Ćutnja

Le Silence de la mer je knjiga objavljena 1942. u Parizu. Autor, Jean Bruller, je bio deo Otpora i objavio je pod pseudonimom Vercors. Knjiga je odmah postala hit podzemnim putevima. Predstavljala je za brojne ljude fundamentalni duh Otpora. Drugi svetski rat u Francuskoj i danas izaziva polemike i kontroverze (i u Francuskoj i van nje), i neka, sve je otvoreno polemikama i kontroverzama, kako ne bi bilo tako nešto kao ljudska priroda u uslovima rata. Zanimljivo je – i jako teško – samo pokušati razumeti bilo koga ko je prošao kroz najgori užas rata ikada stvoren na Zemlji (Prvi svetski) i 20 godina kasnije našao se u još gorem. Iako teško da su komparacije bilo koje vrste primerene kad su ratovi u pitanju. Engleski prevod se pojavio u Britaniji 1944. a TV adaptacija je igrala prve večeri kada je obnovljen BBC TV program nakon rata, 7. juna 1946. U Francuskoj je 1949. izašao  film koji je režirao  Jean-Pierre Melville (Melville je isto pseudonim, nom de guerre, koji je kasnije zadržao, kao i Bruller svoj pseudonim Vercors). To je bio Melvilov prvi igrani film. Kasnije je stvorio slavu u film noir žanru. I knjiga i film se smatraju francuskim klasicima.

Ništa od ovoga nisam znala dok nisam slučajno naišla na noviju verziju filma, francusko-belgijsku koprodukciju snimljenu za TV iz 2004. Volela bih da vidim i onu prvu, i naručila sam knjigu sa Amazona, ali malo oklevam. Ova verzija koju sam gledala mi je prirasla za srce i ne bih želela da je poredim, što bi bilo neizbežno. Možda je moguće ispričati priču bolje, ili drugačije, ali meni nije potrebno. Sve je već rečeno.

Priča se odvija u gradiću na obali Francuske. Nemački oficir je smešten po pravu okupatora i izboru svog ađutanta u kuću u kojoj žive starac i njegova nećakinja. Oficir je frankofil, i kompozitor iz vremena pre rata. Govori francuski i obraća se ukućanima uljudno, objašnjava svoju želju da vidi prirodni i neizbežni spoj francuske i nemačke kulture (što je bila nacistička propaganda iz tog doba), ali niko mu ne odgovara. Njih dvoje uzvraćaju kompletnom ćutnjom. Uprkos tako jednostavnoj postavci i sveprisutne ćutnje puno se toga dešava, i film je dirljiv, lep, human i dostojanstven. Takve kvalitete nije lako naći ni u uslovima mira, sigurno ne u ovom našem vremenu, a u vreme rata, i to stvoriti samu priču tokom rata, izgleda prosto neverovatno. I povrh toga, ono što možda najviše iznenađuje je da je knjiga u svojoj suštini anti-ratna. A pojavila se 1942. u okupiranoj zemlji. Niko nije mogao da zna, možda ni da zamisli, da će Nacizam biti pobeđen. (Čudna stvar je da ima puno onih i danas koji još nisu čuli – it got the shit kicked out of it, morons!) Smrt je bila bliža od sopstvene senke, ne samo za partizane i Jevreje. U priči, nemački oficir nije čudovište, i Francuzi nisu heroji. Do kraja oni svi naprave izbore za koje misle da su im jedino dostupni, i zatim se tih izbora drže kao jedinog oslonca u vremenu kada sve izmiče kontroli i poimanju. Visoko moralna priča, romantična o ljudskom duhu, i naklonjena njegovim zabludama iako ga ne može sačuvati od posledica. Ne pamtim kad sam videla lepši film.

Link vodi na verziju (u nastavcima) sa engleskim titlom. Za one koji razumeju francuski, ima i verzijâ bez titla.
http://www.youtube.com/watch?v=SdttS51uWs4

 

2 thoughts on “Ćutnja

  1. Jedno zapažanje u vezi sa potonjim uradcima: neke obrade pesama Bob Dylana su mnogo bolje od njegovih verzija. No, iako sam se, recimo, sa njegovim opusom prvo upoznao kroz druge nije mi smetalo da, bez obzira na neminovna poređenja, sagledam ono što je neosporno vredno kod njega.

  2. Hvala, lepo i validno zapazanje. I zaista, ne znaci da drugacije izvodjenje pokvari. Svaka prica je uvek nova prica.
    Kod ovog filma je bilo lepo vratiti se I odgledati ga ponovo. Sve se samo potvrdilo.
    A kad je nesto jako dobro, i vredi videti sta drugi ljudi urade sa istim materijalom.
    Ovde sam malo sentimentalna, mozda zato sto su ti prvi utisci jos svezi.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s