Građani

Svi smo građani u svetu žena. It’s a man’s world, bez ikakve sumnje – i on u svetu žena. Gde bi drugo mogao da opstane? Samo među ženama.

Iako sam se dobar deo mladosti osećala kao individualac i autsajder, sada razumem da se veći deo građanstva slično oseća. Svet žena nije stvoren po meri, niti je ‘reinvencija’, sigurno mu nije potrebna definicija, čak verovatno nema glavnu ni sporedne odlike. Bivstvo se ne može raščlaniti.

Iako bi moj pol trebao da bude očigledna indikacija u kom svetu živim, nije bilo tako. Kultura, svet oko tebe, to su ogledala koja daju oblik i obezbede uniformu. Da sam uspela da putujem utabanim stazama sa lakim prtljagom je jedina počast koju sebi mogu da dam čistog srca. Sada uviđam da su putovanja bez prtljaga ludost, najblaže rečeno. Jedan od većih promašaja takvog životnog stila je da su utočišta planirana i predodređena i nije pitanje navigacione ingenioznosti pronaći ih na mapi. Svi završe na istim kotama.  Društvo sa prtljagom će zauzeti više mesta, dobiti više pažnje… to su dobre standardne mušterije. Ti odjednom shvatiš da imati malo nije prednost; i drugi shvate to isto i instantno te zaborave.  Polako počinješ da uviđaš da autsajder i marginalnost imaju više sličnosti nego što si mislila, i da uopšte nisi tako mislila sve vreme putovanja, jer su tvoje misli bile zauzete drugim temama. Austajder u centru zbivanja, recimo je bila pikantna opcija, paradoks pun potencijala. Bilo je i drugih, i teško bi bilo izabrati najbolje kandidate za sve promašene koncepcije.

Bila sam pre nekog vremena na happening-u koji je imao histerično-euforičnu pripremu kroz društvene medije koja je par dana pred događaj (kad sam se ja pridružila, na poziv jedne poznanice) postala krešendo digitalnih glasova sa visokim notama i uskličnicima. Žurka je bla organizovana od strane žena, za žene isključivo, i pristup je bio moguć samo ako ste na listi – i obučeni u malu crnu haljinu. How charming, mislila sam, podelila sa klinkom, i ona mi je čak pozajmila jednu od svojih haljina jer je njena garderoba imala bolji izbor od moje. Izašla sam bila iz kuće vrlo zadovoljna sobom. Društvo je bilo šareno, što se naročito lepo isticalo na pozadini crnih haljina. Jedina dva-tri muškarca su bili barmen, fotograf i jedan zgodan tip za koga nisam uspela da dokučim šta je. Arhetip? Maskota? Ili kućni ljubimac organizatora koja je imala vatrenu crvenu kosu, vatreno ime (Karmen) i odisala svežom vatrom dobrog života lokalne selebriti, iako je meni bila nepoznata. Bilo je žena različitih godina, uticajnih i zalutalih slučajem, izgladnelo tankih i debelih, ćerki sa majkama, drugarica, lepotica i neupadljivih, drugih nepoznatih selebriti, i razgovori su bili kratki ali puni značaja, jer svaka od prisutnih žena je imala nešto da kaže.  Sve je odisalo duhom vremena i kokteli su redovno pristizali. Ja sam malo pričala, uglavnom posmatrala i slušala. Moja drugarica je upoznavala nova lica i zatim predstavljala i mene. Direktor programa za TV stanicu, voditelj TV programa, marketing direktor za aukcionu kuću, nona koja je podigla četvoro dece, umetnica u poznim godinama duge negovane plave kose koju je nosila kao Botičelijeva Venera, mlada žena bez značaja koja bi zažalila da je ostala kod kuće a sada je jedino želela da se tamo vrati…

Na početku sam bila zadovoljna da je moja haljina seksi, posle nekog vremena ne više. Među likovima toliko žena, suočila sam se bila neočekivano sa sopstvenom krizom – gde u mom lakom prtljagu ima mesta za seksepil; da li mu treba praviti mesto; koja je njegova svrha nakon materinstva i nekoliko ljubavi; da li je previše blizu samoobmani; ili samoponiženju… U moru ženskog seksepila, nisam mogla da se setim ničeg više artificijelnog od trenutno popularnog imidža. Produkcija, investicija, dužnost jer seksepilu služimo i on služi nama…  –  nastalo je bilo komešanje iznenada: fotograf je bio spreman za photo op. Nisam znala da ovakvi događaji obavezno završe sesijama pred velikim aparatom, ne samo telefonima. Prilike se moraju ovekovečiti. Ako sam bila radoznala prethodno, novi razvoj je bio šokantan – sve žene, ali bukvalno sve, od naizgled stidljive i neupadljive do doktora nauka i direktorki, umetnica i TV voditeljki, su se odjednom preobrazile u femmes fatales, koje su, činilo se, u svom privatnom vremenu profesionalni modeli jer bilo je nemoguće da su takve poze bile instantna inspiracija. Lica preda mnom su prolazila kroz transformacije i rezultat – gluma ili ne – je bio seksi, samouveren, beznaporna replika fotošop stranica magazina, i sve su se enormno zabavljale, i one pred kamerom i one oko njih koje su ih bodrile. Gledala sam zabezeknuta, i punila se polako ljubomorom, jer ja nisam umela. Koliko može da bude teško, gurala sam sebe, ali jeste teško. Jednu stvar koju naučiš o sebi vrlo rano je šta ti leži i šta ne.  Ovo nije moja vrsta igre. Da sam pijana, ili bolje raspoložena, možda… – ne, ja ovo ne umem. Stala u red svejedno. I fotograf i publika su probali da me nameste bolje, i ja sam se trudila. Osećala se glupo, rezultat nije izneverio, i izvisila iz još jedne grupe. Pitanja u vezi seksepila gurnula u stranu; bilo je jasno da do nekih odgovora treba još dugo putovati. Ali fascinacija ostaje – kako je to moguće da druge žene znaju. Nešto mi je negde promaklo. Život u citadeli, sigurno je to. U realnom svetu, niko ne postavlja sebi ovako glupa pitanja.

Advertisements

6 thoughts on “Građani

  1. To je valjda pitanje ukusa, i kojecega drugog, ali kod sopstvene svesti o tome… ne znam. Nesto tu nema smisla.

    Ne treba se truditi previse ni oko cega je moja (mucna) tema za praznike. Uvek prisutna, cesto ignorisana. Effortless existence, je ultimativni cilj i destinacija.
    A fool. Ili zen? 🙂

  2. I ti si u pravu, Gorane. Ima dovoljno dokaza – i primera – za podrsku.
    U mom pokusaju se verovatno nije osetilo moje glavno pitanje – zasto se truditi, narocito kad osoba sazri, da budes seksi? Da li se muskarci trude da budu seksi, i to neprekidno? I don’t think so. Biti privlacan suprotnom polu, narocito nekome ko ti nesto znaci – da, to svako zeli. Izgledati dobro, I to je svakome na listi pozeljnih stvari. Ali da celo ili veci deo tvog postojanja bude obelezeno potrebom… vredja moj senzibiltet. Uvek jeste, sada cak ne mogu ni da izmislim svrhu – reprodukcija i sl. Osim toga, seksi je kompleksna kombinacija brojnih atributa, dobar deo dolazi bez manipulacije i velikog truda. Ljudi obicno nadju put jedni do drugih. Tu lezi velika jednostavnost i velika lepota.

    No, bice vremena za razgovore na te teme. Priblizava se ponoc u Evropi.
    Nadam se da svi slavite sa bliskim i dragim ljudima jos jedan novi pocetak, ma kako mali ili veliki bio.
    Srecna Nova godina svima! Budite zdravo i zivite dobro.
    I hvala sto svratite i procitate nesto od mojih razmisljanja.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s