Lekcija o trajanju u vidu praznika

Praznici su stigli do mesta još jednog početka i ako je sudeći po praznicima… ali bolje je ne suditi. Mnogo toga može ili ne može, sa suđenjem je uvek dobro sačekati, odložiti, preskočiti. Već sutra ništa neće biti isto.

Klinka i ja uvek imamo opuštene novogodišnje večeri. Bar ove otkad joj je dopušteno da ostane budna do ponoći. A ni one nisu ujednačeno opuštene – ja sam opuštena, ona je uzbuđena. Takve neujednačenosti umeju da stvore jednu savršenu harmoniju.

Sinoć je bilo najlepše, kaže ona. Prvo smo krenule u kupovinu da nabavimo par stvari plus sastojke za prazničnu večeru, koja je trebala da bude vrlo posebna u ovoj maloj kući vrlo malih kulinarskih ambicija. Nije nas mrzilo da odemo do Eaton centra i Williams-Sonoma radnje pune kulinarskih perverzija, u kojoj smo htele da kupimo veliku limenku punu praha čokolade koja se jako lepo istopi u toplom mleku u šolju tople čokolade koju potomci Guitard familije prave u San Francisku po ugledu na onu iz Angeline u Parizu. Kad smo prvi put kupile limenku (koja se pojavljuje samo u ovo doba godine) i pročitale priču o poreklu napitka, ništa nismo znale o Angelini. Eto kako male stvari čine život punim čuda.

Limenke su bile sve rasprodate ali smo slučajem spazile dve umotane u celofan sa mašnom na vrhu, koju je neko našao pod jelkom prošle nedelje  – i vratio! Svet je pun neverovatnih ljudi koje je zaista praktično nemoguće razumeti. Tako smo umesto jedne kupile dve limenke.

Našle smo i sve drugo što smo zapisale i vratile se kući mrtve umorne. Planovi su nam bili previše ambiciozni. Napraviti večeru pa dve vrste kolača… – uspele smo da napravimo jednu. Po receptu iz Otave, one iste koje smo jele prošle nedelje.

Praznična večera u našoj produkciji je ispala fantastično.

Salata sa bokončini sirom, kriškama paradajza i listovima bosiljka, sve začinjeno maslinovim uljem i aceto balsamico vrstom sirćeta koje je verujem vinsko sa nekom dodatnom pričom.

Marinirani losos. U jednom supermarketu ovde prave tu marinadu i komadi crvene ribe su odležali u njoj dovoljno da se arome uvuku baš kako treba – ubedljivo najbolja vrsta koju sam ikada probala.

Pečeni mladi krompir sa oreganom, na maslinovom ulju. Ovo ispadne neverovatno ukusno, prosto kremasto i topi se u ustima.

Korpice od testa sa kozjim sirom i džemom od smokava. Ovo se kupi smznuto i samo smesti u rernu na 16 minuta. Fantastično. A kombinacija kozjeg sira i smokava je neprevaziđena.

Voćna salata – iseckani ananas, jagode i belo grožđe. Ništa više i ništa manje nego izuzetno.

Naši kolači. Shortbread sa pekanima i orasima. U ustima se raspadnu u prah – neočekivano ! – i u sledećem trenutku se istope. Fantazmagorično. Ponosne smo kao da smo napravile neki ozbiljan civilizacijski pomak napred za sve ljude skupa. (Pogledati niže za recept).

Klinka pije mleko, ja sam kupila sebi jednu bocu crnog, onog iz Otave. U pitanju je kalifornijsko vino, Beringer, Founders’ Estate, Cabernet Sauvignon iz 2007. Onaj u Otavi je bio širaz iz 2006. ali njega nisam našla. I ovo je jako dobro.

Iznajmile smo film ‘Julie, Julia’. Napravila ga je žena, o ženama, naročito je Julia zanimljiv karakter, ostatak ima neizbežnu kombinaciju američke samopromocije i borbe za opstanak. Stvarno su prošla vremena imala posebnu draž u svojim izuzetnim karakterima. I danas ima izuzetnih ljudi samo svi liče jedni na druge pa ih je teško spaziti. Ne znam šta je u pitanju ali negde nas neka pokvarena mašina standardizuje. A možda je bilo neizbežno da u jednom trenutku sve postane već viđeno. 

Naši komšije preko puta su bili kod kuće. Kupili su dva jastoga pa su nam zakucali na vrata da ih pokažu. Bile su sestre u pitanju. Neverovatna bića iz neverovatnog sveta. I boje su neutralno-sivo-zelene sa prelivima tamnim i tužnim, i lepe. Iako sam dugo vegetarijanac (koji poslednjih godina povremeno jede ribu i morske plodove), ima nekoliko godina kako sam se pomirila sa principom jedna-bića-jedu-druga-bića, i nije lak ni lako svarljiv ali me ne potresa više kao ranije. I ja sam konačno odrasla, izgleda.

Mi smo im odnele tanjir sa kolačima. Oni su opet pokucali nešto kasnije i doneli tanjir pun dekadentnih čokolada.

Film je stalno bio prekidan. Pred ponoć smo otišle na live web prenos iz Njujorka – našu malu tradiciju posmatranja kristalne kugle na Tajms Skveru. Po ponoci se klinka predala uzbuđenju i istrčala nekoliko krugova niz hodnik i nazad sa cikom iz sveg glasa. Tinejdžerka; sveža; od novembra. Komšije su opet pokucali na vrata, sa otvorenom bocom šampanjca. Njoj malo, meni malo više. Prešle smo kod njih, probale i one sestre jastoga. Komadići belo-narandžastog mesa se umaču u otopljeni puter sa listovima kilantra i đusom limete – vrhunsko.

Odgledale smo film do kraja, izljubile se još jednom i otišle na spavanje oko 2. U pravu je – bilo je izuzetno.

(Na fotografiji niže, koja je mutna ali slikana bez blica ima toplu atmosferu jedne tople večeri, poziram za klinku, i ona je pozirala za mene a kad sam spazila kako je haos police za knjige nefotogeničan, danas sam sve to počistila – dobar početak sve u svemu).

Recept za kolače:
250g putera
3/4 šolje šećera u prahu
par kapi ekstrakta vanile
1,5 šolja brašna
pola šolje sitno seckanih oraha i pola šolje sitno seckanih pekan oraha

Umutiti puter sa šećerom, dodati brasno i vanilu. Vrlo je važno da testo bude dobro izrađeno. Na kraju dodati orahe. Oblikovati u male kuglice i blago poravnati. Peći 12-15 minuta na 325F što je negde oko 175C. Veličina bi trebala da bude kao zalogajčić, ali ko kako voli.

Uživajte u kolačima i životu.

12 thoughts on “Lekcija o trajanju u vidu praznika

  1. Trazim svoj komentar jer sam ga sinoc pisala, ali izgleda da ga nisam ni poslala 😀
    lepo sam zapocela novu godinu uz zaboravljanje :mrgreen:
    Vas dve ste uzivale, lepo… a i komsinice su divne delile ste kolace ma to je fino. Mi smo uz nase komsije i „artiljeriju“ koju su Luca i tata pripremili, a Lea i ja zatvorenih usiju posmatrale, predivan vatromet, docekali uz cupkanje i proseco i ovu 2010 !
    hvala ti na divnom receptu, odlicna ideja da ga prilozis. A vino bi bilo i moj izbor…. 😀
    I bez blica izgledas divno
    Poz :Dh

  2. Pa i vama je bilo lepo. Bas lepo po opisu i drustva i ugodjaja. Tako i treba.
    Ja imam ozbiljne planove za ovu godinu ali sam vrlo spora da krenem sa poslom 🙂
    Drago mi je da se slazemo oko izbora vina i kolaca.
    A ovo sam u stvari htela da pokazem onu haljinicu kupljenu jednog lepog dana 🙂

    Pozdrav,

  3. A-ha to je ta „mala crna haljinica“ , da bio je to divan dan. 😀
    Kako napreduje poslovno fb?
    Nisam ni ja nesto brza, tj.davno sam izasla iz posla koji sam radila preko deset godina. Pogledaj… (jedan od poslova), to radi jaca polovina, ja sam u pozadini organizator, tj. socijalni menadzer i po struci :mrgreen:
    Ne znam kako ce ti se svideti, treba voleti ovu ausrijsku tradiciju 😀
    Jos dve godine, pa krecem ponovo svojim putem, 😉 vidis opet sam vec produzila, samo odugovlacim :mrgreen:
    (posto si vegetarijanac imam za tebe jos jedan predlog… )
    samo fali jos avionska karta 😀

    poz 😀

  4. Hvala za linkove, pregledala i editovala 🙂

    Eh, ti izgleda da me jako dobro znas (ili me je vrlo lako citati) – meni samo treba malo podsticaja za tako neke izazove 🙂
    Stvarno je neobicno kako samo par malih stvari kao dva linka mogu da docaraju lepo i mesto u svetu, atmosferu, zivote drugih ljudi… divan je ovaj web, treba mu to odati.

    Nisam ubedjena da sam bas sve razumela oko ovog vaseg projekta ali jesam dovoljno – i jako mi se svidja. Ja ne mirisem tradicije u onome gde su ustajale ili stvarno lose (kakvih sve ima, dize se kosa na glavi) ali inace sam veliki ljubitelj. Narocito kad je u pitanju arhitektura, ocuvanje prirode i drustva, atmosfere razlicitih vremena… one su kao dobre knjige.

    fb – nista nisam jos radila. Niti ce to ici brzo, a ne znam i da li ce.
    Uporedo sam zapocela jos jedan blog, na engleskom, poluzvanicni, vezan za posao ali tu se jos malo vrtim oko koncepta pisanja (imam toga vec dovoljno). Srecom, moja draga prijateljica je zainteresovana da istrazi fb u tom marketinskom smislu pa cu uciti uz nju, ona je sjajan motivator. Ja imam PUNO posla i mimo toga 🙂

    Vi nastavite da zivite dobrim, punim zivotima. Sve vec umete, samo jos zdravlja i srece 🙂

  5. Ivana sada sam videla da su stranice samo na nemackom, to radi za nas jedna firma, to je verovatno mali propust, mozda si preko googla uspela da prevedes. Da to smo uspeli za 18 godina boravka ovde, to su dva veca poduhvata i postoje jos dva srednje velika 😀
    Skolovali se za nesto sasvim drugo, ali zivot je nepredvidiv, sa 18 sam bila u Torontu i mislila da cu tamo nastvaiti zivot, ali vidis sada sam izmedju Alpa… 😀
    Ma imali smo srece da stanemo, stvarno na predivnom mestu za zivot, jezero, ravnica i planine…
    sada kao sto kazes samo Zdravlja i Srece… 😀
    Naravno to zelim i vama dvema! 😀
    Bec je lep kao grad pun istorije i tradicije, kulture, ali ova pokrajina ima jos vise sarma 😉
    Pozz
    Hvala za sto si uredila komentar 😆

  6. ..хаљиница и модел су tres charmante, а исто важи и за ‘хаос’ са књигама у позадини.. надам се да их ниси сложила превише под конац 🙂
    Било је уживање читати о тако пријатном дочеку НГ, чак и за не-вегетаријанце (део о лососу&јастогу, ммм):-)
    И нека вам што више вечери надаље буде тако пријатно

  7. Pogledacu opet sajtove da jasnije sve pohvatam, ali svaka cast, to su veliki poduhvati i uspeh je lepa stvar posle velikog posla.
    Da, ne ide mnogim ljudima to po receptu sta su izabrali, za sta se skolovali i slicno. Vazno je da ste zadovoljni i dobri jedni drugima. Ostalo je stvar zivotne dinamike i ne narocito vazno.
    U Becu sam bila jednom na nekoliko dana a drugi put na jedan dan, i sve to dosta davno. Lep je imperijalni deo a za ostatak… nisam ga ‘osetila’. To nista ne znaci, naravno, dosla bih opet a i ta vasa pokrajina postaje sve vise destinacija koju ne treba zaobici, nadam se nekom skorom prilikom 🙂
    Meni je bas drago da si mi ovo pokazala, puno hvala 🙂

    Gorane, hvala, i haljinica i ja se osecamo ugodno jedna s drugom a to je neizostavni deo sharma, rekla bih. Polica ne izgleda puno drugacije na prvi pogled, zakljucila sam, ali ja sam radila i radila… mrzim haos, a jos vise mrzim da ga rasciscavam.

    Radujem se i ja drugim lepim zajednickim vecerima, ali veceras smo se vec posvadjale. Nije lako ni meni ni njoj…nadam se da cemo izgurati. A nadam se da i ce mi se vratiti entuzijazam. Nista bez njega.

    p.s. sarah, imala sam jedno vreme san da u Becu idem na Novogodisnji koncert. Ovde sam bila jednom na replici istog, i bilo je lepo, ali onaj pravi… eh 🙂

  8. Konacno nesto da valja i da je korisno na tvom blogu, mislim na recept.

    Drago mi je da ste se lepo provele, bas si to lepo, lagano opisala.

    To sto si sredila sobu ti nikad necu oprostiti, oni baloni su tako skladno cucali uz razbacane knjige.

  9. Mnogo volim blogove a narocito knjige sa receptima, pa finim slikama i uputstvima… i slazem se da je fin osecaj biti korisna 🙂

    Za nered ne brini. Nismo ga izbacile, nema ovde takvih grandioznih ambicija, samo pokusaja s vremena na vreme.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s