onda su sve price o revolucijama jednake plesu na ulici. Colourful distractions.
        Naravno, ima i onih privilegija gde pojedinac oseti da je ono sto poseduje najvece bogatstvo i ceni i postuje to sto ima, ali to je retkost i implicira dusvenost koju promovisu vec dugo na ovaj ili onaj nacin, i ne prima se narocito dobro.
        Toliko za sada 🙂

  3. Наравно да је добро бити богат – волео бих да то испробам (ко не би 🙂
    Опет, мислим да се може бити благословен, и без да си верник, нпр. добрим здрављем. И да се може бити привилегован, и без богатства, нпр. љубављу своје деце.
    И да се може ценити оно што се има, уколико си претходно то што имаш – немао, па имао, па поново немао, па поново имаш.
    Спецификум ових простора послдњих деценија је и привилегија (чак и ако немаш некаквих новаца) то да, како се већ каже, спаваш са оба ока и са оба уха. Није ни то мала ствар, ко разуме

  4. Ceniti ono sto imas, osetiti zahvalnost za sve dobre stvari u sebi i oko sebe – redovno nailazim na reference koliko je to mocno. Radi ponekad kod mene (u stvari dosta cesto) i kraj smeha spada u najbolje terapije.
    Ispada da je dobrocudna priroda pravo blago. I privilegija. Pa ko ceni, blago njemu a ko ne – toga nista ne spasava.
    A opet, ti koji bi da spasavaju sebe su oni koji pomeraju svet (a da im niko nije trazio), nezasiti. Dobrocudnima je dobro kako jeste i retko se bune. Go figure.
    Nikada ljudima ne mozes ugoditi 🙂

  5. Ово је на ту тему, бар тако сачувах, записао Андрић у ‘Знаковима..:

    Samo aktivni ljudi i njihova borbenost i bezobzirnost pokreću život napred, ali ga samo pasivni ljudi i njihova strpljivost i dobrota održavaju i čine mogućim i podnošljivim.

  6. kako si se lepo setio, Gorane. I upravo je u tome stvar, da i jedni i drugi imaju svoje mesto, samim tim sto su tu, i kad su na suprotnim stranama u stvari nisu. Svi smo ovde na jednoj liniji, zivotnoj.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s