18
Sep
16

Pasja popodneva

Efekat Njujorka na psihologiju ljudi je kao susret deranžiranog pijaniste i raštimovanog klavira. I pijanista i klavir imaju dovoljno sopstvenih problema, ali kad se nađu u istoj sobi, ili u istom kvartu, ništa više ne postoji osim onog drugog. I ljubav i mržnja, neizdrživ poriv, neodrživ tempo. Povremena transedencija i sublimacija; redovna kakofonija. To je Njujork, kakofonija ljudstva. Tako je zvučao za moje raštimovane uši prošle nedelje. Prethodnog puta, pre dve godine, bio je Sinatra. Računam da ću za koju nedelju zaboraviti poslednji susret i vratiti se uspomenama prethodnog, koje su često puta učinile mračne dane boljim.

Koliko ekstrema može stati na ostrvo veličine 59 kvadratnih kilometara? Oko 4 miliona dnevno, kažu statistike, ali tokom puta prošle nedelje nisam znala statistike pa sam procenjivala sama. Broj je izgledao nesaglediv. Moj lični ekstrem je dosta blage prirode, rekla bih, ali neprijatan, i počeo je više meseci unazad, verovatno ga gajim godinama je bliže istini, da bi svoju punu zrelost našao na ulicama Njujorka početkom septembra. Ovo je kao na ulicama Dake, čudio se moj kolega iz Bangladeša popodnevnoj gužvi na 8. aveniji u midtown-u. Bio je prvi put u Njujorku. I svikao na vrućine, mislila sam. Nije ni meni smetala gužva, pa ni sparina preterano jer je hotel bio dovoljno blizu i hotelska soba i lobi vrlo prijatne oaze. Poseta je trajala svega tri dana; povratak u Toronto je značio manje gužve i nešto niže temperature. Celoj grupi je bilo drago i bili smo spremni za povratak.

Mi svi živimo svoje živote uprkos nemogućem. Koji je izvor te besmislice, ne znam, ali postaje neverovatno skupa. Začetak života je mala slučajnost, iako ostaje direktna posledica seksualnog akta pa stoga neizvesnost zavisi od standardnih bioloških parametara i nije iznenađenje, ali sâm život nije nikakva retkost. Da nas je sve više, i ne samo sada već i tokom mračnih perioda istorije, potvrđuje da opstanak nije nikakva epika. Da je teško preživeti, Zemlja ne bi brujala od života. Međutim to ne dopire do većine ljudi, jer svi smo mi angažovani u borbi za opstanak titanskih proporcija i nema se vremena za demistifikacije. Uspon Čoveka čvrsto sedi na postolju stremljenja upkros nemogućem. Što je fundomentalno pohlepa, upakovana u različite omote za različita tržišta.

U taksiju, pričam sa kolegom iz južne Indije, koji mi je upravo pokazao dve hiljade fotografija iz svog kraja, tropske idile kultivisane u vrlo fotogenične pejsaže. On dolazi iz dobrostojeće porodice, i pošto mu se nisu dopadale opcije za posao sa vrlo niskom platom za početnika, i nije hteo da se bavi porodičnim biznisom, sedeo je bio kod kuće par godina. Kad mu je bilo dosta toga, krenuo je prvo putem Kanade da malo vidi svet. Pošto znam da posao koji radi u našoj korporaciji nije ni dobro plaćen, ni naročito zanimljiv, i sati su vrlo dugi, pitam ga zašto je krenuo na ovu stranu iz tako dobrog života u svom selu.

Sedi i razmišlja, i kaže zatim da je život u Indiji kompletno tapaciran korupcijom. Za običan kredit u banci, na primer, mora se platiti svakoj karici, počev od recepcije gde prime dokumenta. Da, vidim kako bi takva kulturna baština smetala mladoj osobi, naročito nekome ko je dobrodušan i otvoren, kakav on ostavlja utisak. Njegov život nije propatio zbog korupcije, ali mu je princip smetao. Zatim kaže kako mladi ljudi ne mogu da opstanu sa svojom zaradom, jer su plate vrlo niske, naročito za diplome iz polja nauke. I navodi sumu, koju zatim prevodi u kanadske dolare. Ali to je relativno i direktno zavisi od troškova života, odgovaram. Ni u Kanadi plate za naučne discipline nisu visoke, iako zvuči duplo više u poređenju. Kako ti opstaješ sa svojom platom? Kako bi bilo da imaš porodicu i da jedini zarađuješ? – pitam dalje. On sleže ramenima, i smeši se. Živi sa cimerom, kaže, pa mu nije tako skupo. Porodica u Indiji i dalje dobro stoji; lova nije problem. On hoće da vidi svet, kaže konačno. I da živi na različitim mestima. Svi iz njegove generacije u Indiji idu ili u kompjutere, i onda se presele u Ameriku gde odmah krenu da zarađuju visoke plate, ili se fokusiraju na medicinske discipline, koje isto garantuju bogatstvo u Americi samo je nešto duži put. On je jedini u Kanadi iz širokog kruga ljudi koje zna, kaže opušteno i smeši se i dalje.

Meni je dosta Severne Amerike, kažem gledajući kroz prozor u prepune ulice. Taksi vožnje u Njujorku su duge i mogu se reći takve stvari. To je bilo prvi put da sam glasno rekla. Ali mislim da sam došla bila u Njujork spremna da kažem upravo to. U okruženju trojice novih imigranata, uključujući taksistu, koji je bio iz istog dela sveta, ja, veteran imigracije bez stvarnog smisla, sam završila turu započetu kad sam bila nešto mlađa od mog indijskog kolege.

Njujork je fascinantan grad vizuelno, i pun je krovova koji otvaraju vrata znatiželjnima da bace pogled iz malo bolje pespektive. Ako je namera bila da se prestignu svi drugi, ili da traje zauvek, on je prenaglašeni autoportret. I ne znam da poznaje budućnost tako dobro. Večnost je jako duga. Tamo gde Njujork fascinira na intimniji način, i puno dublje, je u kratkotrajnom bljesku briljantnosti koja zablista usred lažne borbe protiv nemogućeg. Jednom kad potroše tu vatru, kojoj ne fali originalnosti i magičnosti uprkoj lažnoj premisi, ljudi više ne dobiju puno pažnje. Pun je grad sličnih njima. Kao što je pun onih tek pridošlih, koji u njemu traže svoje zrno zlata, koje će zatim pretvoriti u grumen, pa u breg, i živeće na visokom spratu sa pogledom na uspeh. Ludost vlada Menhetnom. Ludost samoobmane.

U petak smo bili slobodni celog dana do 4 popodne. Usijanje je dostiglo bilo najvišu tačku. I dalje su ulice bile prepune, i ljudi vrlo dobrodušni obzirom na okolnosti. Ja sam odlučila bila da se sklonim u muzej, idealno mesto za takav dan. Izabrala sam Whitney, muzej savremene američke umetnosti, koji je u novoj zgradi u West Village-u. Bila je to dobra odluka, ali susret sa umetnošću nije bio lak. Setila sam se neočekivano kakav je osećaj poriv da poletiš. Dok istovremeno znaš da ne možeš. Umetnost učini to za ljude ponekad: pokaže okove jasnije, i tačna mesta gde drže. Pratila pogledom let galeba sa jedne od brojnih terasa. Uvek svež paradoks je bio da sam se osećala dobro, jako dobro. I poželela sam bila da zaronim ruke u portrete, dodirnem ljudskost koja se tu sklonila, i pobegnem sa armijom oslobođenih duhova, i živih i mrtvih, na ostrvo slično ovome, ali bez okova. Jedini tračak sumnje je bio da li bi, posle nekog vremena, to ostrvo ličilo na ovo. Ili da ne bi želeli da krenu.

Bilo je puno lepih trenutaka u Njujorku tokom te kratke posete prošle nedelje, i ja sam bila srećna, i bila sam malo nesrećna, i moji koraci nisu ostavili traga u vrelom asfaltu, kao što tragova ne treba da bude. Svi tragovi ostaju u nama, uvek u nama.

Omiljena mesta: Sulivan Street Bakery, Jolly Goat Café, Kobrick Coffee Co, Whitney, i pogled na Hudson.

img_6616-smaller

img_6604-small

img_6584-cropped-2

05
Sep
16

Savršenstvo i praznina

Ovo je bilo leto tako blizu savršenog da su sve nepravilnosti i mala odstupanja samo naglasili ono što je bilo prekrasno. Svetlost i boje, na primer, su standardi zbog kojih se vredi roditi iznova svake nove sezone i pronaći u sebi neiscrpni niz tananih odgovora na njihove varijacije.

Sâm početak je obećavao. Sredinom maja, kad su na poslu krenuli bili ‘letnji sati’, taj prvi petak je bio i bukvalno ostvarenje obećanja na koje se čekalo od prethodnog leta. Savršeno skriptiran, dan je bio prekrasno proziran i plav, i kad je popodne otkucalo bilo moje poslednje minute na poslu, ja sam znala kuda ću krenuti. Put grada, i St George stanice. Tu, preko puta, je L’Espresso Mercurio kafe, koji u foajeu unutra ima parkiranog minijaturnog Fiću. Ostatak dekora je prijatan, i tog petka je bio potpuno prazan, što nisam očekivala. Zatim sam shvatila da imaju baštu po strani i sa tim prvim letnjim danom, sedelo se napolju. Naručila sam bila svoj latte, i izašla u baštu. Bila je prostrana i polusakrivena rascvetalim jorgovanom i drvećem koje je tek razlistalo. Za malim stolom, odakle sam posmatrala druge ljude, zgrade preko ulice, drveće, travu, vrapce i bube – sve – osećaj savršenstva je bio toliko intenzivan da sam mislila da ću vrisnuti. Nisam očekivala da će biti tako lepo.

Kad sam nešto kasnije, na putu kući ali u suštini bez plana, naišla na jednog muškarca koji je stajao nad lejom svežeg raznobojnog cveća i slikao je velikim aparatom, zastala sam i ja da pogledam šta mu je to privuklo pažnju. I zaista, gusti cvetovi intenzivnih boja su bili kao veliki prasak životnosti, svaki pojedinačno, i bilo ih je bezbroj. Kad je završio sa svojim pokušajem da to uhvati, muškarac se okrenuo bio ka meni, prepoznao isti ošamućeni izraz i odmahnuo rukom bespomoćno: ‘Šest meseci crnobelog sveta, i odjednom ovo!’ Svaki okret glave bi uhvatio novi mizansen, savršen i pun otkrića.

Tako je leto počelo, velikim probojem kroz mala vrata mog sitnog života.

Nastavila sam bila sa latte avanturama subotom (i petkom, i nedeljom, a ponekad i dva puta subotom), ali sa toplim vremenom došla je i sezona za iced latte. Nakon više pokušaja našla sam najbolji: onaj prvi koji sam probala prethodnog leta. Boxcar Social ima vrlo jednostavan recept: umesto leda sasutog u latte, oni latte rashlade, kao koktel.  I zatim ga pažljivo sipaju u fotogeničnu čašu, bez leda. Efekat je degustacija perfektno balansiranog majstorstva. Više nisam ni pokušavala da pronađem drugi iced latte za komparaciju. Svakog vikenda bih se spustila Yonge ulicom do Boxcar Social kafea, što je uvek prijatna šetnja, i provela pola sata u njihovoj bašti pozadi. Senku pruža visoko javorovo drvo, i ponekad su glasovi drugih posetilaca preglasni, ili mi se muzika ne dopada puno, ali ništa od toga nema uticaja na neprobojno savršenstvo tog iskustva.

Nedelja za nedeljom su prolazile, smotane u klupko oko vikendâ. Pojavio se međutim jedan neobičan efekat. Da sam još uvek ona klinka iz Valandova, to bih znala, ali nisam više i puno toga se izgubilo. Letnja dosada, ili dokolica, je neizostavni deo leta. Kad je svet tako pretrpan, na najlepši mogući način, permeabilnost bića je lepa osobina. Pustiti duh da se isprazni je dobar način postojanja. Ne i za mene. Postalo je neverovatno lako pronaći savršenstvo. Da će ga pratiti praznina nisam očekivala. Kakav neobičan par, mislila sam. Sada više nisam sigurna da u tome ima nečeg neobičnog. Ali takva kombinacija nije bila dobrodošla. Možda sam se previše asimilirala. Praznina u meni budi strah, ili krivicu. Da sam besposlena, ili lenja, da izbegavam da se suočim sa realnim problemima i situacijama. Što sve stoji, pretpostavljam. Znam. Možda nemam bogat unutrašnji život, pitala sam se. I to znam. Niko ko radi duge intenzivne sate na poslu koji nikada nije zadovoljan nema dovoljno goriva za druge mehanizme. Povremeni uzleti mašte su tek sitna prašina podignuta slučajnim vetrom.

Jednog petka krenula sam bila novim putem, bez određene destinacije. Ona se pojavila usput, kao prijatelj koji nikada neće izneveriti. Izašla sam bila na jednom mestu, ušla na drugom, sedela kraj otvorenog prozora dok se tramvaj ljuljao duž ulica, i setila se odjednom da sam u delu grada gde su momci iz Boxcar korporacije otvorili prošle godine još jednu lokaciju. Adresu sam pogledala na telefonu; bila sam tek ulicu dalje. Kafe je bio na dnu ulice. Bio je to lep hod niz osenčenu ulicu u tihom kraju. Kakva fina radost novog otkrića.

Ja sam u ovome jako dobra; korak po korak, pronađem svoje savršenstvo. I ono se zatim rasprši, pod naletom novog vetra. To je priroda savršenstva. Da sam ovde stigla praznih ruku, do ove stanice pune savršenih prolaznosti, je možda najbolje sagledati upravo iz tog ugla. Kad se tako lep oblak raziđe, šta ostane? Samo ono što smo doneli.

20160708_152759.small

20160708_151807.small

20160708_151652.small

20160708_151939.small

20160708_152000.small

20160826_152612.small

20160826_160006.small

20160826_162852.small

20160826_163124.small

20160729_151549.small

20160717_153233.small

23
Aug
16

Na neravnom terenu

Moje raspoloženje prati moje korake. Ovako neravan teren pamtim poslednji put kod čitanja bajki gde se svaki mogući izazov baci pod noge glavnog junaka. U savremenim izdanjima desi se i devojčicama da prihvate izazov (devojke retko). Jednom kad krenu putovanja dugo traju, brdovita, ponorna, opasna na bezbroj načina, i neophodno je da budu hrabri i izdržljivi, što je bilo jasno na početku, ali i lukavi. Jer ne može se sve postići, ili ne glavni cilj, bez pameti. U mom putovanju, ako sam sumnjala na početku, shvatila sam nedavno da jedini faktor koji talasa pejsaž sam ja tj. moj um. Sve je ovo u mojoj glavi. I pamet je u mojoj glavi, sve uostalom, samo raspored obaveza i teritorijalnost su dosta zbrkani. Bar to postaje jasno. Pred takvim zapletom normalno je osetiti bespomoćnost, ili potrebu da se pita neko pametniji za savet. Ja i dalje tražim izlaz. I to je normalno. Iz sopstvene glave, naravno, iako to zvuči grublje nego što bi trebalo. U ovoj glavi ima lepih mesta, i pravo je čudo kako me je lako nasmejati i lošim danom, ali to su mesta kratkih predaha. Kao što znam da ni u drugim glavama tereni nisu puno bolji. I tako je uvek bilo. Ne zavidite nikome; ko zna kakve vetrenjače i goropadi oni napadaju, ili se od njih brane.

09
Aug
16

Ako ne sada, kad

Knjigu sa istim naslovom sam čitala pre godinu-dve, sporo, uglavnom na pauzi za ručak, i nije pomogla varenju ni ručka ni svakodnevice na poslu. Primo Levi, koji je bio partizan ali ne junački, kao što većina nas prosečnih ratnika života nema puno šta da pokaže po pitanju hrabrosti i njenog učinka, je kroz fikciju pokušao da dostigne stanje duha za koje niko nije spreman, sigurno ne u okolnostima kakve je nudio Drugi svetski rat, i naročito Jevrejima. Ali duh stremi, pa i u takvim uslovima. Ni jedan od protagonista priče nije na početku mogao da zamisli da će stići tamo gde jeste na njenom kraju. Mnogi nisu stigli uopšte, i završili su usput, iako pod boljim moralnim kišobranom nego većina žrtava tog rata. Bez stvarnog herojstva i heroja, u strašnim okolnostima kojima niko nije znao početak i sigurno se nije video kraj, jedan uporan simbol sadašnjice pomera ljude napred, korak po korak.

Ako ne sada, kad.

U običnim životima koje poznajemo ovakva pitanja su prilično revolucionarna. Sto godina unazad revolucije su još uvek vodile nekud; danas više ne. Ne vode nikud, i nema ih, ali otvore poklopac na vrhu glave. Hodočašće na putu mogućeg. Kad takve ideje pronađu put do nas, elementarni fluid poteče svojim najboljim tokom, i ubedi nas, mene sigurno, da je ovo što preživljavamo, ili mislimo, od nekog značaja. Možda čak pronađe i svrhu. Kraj budne straže, koja motri kao da je u pitanju najveće blago i investicija a ne tek jedan običan, dobrim delom promašeni život, retko šta dobije prolaz. Lozinka takoreći univerzalna je vredan pokušaj.

Ako ne sada, kad.

01
Aug
16

Najveći optimista na svetu

Svetlost na terasi se menja. Sunce putuje sve nižom putanjom što su dani udaljeniji od letnjeg solsticija; oni postaju sve kraći, a sunce uđe kroz naše naše prozore kao da siđe malo s neba da overi šta se ovde dešava. Još uvek je visoko, ali je hlad koji pravi terasa iznad nas sve manji, i doručak vikendom postaje vruć usled takvih i sličnih nebeskih kretanja.
Ovog leta na terasi živi jedna pčela, ili je osa, možda hibrid jer ne zuji, i vrlo je zainteresovana za sve što je na tanjirima, zanimaju je i stopala, i ruke, i leprša okolo u svom neravnomernom letu prilično zbunjena postojanjem i svojom ulogom u svetu. Pomalo je napast, ali koegzistiramo, i predviđam da će nam nedostajati kad leto prođe, i ona ili nađe mesto da prezimi, ili završi svoj let.
Izjutra zora kasni, i nisu oblačna jutra kako sam mislila prošlog ponedeljka. Leto je lepo i svi su znaci tu da prolazi. Uobičajeno je da se ljudi požale da brzo prolazi, ali ove godine ne mogu da se pridružim jer ne uočavam razlike; sve neverovatno brzo prolazi.

Klinka će opet otići od kuće. Ovog puta će mi puno teže pasti. Pre dve godine je njen odlazak bio deo normalnog odrastanja, proces univerzalan i pun značenja. Nije bila dovoljno zrela za tako veliki korak i simbolizam, ali i to je deo odrastanja. Ne znam da li je sada dovoljno zrela, ali zrelija jeste. Međutim, da će mi njen odlazak teško pasti nema puno veze sa njom, iako će mi nedostajati; problem je u meni koja ostajem. Pre dve godine bila sam blago radoznala da okusim novu fazu, i nije bilo loše. Sada imam druge stvari na umu, i život bez klinke će izgubiti pokriće i izgovor koje sam mogla da koristim u prethodnim godinama. Na puno sam gorem mestu nego što sam bila pre dve godine. Da stvari postaju gore nije poruka koju iko želi da vidi, sve i da je svuda napisana. Uostalom, ljudi joj ne bi verovali.

Postala sam lenja prema životu. Porfesionalno nisam takva, ali možda se samo dobro pretvaram. I činjenica je da sa kakvim ljudima radim, i pola uloženog truda bi bilo više nego dovoljno. Ali nije u tome stvar. Ne znam tačno gde je, ili u čemu. Deo koji znam je jedan od bitnih faktora: ja sam večiti početnik. Početak koji dugo traje izgubi sve tragove obećanja, uzbuđenja i očekivanja. A ja sam tako dugo u njemu da i ne znam šta drugo uraditi već uvek pokušavati. I dok su rezultati sve manji, ili nepostojeći, razočarenja postaju sve teža. Nepodnošljiva. Neoprostiva. Obzirom da u ovoj sobi nema nikog drugog, krivac i počinilac je žrtva sâma. I am so sorry, my darling, poželim da kažem sebi povremeno. Sve sam uradila iz najboljih namera. Nisam znala da neće biti dovoljno.
I am so very sorry.

30
Jul
16

Trenutak koji je mogao da promakne

Pitanje je statusa, u ovom delu sveta, živeti u kući. Put je dobro utaban, i jasna crta distinkcije. Svako ko odstupi ne čini to po izboru; znak je inferiornih finansija a i drugih slabosti, obično karaktera i odlučnosti. Kad se mladi par venča, ako su iz dobrog sloja, odmah kupe kuću; ako moraju da sačekaju, to ne sme da traje duže od rođenja prvog deteta. Trend ima svoje početke verovatno oko uspona privatne imovine, i služio je dobro klasama koje su ga gajile. Bitna je i uloga prostora – na ovom širokom kontinentu se ne štedi oko statusa.

Jedna od posledica je da mali broj dece odraste u zgradama. I da brojni među njima ne dožive dubinu prostora i važnost perspektive sa trinaestog sprata, recimo, dok se ne popnu liftom na vrh Empire State Building-a na porodičnom putovanju u Njujork, ili kad prvi put odu u Pariz. Zatečeni su redovno, iznenađeni, uplašeni pomalo dok stoje tako izloženi na uskom jeziku betona visoko iznad ulice kao da su odjednom deo ritualne ponude nebu. Dešava se tinejdžerima, dešava se odraslima, i maloj deci.

Danas su bili ovde njih troje – od tri, pet i sedam godina. Dvoje starijih se nisu osećali lagodno, ali onaj najmanji, on je bio spreman da poleti.

Uhvatiti samo delić spoznavanja sveta od strane dece je neverovatno iskustvo, i šteta je kako brzo odrasli zaborave neprocenjivost i ozbiljnost tog procesa, ali bilo je fantastično danas, gledati tog malecnog kako po prvi put vidi svet kao beskraj pred njim, i u njemu. On trenutak neće pamtiti, a meni je lako mogao da promakne, ali zapisan je tamo gde treba. Postoje iskustva, naročito u detinjstvu, koja utisnu duboke i oštre linije, promene sâm oblik osobe, ali iskustva koja zaoble, daju teksturu i mekost materijalu, ona su put ka remekdelu.

27
Jul
16

Toxic

Od ponedeljka do petka dobrih 9 sati, često duže, u dve velike sobe povezane širokim prolazom bez vrata, trideset ljudi koegzistira. Neprekidno ulazi i izlazi još desetak drugih karaktera. Neki među tim dodatnim su vrlo bitni, sa jako izraženim crtama Boga Oca, a drugi puno manje. Svi, do poslednjeg, su angažovani u igri osuđivanja, napada i odbrane. Motre se potezi i ponašanja drugih, prema sebi, ili prema drugima; izmeri efekat koji uvek varira od nefer i nepravde do blago pozitivnog koji stiže sa neoprostivim zakašnjenjem. Zatim se sve to prepriča nekom drugom, pa trećem, i nekad talas zamre pre sledeće obale, a nekad preplavi sve. Malicioznost cveta, ili vreba, ne treba joj puno za opstanak; ona je na dobrom tlu svuda, kao buđ. Budna inspekcija drugih je propisano ponašanje; merenje performansa se očekuje, i bar jednom godišnje sledi evaluacija. Anksioznost je još jedna buđ, uvek prisutna; cveta bez pupoljaka i draži. Ponekad se čuje smeh. Ne treba ga zamisliti kao išta više od nervozne reakcije i oduška brojnih nervnih sistema u overdrive-u.

Svi do poslednjeg se iznenade kad shvate da ih drugi ne vole; u te dve sobe, ili u drugim sobama bliže i šire.




septembar 2016.
M T W T F S S
« Aug    
 1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930  

Subscribe

Arhiva

Izgubljeni u prici; Totem; Razgovori; Latte subotom; In Memoriam; Latte subotom; Suprotno lice straha; Nedelja jednog kanibala; Osoba u centru zivota; Zasto sam romanticna; Latte subotom; Prica o novom coveku; Rutina; Prijatno vece sa ruznim ukusom; I dalje se okrece; Strategija; Poruka na zidu; 30. mart; Zlocin u nama; Svet pun vrlina; Povratak kuci; Za odrasle; Bar "Postenje"; Zlocin; Pocetak i prave linije; Za solo ptice; Mrlja; Model 2.0; Nota Bene; Fiks ideja jednog macka; Poslednja odbrana demokratije; Spektakl; Solitude; Uspavanka; Do.sada; Kad bih se ja pitala; Neonske staze; Letnji dan, refleksije; Tajni put do uspeha; Izaberi pazljivo; Ko o cemu; Samo za nas; Na javi o u snu; Republicki put za Valandovo; Ista tema u 4 varijacije ; U vasoj kozi I na mom mestu; Kad se vratis u svoj grad; Soundtrack polaska; Neuljudno prema Vama; U vazduhu, na prstima; Perigord; Gde putujete danas; Smokvino drvo; Zasto casa vina?; Podeli; Studija dva filma; Cija si ti, mala?; Dom u nebu; A Study in Contrasts; Od jutra do veceri; Kako prepoznati da zivis u patrijarhatu; Panacea; Januarski sindrom; Filth 2, ili Matematika propasti; Filth; Studentski zivot; Dan i noc; Planovi za buducnost; Priliko, R.I.P.; Velika ideja; Gradjani; Mocna ptica na ramenu; Sove u savremenom svetu; The Sum of One; Citadela; Nijedan kao ovaj dan; Kakvo plodno tlo za besmislice; L'Impressionnisme; Haljina i cipele; Inverzija; Glasovi iz pristojnosti; Stolicu za jedan pocetak; Na dnu; Stvari koje ne znamo o sebi; Joy. Loss; A Message to Joe; Razgovor bez koga se nije moglo; Dva stopala i ja; This Just happened to me; Molim vas, nista za mene; Singlet Oxygen; Obicno pitanje stila; Letnje popodne; Gram i gram i po; Ovakva jutra; U nizu; This Home of Mine; Hamburg; The Way We Were; Tri tacke - 3; Tri tacke - 2; Tri tacke - 1; Razgovori; Recimo, sreda; Duznost; Q & A; Susreti sa Skotom; Prljavi biznis; Plesi kao da ne umes da govoris; Velike izjave ljubavi; Porodica: Alfa, Omega i Boranija; Crveni balon; Young Animals; Viktorija; Peaceful; Tri dana u Londonu; Zivot u centru; Tri dana u Palermu; Macka na zaledjenom krovu; Detektivski rad i osmoza na dnu; Svodjenje racuna; Dvoje u metrou; Neucestvovanje; Cutnja; Ostani do kraja; Moje misli su slobodna deca; Cujem prica se o revoluciji; Vestacki raj; Foolish; Svet na tanjiru; Volim ovu stvar; Pismo prijatelju; Sta nam se desava dok cutimo; Stvari su manje nego sto izgledaju; Kakav divan dan; Prorok; Bijenale; A Love Letter; Covek koji je lagao; Summertime; Lazar; Smrt sekularnog humaniste; Suvenir No.2; Jose, mon amour; Mean Old World; Slobodan pad; Dve strane ulice; Ne skidaj sesir, Glorija; Nobody's Business, Show Business; Prevrat; Pozoriste; Carpe Diem; Prave reci; Edukacija Ms. Ivane K.; Refleksija, nekompletna; Promasena tema; Vredno pomena; Kraj vode; U prolazu; Zen prica"; Chamber Piece; Geometrija buducnosti; An Idiot's Guide to Freedom; Ljudi su prosli ovuda; Sympathy for the Devil; Negde drugo; Do grla u pozitivnom; Tezak zivot principa; Konverzacija; Pandora; Snezna noc, Buika u Torontu; Ne sasvim nepodnosljiva veza distopije i utopije; Slepilo, vudu i pilece kosti; Miskultura; C&P; Pocetak, jos jedan; Vredi; Ep o Borislavu; Home; Trio; Car; Zagonetka; Kad pricamo o ljubavi; Sta obuci 2212.; Isti snovi; Little Boy Floyd; iz kutije; 1 proces, proces 2;Kamen i sunce ;BYOS; Zahvalnost na kraju"; U metrou; Vavilon; Nekoliko godina kasnije; Dragons; Vrata;Searching for Sugar Man; Why I Am Not a Poet; Tihi dani u Kanu; Dokolica; It Went Something Like This; Jos jedan krug; Grad u 10 ulica; Impresije; U slavu dama i vitezova"; Jednog proslog leta; Njujork (2); Ovde (xx); 2 N.Y.: 2; To New York, With Love; Magija odseda ovde ponekad; Medju nama; Dream Bright; Ludizam; Bez naslova; Pregled nedelje; Every Good Boy...; Good Morning, Friday; Privatna istorija vodoravnih vrhova; Kulturna (sok) terapija; So; Lazni pesnik - laz pesnistva; Stan pun prasine i neposecenih uglova;Neravnomerna raspodela slova $; Na granici dobra i zla; Ruska crvena; Kontinuitet u malo prostora; Kind of Blue; Neuhvatljiva; ovog dana, ili bilo kog; Cuda na spratu; Skoro. Apsolutno; Uticaj dobrih mesta na arhetipe; Nedelja, jutro; Balkanski putopis; Dobos torta; Le'go; Razumemo se; Delirijum; saputanja i prljave emocije; Kink; A Tall City; Malo izbora; 502; G&B. The Ugly?; Radni naslov: Lift; Dan kasnije. Pitanja; Sunshine Rey; Zovem se Katarina; Unnoticed; Party Girls; Frenk u mojoj tasni; Zavrsetak. Pocetak; Sunflowers; Fat-free; Druga prica; Perspektiva; Zelda, nije Fitzgerald; I've Got the Blues; Mini putopis; legende u toaletu"; Opera jednog besmislenog cina; Pesma sa dva lica ;Vratile se; Pocetak putovanja; Videla sam jutros cudnu pticu; Gladstone; Prilozi za definiciju: dobar zivot; U Briselu (3); Tri filma = Tri junakinje - 2; Lepo je ovo ispalo; Ples; Smrt trgovackog putnika"; U Briselu (2); Adresa; Normalan zivot; U Briselu (1); Utociste; Adult Education; Reality City; Beleske iz Nice (3); Encounters at the End of Winter; Funkcionise; Nejednako; Mogla bih i da precutim celu stvar; Beleske iz Nice (2); Old Fish Tale; Ne-politika, ne-cetvrtak; I on kaze; Blago iz perspektive jednog atoma; Bad Santa; Beleske iz Nice (1); Romanticna prica o ljubljenju sa decacima; Najdosadniji muskarac na svetu; Prvi utisci; Novi zivot; Ljubavna prica, plural; Bekstvo iz slikovnice; Jesen i mrak; Ni na nebu ni na zemlji; Dobro mesto za nas; Kontinuum, diskonekcija; Recepti, lekovito; Lazi od zlata; Prevrat u planovima, u glavi, nista veliko; Prica za laku noc; Avanture u biblioteci; Nomadi, putnici; Happy Days; Tri; Ko pravi galamu; Zavrsni cin; Zahvalnica frizideru; Kako pdonosim stres; Performans art nije za mene; A Match; Ljudi kao deca; Besmislenost, svakodnevnost - oh, shit!; Ovde ide naslov; Obicna buka; Nedelja, od jutra do veceri; Putnik u gradskom prevozu; Bilo je; Stolica, sto i na njemu kompjuter; Lousy Highway; Laki kas. I prazan hod is okay; Pukotine kroz koje propadamo; Toronto, Ontario; Mr. Murdoch i ubica; A Misanthrope's Menu of Wisdoms and Cliches; Ples jednakih slabosti; Noc kad sam izasla da vidim Anais i upoznala Dzeka; Racunam da cu zaboraviti;Proizvoljno izabrane tacke A i B; Neblagotvorno; Uf; Obican par; Prica o vremenu; Ruke; Fantastican zivot - drugi deo; Ljudska priroda X i umorna kazivanja; Fantastican zivot - prvi deo; Fino drustvo; Imitacije nepozeljne ovde; Susret sa radikalnim biciklistom u subotu uvece; Spontanost, kalkulacije, i veciti krug; Pornografija; Poetic license;Do sledece prilike; Sve je ovo ekonomija, sve dokle oko dopire; Kontrapunkt; Covek koji nikada nije bio zaljubljen;Americki san;Naked in the House; Sta je ovo; Zavrsetak davnih beleski sa jednog poslovnog putovanja; Akvadukt; Budite dobri sa njima, oni su samo deca; Ne vidim te. Ne vidis me; Ovo nije za svakoga; Zimska crtica; Caj subotom; Pantomima; TWAToM; Ozbiljno; Ubica i hemijsko ciscenje; Zaljenje; Post scriptum; Olga u zemlji snova; Big Mama's Blues; Studenac; Idila; Pokloni;Lekcija o trajanju u vidu praznika; All That Jazz; Prelude; Blagostanje u kutijama; Dan praznika i vece; Deset-petnaest; Praznici; FB i ja, ja & ja; Bez naslona; Bekstvo iz realnosti; Izlozba; Neuspeh; Miz; Poslednji dan putovanja; Lonesome Journey South; Sentimentalno putovanje; Kvrgavo drvo; Jedan dobar dan; Zaborav, please; Novi svet: vrline i mane; Grcki fragmenti - nastavak; Vozovi uglavnom dolaze na vreme; Grcki fragmenti; 1; U metrou; Business as Usual; Terapija za bluz; Pitanje izbora; Svrha odlaska; Tri fantasticna semena lavande; Lula i ja; Efekat mrlje; Buducnost iz oka istorije;Odlazak u bioskop; Razgovori s organizmom; Izvestaj iz prazne kuce; Moji svedoci; Naked Martini;Telo pamti; Agon-nada-yadda; Blessed Madonna; Bata: Jedna sudbina; Dve predstave; Zadnja soba; Superstar; Romanticni filmovi;The People You Meet; Samo par reci, ili recenica; Damage; Prica o Banetu; Doktor Rus: jedna biografija; Jedan most i deset kilometara; Deca znaju; Putovanje u plavom; Veliki G.; Popodne; Pecanje; Podzemna katedrala; Da se zna; Jedna mala primorska; Scenario; Melody; Univerzalno sareno; Intimno, zajedno; Nista alarmantno; Festival; Ljudi ne umeju; Pola price o kaziprstu, mravu i koprivi; Iskrivljenih obraza; Blistavo bela, i bledo siva kao svila; Mala prica; Zapoceti razgovori o filmu;Utisci sa kabarea; Ulter i Frida; Posle kabarea u Francuskoj Alijansi; Mouthful of Dirt; Kad istorija dodje na veceru; Portret; And So I Read the First; U mom plemenu; Junak iz podzemlja; Neobicna matematika; Usamljeni kao mi; Zoo; Mali tekst na veliku temu. Ili dve.; U balansiranju sa porocima; Ljudi nestaju; Dobra imena dobro stoje; Esej o lepoti; Bleep-ing monolog; I ovo su pesme s juga; Kolosalna Grkinja sa Rodosa; Hajdemo u Rio; Nehotice; Viseglasno; Blogovija; Zuta viktorijanska kuca; Tema; Pozitivna strana besa; Pesme s juga: Atlantida; Pesme s juga: Porodicni portret (2); Pesme s juga: Porodicni portret (1); Pesme s juga: Mala nocna mistika; Pesme s juga: Jedna razglednica sa severa; Pesme s juga: Multikulturalizam crnih ociju; Pesme s juga: U senci vinove loze; Pesme s juga: Plodovi leta; Pesme s juga: Na glavnoj ulici; Pesme s juga: Stara kuca u Makondu; Pesme s juga: U mediteranskom Makondu, gde kise padaju samo u dusi; Na jug; Preporucenom postom i nalivperom; Pesnici, princevi i niske bisera; Nastavak ranijih beleski sa jednog poslovnog putovanja; Interlude; Untitled; Ego tripovanje & wimp effect; Moja sestra i ja; Vertikalna; Silent Night; Stand-up, Kung-fu, Shut-up; Praznicna prica; Dobra scena u losem filmu; Eksterijerom Ontarija promice sneg; She-Sun; Putevi, staze i okuke koji vode...; Ucutkajte ih, molim vas; Previse reci; Dobra dela iz svakodnevice ;Svakidasnje prevare; Prica bez kraja; Vodostaj; Ispovesti pod uticajem; Debela stopala; The Best of Me; Kratak intervju sa Problemom; Dopusteno je; Comparatives on Better; Beleske sa jednog poslovnog putovanja; Velike devojke; Ekspresionizam; Testament kratkih haljinica; Budimo stranci; Prevara na glavnoj ulici; Pariz u brojevima (10); Pariz u brojevima (9); Pariz u brojevima (8); Pariz u brojevima (7); Pariz u brojevima (6); Putopisna pauza; Pariz u brojevima (5); Pariz u brojevima (4); Pariz u brojevima (3); Pariz u brojevima (2); Pariz u brojevima (1); Jutro; Ostrvo u Mediteranu; Ave Maria; Ista; O povratku; To je bio jul. A sada - avgust; Odliv reci na ulice; Instalacija; U julu; Disco vs. Punk; Lj.P.; U metrou; Obojena; Ovde (11); Ogledalce, ogledalce..; Ljudi pricaju; F...ing stereotip; Ko se jos seca Laure; Pametni momci, ili sta se moze naci u razlicitim sobama; Jedan film na razlicite gledaoce; Lep je bio dan. Tuzan je bio dan.; Ovde (10); Nastavak price; Uopsteno; Dreamer; Istinska; T.F.A.; Serenissima; Mozda; Pathetique; Lirika u d'uru; Kad bih bila junak; U cetvrtak je bio cetvrtak; Kratki film o ljubavi; Skicirano; Neocekivani slucaj; O doziranju, izokola; Neophodna i opravdana primena uber laksativa; Iza motiva; Motiv; Nalicje; Ovde (9); Vaznost obrazovanja i slikarske tehnike za prijateljstva koja traju; Untitled; Tranzistor; Jedno iskustvo za podeliti; Govor, umetnost i pravila - GUP; Ovde (8); Sta su nam uradili; Haljina, papucice i materinstvo, u tri primerka; Kuca; Vrata koja leze, ljudi koji sede, i marame; Savet, borovnice i sve kao na filmu; I Command, Please; Trnovit put jedne lirike; Haiku; Prepreke i suocenja kod bavljenja velikim P; Black Grace; Cuvaj svoje srce; Iluminacija & Co.; Degrees & Anxiety of Separation; Neoprostivo; B.l.o.grr.; Prica o Lauri - pokusaj; Prica o Lauri; Umetnik ljubavnog zara; Mudrost; Untitled; Profesionalno; Problem u ciniji mleka; P ili B; Zatvorenih ociju; Kljuc, vrata i kantata; I dalje belezim, belezim, belezim; Smuceno/smuseno; Le vikend; Beleske; Rajske ptice; Gig; Tamo; Ovde (7); Nezavrseno; Banksy; L.C.; Greska; Nastavice se; Bez naslova; Idilicno profeticno i profano u jednoj strofi; Kako sam postala dobar trkac; Leonard; Ovde (6); O plivanju; Opogan; Zima u Torontu, 2005.; 'Get the Bastards'; Yin & Yang; Imati - nemati. Nemati - imati.; Cepelin; Whole Lotta Candye; Untitled; Ovde (4); Ovde (3); Dvojka; Od jutra do jutra; Dijagnoza; Sebicno zadovoljstvo; Ovde (2); Bez kamera, molim; Recept za subotu; Jedna losa navika, dve lose navike, tri...; Memento; Draga Realnosti; Ovde (1); Virago; Zaust; Romeo et Juliette; Kako rode donose ocekivanja; Kratka istorija jedne katastrofe; Glasno pevanje; Preokreti; Tridesetogodisnjak iz 1918.; Imaginarni portret umetnika; Too little; Obnevideli od lepote; Glupo pitanje; Rendezvous; N.#2; N.#1; Bankarski racun i metarski sistem; Kratko izdanje preporuka; Moja; Respect; Zlocin i neprastanje; Kako to radi Josipa Lisac; Nabacane misli na temu: religija; Sudbina ljubavne pesme; Contemporary; Bez naslova, a bilo bi bolje i bez price; Swingozoid; Haug Mr. Bor-laug, vi ste dobar covek; Razgovor u kuhinji; Jednocinka; Govoriti istinu - da ili ne?; O cemu ste promenili misljenje? I zasto?; O suncanom jutru; Mediteran; Otvoriti bukvar pod 'a' za pocetak; Mr. Brooks, Picasso i ruzne gospodjice; Revizija poslanice; Poslanica; Bez price; U japankama - bosa, ili tempura; Lokalni talenti; Uramljene slike i apokalipticna fuga; Drustveni zivot; Irony & Bes; Da se zovem Danilo; L'Afrika, ili prica o zlatnoj grivi; It Snowed All Day; Zavrsetak; Bez naslova; "I Killed a Nigga Before"; Ples kao metafora, recimo; Svi mars na ples; Poslednji dan opalog lisca; In the World Today; O jednom filmu; Gola neuroza; F.p. - treci put; O pameti, ili ciji je duzi; Vrisak, i pisak, i seks u njegovom glasu; Mozaik; Belonging; Velika steta; Kazi, secanje, kako se deca raduju?; Zivot se odaziva na ime koje mu das; Gloom-ba-ba-doom; Cudni dani; Gospodar i zrtva; U cast predrasude; Istorijska fioka ili znacaj redovnog ciscenja; Uzburkani krem; Sensational Haiku; Dinje; Untitled; "The striking aphorism requires a striken aphorist"; Onomatopeja; Kratki film o lojalnosti; Vlast; Kako izabrati zanimanje; Nikad ne reci 'nikad'; It's All About Me!; Untitled; Umetnost; Kako citati magazin; Puz golac na suncu; "One of those women who have the temperament of a man"; Maslinke - drugi dan; Kauc - frizider relacija; Babin konjski rep; Short-lived Victory; Gate 403; Romeo & Julija; The Winner Took All; Denzel vs. Clive; Dan 1, nesto kasnije; U potrazi za savrsenom reprezentacijom; Dan 1; Kurt Vonnegut - America's funniest and most pessimistic, now gone; Kurt Vonnegut - delimicno; Kurt Vonnegut; Oscar Wilde